Hrvatska se neće ponašati kao Slovenija

Vesna Pusić

Hrvatska neće sprečavati Srbiju na njenom putu u Evropsku uniju. To je u Beogradu poručila predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za praćenje pregovora sa Briselom Vesna Pusić, u danu kada je jedna druga zemlja Zapadnog Balkana, Slovenija, blokirala Zagreb u napretku ka EU.

U danu kada su predstavnici Hrvatske došli u Srbiju kako preneli i razmenili iskustva u dosadašnjem procesu evropskih integracija, Slovenija je na međuvladinoj konferenciji u Briselu blokirala napredak te zemlje u pregovorima o članstvu zbog nerešenog pitanja granica. Razočaravajući dan za Hrvatsku, kaže u Beogradu predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za praćenje pregovora sa Briselom, Vesna Pusić:


“Hrvatska i mi smo svi danas očekivali da ćemo napraviti veliki skok, ali to se neće desiti, jer će zbog blokade Slovenije Hrvatska, umesto planiranih 10, otvoriti samo jedno poglavlje, i umesto pet do sedam, zatvoriti samo tri poglavlja.”


I pored toga, Hrvatska je u svakom slučaju mnogo bilže EU od Srbije, a, prema rečima Vesne Pusić, svaka država treba da iskoristi iskustvo druge zemlje u svoju korist. Ona je izrazila uverenje da Hrvatska neće sprečavati Srbiju u evropskim integracijama i dodala da će se, ukoliko tada i dalje bude bila politički aktivna, “lično potruditi da do toga ne dođe". Kao ključno pitanje u evropskim integracijma, ona ističe izgradnju političkog konsenzusa:


“Pitanje šta taj proces zapravo znači, da li je to prvenstveno vanjsko-političko pitanje ili unutarnje političko pitanje. Meni se čini da je to vanjsko-političko pitanje prije nego što počnete pregovore i na samom kraju, a sve između je unutarnje političko pitanje, koje se u ogromnoj meri odnosi na spremnost i sposobnost da se provedu konzistantne forme u vlastitoj zemlji.”


Tog konsenzusa u Srbiji, međutim, još uvek nema. Ukazujući na razlike između dve zemlje kada je reč o putu ka EU predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga navodi:


“Hrvatska, praktično od svog osnivanja ima jednu jasnu spoljnu politiku, u smislu prioriteta prema Zapadu, što u našem slučaju nije tako nedvosmisleno. Nema odgovora na pitanje da li Srbija želi da ide ka Zapadu ili malo i ka Istoku.”


Prepreka za Srbiju svakako je i neefikasnost i opstrukcija Skupštine. Laslo Varga:

”Imamo obavezu da donesemo 51 zakon do dobijanja statusa kandidata, devet smo doneli.”


Vesna Pusić:

”Do sada je usvojeno 318 zakona, od čega 124 ove godine. Mi smo u parlamentu izglasali odluku da svi zakoni koji dolaze sa oznakom PZE, što znači Predlog zakona Evropa idu po hitnom postupku.”


Zaoštravanje odnosa na liniji Beograd – Zagreb, dodatno pojačano tužbom i kontratužbom za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, otežava i jednoj i drugoj zemlji napredak u integracijama. Predsednik Odbora za međuparlamentarnu saradnju hrvatskog Sabora Milorad Pupovac ocenio je dve zemlje moraju raditi na politici povezivanja:


"Bilo bi dobro ako bi vodeći ljudi Hrvatske i Srbije, kao što su svojevremeno potpisali Sporazum o normalizaciji odnosa, potpisali neku vrstu sporazuma o evropskoj odgovornosti, i dakako, odgovornosti za stabilnost u regionalnim i medjudržavnim odnosima, gde spada i problem manjina, problem povratka izbeglica i suđenja za ratne zločine."

Ipak, iako je Hrvatska odmakla mnogo dalje od Srbije u približavanju ka EU, na skupu se moglo čuti da su ove dve države od svih balkanskih zemalja najbliže 27-članom bloku.