Privreda evrozone zabeležila je pad od 0.2 odsto u drugom kvartalu ove godine, saopštila je statisticka agencija Eurostat.
Istovremeno, nemački bruto društveni dohodak (BDP) porastao je za 0,3 odsto u drugom tromesečju, što je malo bolje od očekivanja ekonomista, saopštio je
danas nemački Savezni zavod za statistiku.
Francuska je ranije saopštila da je u istom periodu njen privredni rast ravan nuli, što je bolje nego što se očekivalo. Francuska i u prethodna dva kvartala nije imala privredni rast.
Rast najjače privrede u Evropi podstaknut je porastom izvoza i potrošnje, čime je nadoknađen pad investicija.
Ipak, privredni rast u drugom tromesečju usporen je u odnosu na prvo tromesečje kada je bio 0,5 odsto.
Nemačka vlada predviđa rast BDP-a ca celu godinu od 0,7 odsto, mada neki analitičari prognoziraju i malo bolje rezultate.
Kako navodi agencija AP, nemačka privreda je bila relativno pošteđena dužničkom krizom koja pogađa njene partnere u evrozoni, mada su mnogi izražavali zabrinutost da bi i Nemačka mogla da počne da oseća krizu.
U prilog tim strahovanjima su išli zvanični podaci objavljeni početkom meseca o padu industrijske proizvodnje i izvoza u junu.
Ekonomista banke ING u Briselu Karsten Bržeski rekao je da su novi podaci dobri ali da se nazire dalje usporavanje nemačke privrede zbog pada narudžbina iz drugih zemalja koje koriste evro.
"Nemačka privreda je ponovo izbegla tehničku recesiju kroz koju prolaze mnoge druge zemlje evrozone," rekao je Bržeski i dodao da nemačka ostaje čvrsti deo evrozone, ali da ne treba izgubiti iz vida da je i to uporište već zahvaćeno "virusom evro krize".
Ekonomski analiticar Aline Šuling kaže da Nemačka ne može sama da drži celu evrozonu na površini, jer oštre mjere štednje većinu ekonomija guraju u recesiju.