Dostupni linkovi

Vujanovićeva posjeta kao preventivno spuštanje tenzije


Zoran Stojiljković, Foto: Vesna Anđić

"Naravno da će eventualni potez razmene ambasadora sa Prištinom i Podgoricom biti nešto što će dodatno zakomplikovati odnose na relaciji Beograd - Podgorica. Ova poseta gospodina Vujanovića ima neku vrstu preventivnog spuštanja političke tenzije pred potez koji će Podgorica očito napraviti," kaže u intervjuu za RSE profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Zoran Stojiljković.

RSE: Koliko je posjeta Sarajevu, Beogradu i Prištini, Džozefa Bajdena, drugog čovjeka nove američke administracije, bila važna za čitav region u kome ima još puno otvorenih i neriješenih pitanja? Da li će povratak američke politike na Balkan, a koju sada personifikuje Barak Obama, relaksirati regiju i ubrzati njene integracije u Evropsku uniju?

Stojiljković: To je snažan impuls konačnom razrešenju jedne blokirane situacije u odnosima u ovoj regiji, nakon nekoliko godina pokušaja da se napravi neka vrsta aranžmana i da se stvari pokrenu s mrtve tačke. Mislim da je poruka na najvišem mogućem nivou iz Amerike višestruka - s jedne strane da nisu potpuno digli ruke i da nemaju nameru da dižu ruke s ove regije, da je to regija u kojoj su oni, komparativno gledano, imajući u vidu iskustvo sa zemljama Bliskog istoka, postigli relativno zavidne rezultate i pokazali, što je poruka islamskom svetu, neku izbalansiranu poziciju u odnosu na interese muslimanskog sveta. Isto tako će omogućiti, pod uslovima racionalnog kalkula i ponašanja aktera, pre svega onih koje je gospodin Bajden posetio, mogućnost da u nekom paketu, uz racionalno ponašanje, SAD snažno podrži njihovo integrisanje u zonu evropskih integracija i evropskih modela socijalnih i socijalno-ekonomskih vrednosti. To je nešto o čemu treba da vode računa sve ove zemlje i poziva na jednu situaciju u kojoj se kaže da će Amerika imati razumevanja za specifične situacije i za specifične obzire, interese i konstalaciju snaga koje postoje, ali da neće razumeti nešto što je povratak na situaciju i ponašanje iz devedesetih godina.

RSE: Da li mislite da poruke koje Bajden jasno uputio, od upozorenja bosanskim političarima da je vrijeme da okrenu stranicu i odustanu od nacionalističkih politika i etničkih podjela, poruke Beogradu da prihvati realnost Kosova i trasira jednu novu pragmatičnu politiku, do poruke vlastima u Prištini da je važno da omoguće povratak iseljenim Srbima, doprlo do svijesti onih koji to treba da sprovedu u djelo? Koliko ima spremnosti glavnih igrača u regionu za zaokret ka nečemu što su evropske vrijednosti?
Svakom ko zna logiku politike i ponašanja političkih elita na Balkanu je jasno da se ta poruka, ta svest ili saznanje o tome šta su dobili kao poruku neće pojaviti u prvim reakcijama. Svako će to pokušati da interpretira u skladu sa svojim interesima.

Stojiljković: Svakom ko zna logiku politike i ponašanja političkih elita na Balkanu je jasno da se ta poruka, ta svest ili saznanje o tome šta su dobili kao poruku neće pojaviti u prvim reakcijama. Svako će to pokušati da interpretira u skladu sa svojim interesima. Neko će isticati logiku priznanja nezavisnosti Kosova, neko to da se Bosna i Hercegovina mora centralizovati, neko da su evropske integracije moguće i uz nepriznavanje Kosova. Očito je da se zahteva, ili bolje rečeno da se preporučuje, jedna vrsta političkog realizma i logike u kojoj se formirani odnosi moraju uvažavati, da se visoki nivo autonomija ili nezavisnosti može održati samo pod pretpostavkom da to ne dovodi u pitanje međunarodno priznanje i nezavisnost, ali da se i tim akterima, koji su favoriti američke politike, poput Bošnjaka u Bosni i Hercegovini i Albanaca na Kosovu, upućuje jasna poruka dokle mogu ići njihovi apetiti i šta je onda kvalitet demokratskog multietničkog procesa.

RSE: Jedna druga posjeta bila je u žiži domaće javnosti prethodnih dana, iako bi trebalo da je rutinska, budući da je riječ o dvije susjedne i bliske zemlje, a to je posjeta crnogorskog predsjednika Vujanovića Srbiji, prva nakon što je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova. Vjerujete li da je to početak normalizacije crnogorsko-srpskih odnosa i rješavanja čitavog niza životnih pitanja, ili bi eventualno razmjena ambasadora između Podgorice i Prištine mogla nanovo da zakomplikuje stvari i izrevoltira Beograd?

Stojiljković:
Naravno da će eventualni potez razmene ambasadora sa Prištinom i Podgoricom biti nešto što će dodatno zakomplikovati odnose na relaciji Beograd - Podgorica. Ova poseta gospodina Vujanovića ima neku vrstu preventivnog spuštanja političke tenzije pred potez koji će Podgorica očito napraviti i to je dokaz da ona vodi jednu izbalansiranu politiku i da preporučuje drugim zemljama u regionu da vode računa o praktičnim interesima.To treba da pokaže da Podgorica nema neku vrstu politike koja je uslovljena protiv interesa Beograda i Srbije, nego da jednostavno važi sopstvene interese u toj priči, polazeći od logike svog sopstvenog položaja. Ovo treba da bude neka vrsta garancije i javnim mnijenjima u Beogradu i Podgorici da je neophodna normalizacija, da su interesi trajni i da sa dovoljno kritičnosti, obzirnosti i nedizanja političke tenzije treba izčitati svaki politički potez koji napravi Podgorica ili Beograd.

RSE: Kako gledate na još neoficijalnu inicijativu srpskih vlasti, a koju je iznio šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, da Srbija traži otvaranje čak tri konzularna predstavništva u Crnoj Gori, što je dobar dio domaće javnosti protumačio kao nastavak paternalističke politike Srbije prema Crnoj Gori? I dalje opstaje teza nekih političkih krugova kako Srbija nikada na Crnu Goru neće gledati kao na susjeda, već kao na teritoriju koju je izgubila.

S jedne strane Crna Gora mora voditi računa o dominantnom uticaju i permanentnom uticaju Srbije, kada pravi svoje poteze, a s druge strane Srbija pokazuje da je priznala pun kapacitet nezavisnosti Crne Gore i da je polako spremna da vodi jednu normalnu ekonomsku i diplomatsku politiku prema Crnoj Gori.
Stojiljković:
I to je neka logika snižavanja političkih tenzija. Svako će igrati onu igru koja se istovremeno u politici vodi na više razboja, nešto što je upućeno susedima, međunarodnoj javnosti i sopstvenom internom političkom mnijenju. Iz toga ugla treba iščitavati političke poteze Srbije. Srbija pokazuje da je nerado prihvatila pun kapacitet državne nezavisnosti Crne Gore, ali kada je to već učinila, ona sada pokazuje da će imati nekakvog obzira, pre svega prema sopstvenim interesima u Crnoj Gori i prema nečemu što je unionističko ili prosrpsko političko jezgro u Crnoj Gori. Odražavaće tu strukturu, računaće na trećinu stanovništva koje se izjašnjava kao srpsko i gledaće da na konzularnom nivou i na nivou ekonomskih veza bude što prisutnija jer to je ono što će, i kada prođu tenzije, ostati vrlo važna kopča i veza i što će pokazati da i na taj način želi da bude prisutna i da ostvari neku vrstu interesa i uticaja. Ona je u naknadnim komplementarnim ekonomijama i izlazima na more strateški važna za Srbiju. Pokušaće da iz jedne teške situacije podela taj srpski mentalitet ili osećaj bliskosti, koji je prisutan uz sve podele i u Crnoj Gori i u Srbiji, iskoristi kao potencijalnu prednost. I kada se strateški misli, politika je sklona da pravi povremene zaokrete ka zaoštravanju. Mislim da je to sada jedno nijansiranje koje pokazuje da s jedne strane Crna Gora mora voditi računa o dominantnom uticaju i permanentnom uticaju Srbije, kada pravi svoje poteze, a s druge strane Srbija pokazuje da je priznala pun kapacitet nezavisnosti Crne Gore i da je polako spremna da vodi jednu normalnu ekonomsku i diplomatsku politiku prema Crnoj Gori.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG