"Nadam se da smo vas iznenadili", rekao je predsednik OPEC-a, Chekib Khelil, odgovarajući na pitanje hoće li to smanjenje naterati naftna tržišta na rast.
"Ako niste iznenađeni, moramo nešto preduzeti."
Medutim, tržišta nisu reagovala prema očekivanjima. Tako je nakon objave sirova nafta pala na 40,2 USD, a na tom niovu nije bila od leta 2004. što se tumači kao znak da ulagači strahuju da se svet kreće prema dugoj i bolnoj recesiji u kojoj će se i dalje smanjivati potrošnja energenata.
Laka američka nafta za januarske isporuke pojeftinila je za 2,45 u Njujorku dok je u Londonu, severnomorski Brent izgubio 25 centi i pao na 46,40 dolara. Portparol OPEK-a Omar Ibrahim kaže da je pad cene nafte povezan sa globalnom ekonomskom krizom:
“Uticaj pogoršnja ozbiljne globalne ekonomske krize dovodi do smanjenja potražnje i rezultira do sada neviđenim pritiskom na cene, koje su pale za više od 90 dolara po barelu od jula 2008.”
Analitičari kažu da poslednje smanjenje prozivodnje OPEC-a nije uspelo da utiče na cenu nafte zbog toga što je smanjen dotok nafte bio već uveliko očekivan. Oni kažu da se trgovci fokusiraju na već postojeće zabrinjavajuće ekonomske podatke što upućuje na zaoštravanje ekonomske krize.
U međuvremenu je i dolar pao i to kako u odnosu na euro tako i na jen. Jedan euro iznosti 1.45 dolara što je po dolar najlošije od septembra u odnosu na evropsku valutu.
Ono što je počelo kao kriza hipotekarnih kredita u Americi naraslo je do recesije u većini razvijenih zemalja i prenelo se na nova tržišta. Kompanije širom sveta otpuštaju radnike, a banke su postale opreznije u pozajmicama. Imajući u vidu turbulencije na tržištu novoizabrani američki predsednik Barak Obama najavio je imenovanje Mery Schapiro za novog šefa Agencije za berzu koja je formirana u vreme velike svetske ekonomske krize 1929. Velika su očekivanja od novog američkog predsednika u rešavanju posledica ekonomske krize i u tom cilju on poslednjih dana imenuje nove ljude na pojedina ključna mesta u državnoj administraciji.