Uprkos novom talasu ekonomske krize, srpski politički i monetarni zvaničnici najavljuju pad inflacije, ali građani i nezavisni ekonomski stručnjaci u takve njihove prognoze – odavno više ne veruju.
Značajniji pad cena hrane i inflacije uslediće od avgusta do novembra, kad se očekuje da će godišnja inflacija biti jednocifrena, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković. Najsnažniji dezinflatorni pritisci u narednom periodu, rekao je, očekuju se po osnovu cena hrane.
“Ukoliko se u narednim mesecima nastave povoljne vremenske prilike, kao i pad svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, dezinflatorni efekti po osnovu cena hrane bili bi još izraženiji nego u našoj projekciji. U suprotnom, eventualne vremenske nepogode u Srbiji ili kod većih svetskih proizvođača poljoprivrednih proizvoda mogle bi da dovedu do rasta cena ovih proizvoda. S obzirom na povoljne vremenske prognoze, ovo poslednje se čini sve manje verovatnim, pa procenjujemo da su rizici po osnovu cena hrane više dezinflatorni”, izjavio je Marković.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije, međutim, ne kupuje lako ležerno pozitivne prognoze političkih i monteranih vlasti.
Standard građana Srbije u poslednjih godinu dana opao je za 60 odsto, podatak je koji ona iznosi.
Ovako dramatičnu stopu pada standarda demantuje, međutim, Jurij Bajec, savetnik premijera Srbije. Činjenica je, kaže, da su potrošačke cene za godinu dana porasle za 12,6 odsto, ali je u istom periodu i prosečna plata porasla za oko 15 odsto nominalno, odnosno, za više od dva odsto realno.
Na drugoj strani, konkretnim primerima drastičnih, gotovo dnevnih, poskupljenja Aleksandar Korać iz Udruženja potrošača Kikinde demantuje premijerovog savetnika.
“Plate – da su rasle za više od 15% nominalno?! Ja poštujem gospodina Bajeca, ali u to ne verujem. Možda je to na nivou Beograda ili nekih bogatijih opština, ali ja živim u Vojvodini, u ovim manjim mestima koja su mrtva. Apsolutno mrtva. Ovde niko ništa ne radi, standard je jednostavno ugašen. Cene bezobrazno rastu bukvalno svaki dan. Drastično su porasli troškovi života i u njima nije samo hrana. Sve živo ide gore. Da ne pričamo o tome da živimo u Vojvodini, a da nemamo mleka i drugih proizvoda! Gledam, recimo, velike markete: neki proizvodi sa 35 dinara za 7-8 dana skoče za 135 dinara. To su nenormalne cene! Reći ću vam nešto što mene šokira: u Srbiji boca vode košta skoro kao litar benzina ili nafte. To je neverovatno! Ja uopšte ne znam od čega ljudi žive i šta se ovde radi, a da je monopol u pitanju – to je jasno kao dan, to i vrapci znaju“, ogorčen je Korać.
Cene zavise od poljoprivrede
Osim građana i njihovih potrošačkih udruženja, ni stručnjaci ne haju mnogo za optimističku statistiku i prognoze guvernera, viceguvernera i savetnika premijera. Među tim neverujućim ekonomistima je i profesor Ekonomskog fakulteta Mlađen Kovačević.
Ilustracija
U Srbiji koji god ekonomista se nađe na funkciji ili blizu političara – odjednom počne da širi optimizam, kaže naš sagovrnik, ali dodaje da se narod opametio, pa više ne veruje ni političarima ni njihovim savetnicima. A u pogledu inflacije i njenog očekivanog kretanja, Kovačević kaže:
„Cene kod nas u velikoj meri zavise od toga šta se dešava sa poljoprivredom. Sad smo u fazi kad su cene mnogih poljoprivrednih proizvoda, bez obzira što su znatno više nego prošle godine, jako pale, ali to je sticaj okolnosti. Klimatski uslovi su bili vrlo povoljni i ponuda veća, ali veliko je pitanje šta će se dešavati nadalje sa poljoprivrednom proizvodnjom, pošto će ona najviše uticati na kretanje inflacije. Do kraja nedelje će temperature biti vrlo visoke. U septembru i oktobru je najveća potražnja za povrćem jer ljudi prave zimnicu. Dakle, ona će skočiti i zbog klimatskih uslova i zbog povećane tražnje. Već sada je inflacija veoma visoka – iznad 13 odsto na godišnjem nivou, tako da će za mene biti pravo čudo ako bude ispod 10 posto. A čak i ako bude, ona će u svakom slučaju biti znatno viša nego što je projektovano. Zaista je teško naći neku zemlju u okruženju i u Evropi koja ima tako visoku inflaciju", kaže Mlađen Kovačević.
Naš sagovornik dodaje da je neumesno hvaliti se da trenutno cene neznatno padaju, a pri tom i ne pomenuti da je ogroman broj ljudi – oko 120 000 – u poslednjih godinu dana ostao bez posla. U celini, najveći broj građana ima drastično niži standard nego prošle godine. Podatak o simboličnom rastu zarada ne znači mnogo, kaže Kovačević, s obzirom na to da masa ljudi zaposlena u sektorima kao što su tekstilna industrija ili građevinarstvo, ima mizerne plate koje ni slučajno ne prate rast egzistencijalnih proizvoda i usluga, za razliku od onih zaposlenih u bankama, koje ostvaruju ogromne profite.
Kovačević na vidiku ne vidi išta što bi preokrenulo trend pada standarda građana. Nedavno je, podseća, objavljeno da se to očekuje od porasta izvoza koji je prešao nivo iz prve polovine 2008. godine, ali broj zaposlenih se nije povećao. Ako se broj nezaposlenih toliko povećao zbog pada izvoza, bilo bi, valjda, prirodno da nakon što se izvoz oporavio dođe do povećanja zaposlenosti. To se, međutim, nije dogodilo – naprotiv - broj nezaposlenih i dalje raste. Uz to, zbog novog talasa ekonomske krize, izvoz je ponovo počeo da pada, tako da se na horizontu, nažalost, ne vidi izlaz iz slobodnog pada ekonomije zemlje i standarda ljudi, kaže Mlađen Kovačević.
Značajniji pad cena hrane i inflacije uslediće od avgusta do novembra, kad se očekuje da će godišnja inflacija biti jednocifrena, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković. Najsnažniji dezinflatorni pritisci u narednom periodu, rekao je, očekuju se po osnovu cena hrane.
“Ukoliko se u narednim mesecima nastave povoljne vremenske prilike, kao i pad svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, dezinflatorni efekti po osnovu cena hrane bili bi još izraženiji nego u našoj projekciji. U suprotnom, eventualne vremenske nepogode u Srbiji ili kod većih svetskih proizvođača poljoprivrednih proizvoda mogle bi da dovedu do rasta cena ovih proizvoda. S obzirom na povoljne vremenske prognoze, ovo poslednje se čini sve manje verovatnim, pa procenjujemo da su rizici po osnovu cena hrane više dezinflatorni”, izjavio je Marković.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije, međutim, ne kupuje lako ležerno pozitivne prognoze političkih i monteranih vlasti.
Standard građana Srbije u poslednjih godinu dana opao je za 60 odsto, podatak je koji ona iznosi.
Ovako dramatičnu stopu pada standarda demantuje, međutim, Jurij Bajec, savetnik premijera Srbije. Činjenica je, kaže, da su potrošačke cene za godinu dana porasle za 12,6 odsto, ali je u istom periodu i prosečna plata porasla za oko 15 odsto nominalno, odnosno, za više od dva odsto realno.
Korać: Cene bezobrazno rastu bukvalno svaki dan. Drastično su porasli troškovi života i u njima nije samo hrana. Sve živo ide gore.
“Plate – da su rasle za više od 15% nominalno?! Ja poštujem gospodina Bajeca, ali u to ne verujem. Možda je to na nivou Beograda ili nekih bogatijih opština, ali ja živim u Vojvodini, u ovim manjim mestima koja su mrtva. Apsolutno mrtva. Ovde niko ništa ne radi, standard je jednostavno ugašen. Cene bezobrazno rastu bukvalno svaki dan. Drastično su porasli troškovi života i u njima nije samo hrana. Sve živo ide gore. Da ne pričamo o tome da živimo u Vojvodini, a da nemamo mleka i drugih proizvoda! Gledam, recimo, velike markete: neki proizvodi sa 35 dinara za 7-8 dana skoče za 135 dinara. To su nenormalne cene! Reći ću vam nešto što mene šokira: u Srbiji boca vode košta skoro kao litar benzina ili nafte. To je neverovatno! Ja uopšte ne znam od čega ljudi žive i šta se ovde radi, a da je monopol u pitanju – to je jasno kao dan, to i vrapci znaju“, ogorčen je Korać.
Cene zavise od poljoprivrede
Osim građana i njihovih potrošačkih udruženja, ni stručnjaci ne haju mnogo za optimističku statistiku i prognoze guvernera, viceguvernera i savetnika premijera. Među tim neverujućim ekonomistima je i profesor Ekonomskog fakulteta Mlađen Kovačević.
U Srbiji koji god ekonomista se nađe na funkciji ili blizu političara – odjednom počne da širi optimizam, kaže naš sagovrnik, ali dodaje da se narod opametio, pa više ne veruje ni političarima ni njihovim savetnicima. A u pogledu inflacije i njenog očekivanog kretanja, Kovačević kaže:
„Cene kod nas u velikoj meri zavise od toga šta se dešava sa poljoprivredom. Sad smo u fazi kad su cene mnogih poljoprivrednih proizvoda, bez obzira što su znatno više nego prošle godine, jako pale, ali to je sticaj okolnosti. Klimatski uslovi su bili vrlo povoljni i ponuda veća, ali veliko je pitanje šta će se dešavati nadalje sa poljoprivrednom proizvodnjom, pošto će ona najviše uticati na kretanje inflacije. Do kraja nedelje će temperature biti vrlo visoke. U septembru i oktobru je najveća potražnja za povrćem jer ljudi prave zimnicu. Dakle, ona će skočiti i zbog klimatskih uslova i zbog povećane tražnje. Već sada je inflacija veoma visoka – iznad 13 odsto na godišnjem nivou, tako da će za mene biti pravo čudo ako bude ispod 10 posto. A čak i ako bude, ona će u svakom slučaju biti znatno viša nego što je projektovano. Zaista je teško naći neku zemlju u okruženju i u Evropi koja ima tako visoku inflaciju", kaže Mlađen Kovačević.
Naš sagovornik dodaje da je neumesno hvaliti se da trenutno cene neznatno padaju, a pri tom i ne pomenuti da je ogroman broj ljudi – oko 120 000 – u poslednjih godinu dana ostao bez posla. U celini, najveći broj građana ima drastično niži standard nego prošle godine. Podatak o simboličnom rastu zarada ne znači mnogo, kaže Kovačević, s obzirom na to da masa ljudi zaposlena u sektorima kao što su tekstilna industrija ili građevinarstvo, ima mizerne plate koje ni slučajno ne prate rast egzistencijalnih proizvoda i usluga, za razliku od onih zaposlenih u bankama, koje ostvaruju ogromne profite.
Kovačević na vidiku ne vidi išta što bi preokrenulo trend pada standarda građana. Nedavno je, podseća, objavljeno da se to očekuje od porasta izvoza koji je prešao nivo iz prve polovine 2008. godine, ali broj zaposlenih se nije povećao. Ako se broj nezaposlenih toliko povećao zbog pada izvoza, bilo bi, valjda, prirodno da nakon što se izvoz oporavio dođe do povećanja zaposlenosti. To se, međutim, nije dogodilo – naprotiv - broj nezaposlenih i dalje raste. Uz to, zbog novog talasa ekonomske krize, izvoz je ponovo počeo da pada, tako da se na horizontu, nažalost, ne vidi izlaz iz slobodnog pada ekonomije zemlje i standarda ljudi, kaže Mlađen Kovačević.
