Nema džamija za beogradske muslimane
Oko tri hiljade muškaraca, u seni porušene džamije, okupilo se u kući u severnom području Beograda. Poziv na molitvu odjekivao je kroz otvorena vrata.
"Ovo je bila porodična kuća. Iako možemo ovde da se molimo, ona (kuća) nije legalna i to je ponižavajuće", kaže Hilmija, 47-godišnji musliman i pripadnik romske manjine u Srbiji.
Kuća i ruševine prekoputa su deo napora oko 20.000 muslimana u srpskoj prestonici da se okupe i mole u gradu u kojem većinski žive pravoslavni hrišćani.
Na fotografiji: Bajrakli džamija. Beograd ima jednu džamiju koja datira još od 1575. godine, kada je grad bio deo Otomanskog carstva.
Priča o manjku džamija u Beogradu došla je u fokus kada su vlasti odlučile da sruše improvizovani objekat za molitvu u severnom području Zemun Polja uoči meseca posta, Ramazana, u maju ove godine.
Lokalni građani islamske veroispovesti su pružili otpor i onemogućili vlastima da sruše objekat. Međutim, buldožeri su se vratili u pratnji policije i tokom noći porušili "nelegalno izgrađenu džamiju". Sve što je ostalo od verskog objekta je masa razlomljenog betona i armature. Muslimani se sada mole u susednoj kući i u drugim privatnim objektima širom Beograda.
Iz Islamske zajednice Srbije navode da vlasti Beograda konstantno odbijaju njihove zahteve da se izgradi nova džamija, te da manjak ovih verskih objekata dovodi u pitanje posvećenost zemlje u uvažavanju prava manjina što je veliki pokazatelj spremnosti Srbije za članstvo u EU.
Evropska unija sa kojom Srbija pregovara o članstvu, u izveštaju o napretku ove zemlje prema evrointegracijama za 2016. godinu je istakla: "Prava pripadnika nacionalnih manjina – da se uspostave i registruju verske institucije, da se grade i koriste mesta za bogosluženje – moraju da budu u celosti zagarantovana u praksi".
Zvaničnici Evropske komisije nisu dali komentar na ovu ocenu.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove u Skupštini grada Beograda je odbio da onemogući izgradnju novih džamija rekavši da Islamska zajednica Srbije nije podnela bilo kakav zahtev za izgradnju.
Beogradski muftija Muhamed Jusufspahić, čelnik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije, ocenio je da pravoslavno nasleđe u Srbiji i sumnja prema islamu znače da su karte složene protiv muslimana.
"Tražili smo dozvole u nekoliko navrata i na više lokacija, decenijama... ali nikada nismo došli do tačke da podnesemo dokumente. Svaki zahtev bi završio u ladici", rekao je muftija agenciji Reuters.
Iz Ministarstva pravde Srbije navode da nisu bili upoznati sa ovim problemom.
"Srbija ispunjava sve kriterijume Evropske unije o obezbeđivanu verskih prava i sloboda, u skladu da ustavnim odredbama", rekao je Reutersu u e-mail poruci Mileta Radojević, direktor Kancelarije za saradnju s crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu pravde.
U Srbiji živi oko 230.000 muslimana koji čine oko 3,1 odsto stanovništva. Većinski naseljavaju jugozapadno područje Srbije, region Sandžaka, kao i pogranična područja Bosne i Hercegovine, Kosova i Crne Gore.
U neredima huligana i pripadnika desničarskih grupa 2004. godine, zapaljene su beogradska Bajrakli i niška Islam-agina džamija. Obe bogomolje su kasnije obnovljene.
Muftija porušene džamije u Zemun Polju Emin Zejnulahu rekao je da muslimane niko neće zaustaviti.
"Mi moramo da praktikujemo svoju veru, bez obzira na prepreke. Moramo biti dobre komšije prema svima, bez obzira na veru i nacionalnost", rekao je Zejnulahu.