Nemačka kancelarka Angela Merkel i njen "izazivač", kancelarski kandidat socijaldemokrata Per Štajnbrik, gube na popularnosti. "Dojčlandtrend" televizije ARD pokazuje da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu. Za Merkelovu bi glasalo 55 odsto Nemaca, pet odsto manje nego 1. avgusta, a za Štajnbrika svega 22 odsto, što je šest odsto manje nego u prošloj anketi.
Analitičari ukazuju da bi afera američkog prisluškivanja Nemca, mogla da bude uzrok pada popularnosti Merkelove, pošto svega 19 odsto Nemaca veruju u verodostojnost onoga što je ona o toj temi rekla.
Kada je, medjutim, reč o popularnosti političkih partija, "crno-žuta" koalicija na čelu sa Merkelovom ima većinu - za demohrišćane bi glasalo 42 odsto, a za njihove koalicione partnere, liberale, pet odsto, tako da bi zajedno imali 47 odsto glasova Nemaca.
Opozicija, na drugoj strani bi imala 25 odsto glasova za Socijaldemokratsku partiju (SPD) i 12 odsto za partiju Zeleni, šsto je za 10 odsto manje nego vladajuća koalicija.
Zeleni i SPD zajedno sa partijom Levica (osam odsto glasova), s kojom, i jedni i drugi isključuju mogućnost koalicije, a levičari poručuju socijaldemokratama da bez njih neće imati kancelara, bi ukupno osvojili 45 odsto glasova.
Nemci su, pet sedmica pred izbore, uglavnom za vladu "velike koalicije" izmedju demohrišćana i SPD, kakvu je Merkelova već jednom vodila i tu opciju zagovara 23 odsto njih.
Za nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije ili SPD-Zeleni izjasnilo se njih 17 odsto, a za "pretrčavanje" zeleniih na stranu demohrišćana, kancelara Merkelove 16 odsto Nemaca.
Na poslednjem mestu je opcija koju zagovara 11 odsto Nemaca -dolazak na vlast Levice, partije nastale spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke i stvaranje koalicije SPD-Zeleni-Levica.
Analitičari ukazuju da bi afera američkog prisluškivanja Nemca, mogla da bude uzrok pada popularnosti Merkelove, pošto svega 19 odsto Nemaca veruju u verodostojnost onoga što je ona o toj temi rekla.
Kada je, medjutim, reč o popularnosti političkih partija, "crno-žuta" koalicija na čelu sa Merkelovom ima većinu - za demohrišćane bi glasalo 42 odsto, a za njihove koalicione partnere, liberale, pet odsto, tako da bi zajedno imali 47 odsto glasova Nemaca.
Opozicija, na drugoj strani bi imala 25 odsto glasova za Socijaldemokratsku partiju (SPD) i 12 odsto za partiju Zeleni, šsto je za 10 odsto manje nego vladajuća koalicija.
Zeleni i SPD zajedno sa partijom Levica (osam odsto glasova), s kojom, i jedni i drugi isključuju mogućnost koalicije, a levičari poručuju socijaldemokratama da bez njih neće imati kancelara, bi ukupno osvojili 45 odsto glasova.
Nemci su, pet sedmica pred izbore, uglavnom za vladu "velike koalicije" izmedju demohrišćana i SPD, kakvu je Merkelova već jednom vodila i tu opciju zagovara 23 odsto njih.
Za nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije ili SPD-Zeleni izjasnilo se njih 17 odsto, a za "pretrčavanje" zeleniih na stranu demohrišćana, kancelara Merkelove 16 odsto Nemaca.
Na poslednjem mestu je opcija koju zagovara 11 odsto Nemaca -dolazak na vlast Levice, partije nastale spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke i stvaranje koalicije SPD-Zeleni-Levica.