Nacrt zakona o nestalim bebama predviđa formiranje nezavisne i nepristrasne komisije, kao i posebne policijske jedinice za istraživanje ove teme."Srbija se, posle donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava suočava ne samo sa pravnom i etičkom obavezom njenih državnih funkcionera, već i sa pažnjom sa kojom će evropske institucije, a naročito Savet Evrope i Komitet ministara, pratiti stvarno poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava u zemlji", rekla je profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
Profesorka koja je radila na modelu ovog zakona objasnila je da je Srbija dobila rok od Evropskog suda za ljudska prava da do 9. septembra 2014. godine uspostavi odgovarajući mehanizam predviđen Ustavom i poseban zakon koji će regulisati ovo pitanje, ali da inicijativa pisanje zakona nije stigla od države, već od Beogradske grupe roditelja.
"Prema podacima ove grupe roditelja, 6.000 porodica rastavljeno je od svojih beba. Sramota je za državu da majka mora da moli za istinu o svom nestalom detetu", rekla je Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja.
Nevladina organizacija ASTRA je preko Evropskog broja za nestalu decu (116 000) prikupila podatke da je 62 odsto poziva koje su građani Srbije prošle godine uputili u vezi sa problemom nestalih beba, dok se u drugim evropskim zemljama do 90 odsto poiva odnosi na decu koja su pobegla od kuće.
Zastupnica Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i članica Radne grupe odgovorne za sprovođenje presude Vanja Rodić istakla je za državu nema dileme da presuda mora da se izvrši i da Radna grupa radi na mehanizmu kojim bi se obeštetili svi roditelji i isplatila adekvatna naknada.
Na istragu slučajeva nestalih beba pozivao je i Zaštitnik građana koji je jula 2010. podneo izveštaj sa preporukama dostavljen Vladi i Narodnoj skupštini.
Evropski sud za ljudska prava doneo je 9. septembra 2013. godine pravosnažnu odluku kojom se utvrdjuje da je Srbija povredila pravo na privatnost i porodični život Zorice Jovanović, a važnost presude ogleda se u tome što ona podrazumeva uspostavljanje mehanizma koji će osigurati dolazak do pouzdanih odgovora u vezi sa sudbinom svakog deteta.
Profesorka koja je radila na modelu ovog zakona objasnila je da je Srbija dobila rok od Evropskog suda za ljudska prava da do 9. septembra 2014. godine uspostavi odgovarajući mehanizam predviđen Ustavom i poseban zakon koji će regulisati ovo pitanje, ali da inicijativa pisanje zakona nije stigla od države, već od Beogradske grupe roditelja.
"Prema podacima ove grupe roditelja, 6.000 porodica rastavljeno je od svojih beba. Sramota je za državu da majka mora da moli za istinu o svom nestalom detetu", rekla je Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja.
Nevladina organizacija ASTRA je preko Evropskog broja za nestalu decu (116 000) prikupila podatke da je 62 odsto poziva koje su građani Srbije prošle godine uputili u vezi sa problemom nestalih beba, dok se u drugim evropskim zemljama do 90 odsto poiva odnosi na decu koja su pobegla od kuće.
Zastupnica Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i članica Radne grupe odgovorne za sprovođenje presude Vanja Rodić istakla je za državu nema dileme da presuda mora da se izvrši i da Radna grupa radi na mehanizmu kojim bi se obeštetili svi roditelji i isplatila adekvatna naknada.
Na istragu slučajeva nestalih beba pozivao je i Zaštitnik građana koji je jula 2010. podneo izveštaj sa preporukama dostavljen Vladi i Narodnoj skupštini.
Evropski sud za ljudska prava doneo je 9. septembra 2013. godine pravosnažnu odluku kojom se utvrdjuje da je Srbija povredila pravo na privatnost i porodični život Zorice Jovanović, a važnost presude ogleda se u tome što ona podrazumeva uspostavljanje mehanizma koji će osigurati dolazak do pouzdanih odgovora u vezi sa sudbinom svakog deteta.