Ipak podela?

Srpski premijer Koštunica ponovo je rekao da je funkcionalno odvajanje Srba i Albanaca na Kosovu neminovnost. S druge strane, američka državna sekretarka Kondoliza Rajs je ponovila da SAD žele da osujete bilo kakve pokušaje podele Kosova.

Da li se u ovoj najavi i predlogu, koji se poslednjih dana sve češće pominje u Beogradu doista nazire ideja o podeli Kosova?

Funkcionalna podela Srba i Albanaca je najbolje rešenje za suživot na Kosovu, ponavlja, u izjavi za naš program, predsednik Koordinacionog centra Vlade Srbije za Kosovo, Vuko Antonijević. Nakon proglašene nezavisnosti većina Srba, kaže Antonijević, odbija da radi u kosovskim institucijama:


"Srbi više ne žele da rade u kosovskim institucijama i napustili su ih. To je gotovo jedna neminovnost, da dođe do potpunog funkcionalnog odvajanja – da tamo gde žive Srbi funkcioniše tako da bude vezano za državu Srbiju, a da tamo gde žive Albanci funkcioniše u nekom drugom sistemu. U tom slučaju, Srbi bi sami organizovali vlast, kao što su je i Albanci organizovali za sebe. Sve institucije, od lokalne samouprave, zdravstva pa do svih ostalih institucija, bi bile u nadležnosti srpske države, jer smo to i imali svih ovih devet godina od kada je tamo prisutna međunarodna vojna i civilna misija."


Antonijević je potvrdio da postoji Vladin predlog o funkcionalnoj podeli Srba i Albanaca na Kosovu koji je upućen u Njujork u sedište Ujedinjenih nacija. Autor ovog dokumenta je Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije. Zvaničnih razgovora ili bilo kakvog odgovora još uvek nema, kaže Antonijević. On odbacuje tvrdnje da bi funkcionalno razdvajanje Srba i Albanaca vodilo u podelu Kosova:


"To pokušavaju oni koji se bore da spreče bilo kakvu podelu Kosova i oni zapravo zakulisno rade na tome, ali Srbi nisu spremni i ne žele da teritorija Kosova bude podeljena, ne postoje razlozi."


Sve češće najave i zahtevi o funkcionalnom razdvajanju Srba i Albanaca na Kosovu, po mišljenju Jelice Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, nisu u potpunosti nerealni, imajući u vidu kakva su rešenja, uz podršku međunarodne zajednice, doneta u BiH i Makedoniji. Ona ipak upozorava da će u ovom slučaju mnogo toga zavisiti od toga kako će se generalno postaviti i srpska Vlada i Srbi na Kosovu:


"Jer, ukoliko se bude insistiralo na konfliktnoj politici, bojim se da bi bilo kakve opcije tog tipa, koje bi neizbežno zahtevale neku saglasnost i konsenzus i Albanaca i Srba na Kosovu i Vlade Srbije i međunarodne zajednice, bile neizvodljive. Drugo je pitanje šta je zaista najbolje za Srbe na Kosovu, a to malo ko postavlja kao, u suštini, glavno pitanje."