Ruske snage granatirale su televizijski toranj u glavnom gradu Ukrajine, koji se nalazi u blizini spomenika žrtvama masakra Holokausta, saopštila je ukrajinska vlada 1. marta, javlja ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa (RSE). Ranije istog dana ruske snage bombardovale su centralni trg u Harkovu i druga civilna mesta u tom gradu na istoku Ukrajine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine objavilo je fotografiju oblaka dima oko TV tornja. Obližnji memorijalni centar Babin Jar posvećen je upravo prošle godine obeležavanju 80. godišnjice zloglasnog masovnog klanja nacista.
Lokalni mediji javili su da je u blizini TV tornja bilo nekoliko eksplozija i da su ukrajinski TV kanali ubrzo nakon toga prestali da emituju program.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelensky) je na Tviteru naveo da je najmanje pet osoba poginulo u udaru koji je pogodio TV toranj i izrazio ogorčenje što je udario blizu spomenika u čast smrti desetina hiljada jevrejskih muškaraca, žena i dece koji su ubijeni 1941. u klancu Babin Jar ubrzo nakon što su nacisti zauzeli grad.
„Svetu: šta ima smisla govoriti ‘nikad više’ 80 godina, ako svet ćuti kada bomba baci na isto mesto Babinog Jara? Najmanje pet poginulih. Istorija se ponavlja…“, napisao je Zelenski.
Napadi su se desili dok pristiže ruski konvoj artiljerije i oklopnih vozila koji se proteže više od 65 kilometara izvan Kijeva.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je bombardovanje Harkova kao ratni zločin i čin terora u video izjavi posle smrtonosnog napada koji je gađao centralni trg severozapadne regionalne prestonice i pogodio zgradu gradske uprave.
„Posle takvog napada, Rusija je teroristička zemlja“, rekao je Zelenski.
Službe za vanredne situacije izvestile su da je najmanje 10 ljudi poginulo u napadu, koji je usledio nakon što je desetine ljudi poginulo u ruskom granatiranju dan ranije.
Moskva je više puta tvrdila da ne gađa civilna područja tokom, kako naziva, „vojne operacije“ u Ukrajini, koja je ušla u svoj šesti dan.
„Harkov i Kijev su sada najvažniji ciljevi Rusije. Teror ima za cilj da nas slomi i slomi naš otpor“, rekao je Zelenski u svom video obraćanju. „Oni napreduju na prestonicu na isti način kao i na Harkov. Zato je odbrana prestonice danas ključni prioritet za državu.”
Zelenski je dalje objavio da je imenovao generala Mikolu Žirnova za vojnog guvernera Kijeva kako bi „obezbedio odgovarajuću odbranu prestonice“.
Satelitski snimci su pokazali da se konvoj koji se neprestano približava Kijevu nalazio na kilometrima od grada, što ukrajinske oružane snage vide kao pokušaj da opkole i preuzmu kontrolu nad najvećim gradom u zemlji.
Do razvoja događaja došlo je nakon što pregovori o prekidu vatre između ukrajinskih i ruskih zvaničnika 28. februara nisu uspeli da postignu napredak, iako su se obe strane složile da nastave pregovore u narednim danima.
Zelenski, koji je kasnije tog dana u video obraćanju apelovao na ruske trupe da ignorišu njihova naređenja i prestanu da se bore, nije izneo detalje višesatnih razgovora koji su vođeni u susednoj Belorusiji. Međutim, rekao je, Kijev nije bio spreman na ustupke „kada jedna strana gađa drugu raketnom artiljerijom“.
Zelenski je rekao da je Kijev pogođen sa tri raketna udara 28. februara, da stotine ruskih diverzanata lutaju gradom i da zauzimanje prestonice ostaje „ključni cilj“ Moskve.
“Oni žele da slome našu naciju, zato je prestonica stalno ugrožena“, rekao je Zelenski.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 1. marta da će ruske snage napasti infrastrukturu ukrajinske službe bezbednosti i centar za psihološke operacije u Kijevu i savetovalo je stanovnike koji žive u blizini takvih meta da napuste svoje domove.
Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je pet ruskih borbenih aviona i helikopter oboreno tokom vazdušnih napada na gradove izvan prestonice 28. februara, iako ta informacija nije mogla da bude nezavisno proverena.
Komanda vazduhoplovstva je takođe saopštila da je ruska krstareća raketa uništena protivraketnim sistemom „Buk“ i da su ukrajinski avioni gađali kolone ruske oklopne tehnike u Kijevskoj i susednoj Žitomirskoj oblasti.
Ukrajinski ratni avioni su takođe navodno bacali bombe i ispalili rakete na ruske snage u oblastima izvan Kijeva.
Video snimci borbi u Harkovu 28. februara pokazuju granatiranje stambenih naselja i stambenih zgrada oštećenih od snažnih eksplozija.
Izveštaji da je severoistočni grad bio teško bombardovan umanjili su optimizam u pogledu sporazuma.
Savetnik Ministarstva unutrašnjih poslova Anton Heraščenko rekao je da je desetine ljudi poginulo u raketnim udarima 28. februara.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borell) je 1. marta ocenio da napadi na Harkov predstavljaju ratni zločoin.
„Granatiranje civilne infrastrukture juče [28. februara] u Harkovu krši zakone rata“, rekao je Borel posle razgovora sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom. „EU nepokolebljivo stoji na strani Ukrajine u ovim dramatičnim trenucima.”
Na drugom mestu u Ukrajini, šef Sumske oblasti Dmitro Živicki napisao je 1. marta na Fejsbuku da je više od 70 ukrajinskih vojnika poginulo kada su ruske trupe granatirale vojnu bazu u gradu Oktirka, koji se nalazi između Harkova i Kijeva.
U Hersonu, gradu koji se nalazi severozapadno od poluostrva Krim koji je Rusija ilegalno pripojila 2014. godine, gradonačelnik Ihor Kolihajev napisao je na Fejsbuku da ruska vojska postavlja kontrolne punktove na ulazima u grad.
Kolihajev je obećao da je „Herson bio i ostaće ukrajinski“.
Mariupolj je ostao bez struje nakon napada ruskih snaga, izjavio je šef Donjecke oblasti Pavlo Kirilenko, koji je 1. marta napisao na Fejsbuku da ukrajinske snage i dalje drže luku u Azovskom moru.
Šef separatista u istočnom regionu Denis Pušilin rekao je da je cilj da se strateški važan grad opkoli do kraja dana.
Portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je 1. marta da su se separatističke snage „pridružile vojnim jedinicama Oružanih snaga Ruske Federacije, koje su preuzele kontrolu nad regionima Ukrajine duž obale Azovskog mora“.
