Zbog teške ekonomske situacije u Srbiji sve je više ljudi koji žele da prodaju svoje organe i na taj način reše životne probleme. Na internetu se može naći desetine oglasa u kojima potencijalni davaoci na prodaju nude bubreg, iako je transplantacija van institucija i predviđene procedure nezakonita.
“Muškarac, 38 godina, odličnog zdravlja, antialkoholičar, zbog teške situacije u porodici hitno i povoljno prodaje bubreg,” jedan je od oglasa koji se pojavio na internetu.
Ponuđač je, kada smo pozvali broj koji je ostavljen za kontakt, za RSE rekao da je profesor informatike, da živi u Nišu, i da ima suprugu i dvoje dece. Uz uslov da ostane anoniman, objasnio je da se na taj očajnički korak odlučio jer jednostavno nema od čega da živi.
“To hoću da uradim zbog teške materijalne situacije. Imam puno dugovanja, ne mogu da vratim kredite, porodici ne mogu da obezbedim osnovne uslove za život. Teško živimo, jedva preživljavamo… Nisam se puno dvoumio, imao sam kolegu koji je dugo živeo sa jednim bubregom tako da znam šta me čeka. Najbitnije mi je da rešim probleme i da obezbedim porodicu. Nisam još formirao cenu za bubreg koji ću prodati. Ali vidim da se pominje cifra od 100.000 evra, mada mislim da ću teško dobiti toliko. Kada bih dobio pola od toga bio bih presrećan. Nisam razmišljao na koji bih način to uradio, ali verovatno postoji dovoljan broj klinika u Beogradu koje mogu da urade transplantaciju. Moguće je da se to uradi čak i u inostranstvu. Znam da je ovo što radim protivzakonito, ali eto. Iako me još niko nije kontaktirao neko ko je zainteresovan za bubreg nadam se da će se to uskoro dogoditi. Nemam mogućnosti da nađem toliki novac i verujem da će se neko pojaviti. Uvek ima tajkuna i političara koji imaju dovoljno para a imaju zdravstvenih problema,” kazao je naš sagovornik.
Na internet stranicama u Srbiji nalaze se brojni oglasi u kojima građani na prodaju nude bubreg, uz kratke opise ličnog zdravstvenog stanja i istaknutom cenom – od 40.000 do 80.000 evra.
Draško Karađinović, iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije, smatra da ovakve ponude ozbiljno ukazuju na ekonomski i socijalni kolaps u srpskom društvu.
“Očigledno je da su ljudi očajni ako su spremni da prodaju deo svog tela za finansijski boljitak ili goli opstanak. Sa druge strane, prosto je neverovatno da takve oglase imate u državi koja je u Evropi i pretenduje da uđe u Evropsku uniju. To je zaista šokantno. Do sada smo verovali da to postoji samo u zemljama trećeg sveta u kojima nema nikakve druge mogućnosti za preživljavanje, niti zakonske regulative ili koliko toliko sređene pravne države”, kaže Karađinović.
Na internet stranicama ponuđači kao osnovni razlog za prodaju organa navode ekonomsku situaciju, a neki od njih i detaljnije opisuju razloge:
“Prodajem bubreg. Imam 24 godine, dvoje dece, potpuno sam zdrav. Hoću da otvorim privatni biznis i pare su mi za to potrebne.”
“Bubreg na prodaju. Imam 35 godina, krvna grupa B negativna, nepušač, sportista, spreman na sve preglede. Ne bih da obrazlažem u kakvoj sam situaciji, ali kada je do ovoga došlo možete zaključiti da sam u ozbiljnom problemu.”
Drugi su kratki i bez puno objašnjenja:
“Muskarac, 20 godina, ne koristi lekove, bez naslednih bolesti u porodici, prodaje bubreg za 80 hiljada evra.”
Brkić: Ne gubiti samopouzdanje i nadu
Ekonomista Miša Brkić smatra da iz činjenice da postoje ovakvi oglasi ipak ne treba izvlačiti dramatične zaključke, a pogotovu ne to da je Srbija u ekonomskom i socijalnom sunovratu.
“Srpsko društvo je kao i svako drugo društvo u tranziciji. Klasa siromašnih postoji u Srbiji ali i u Engleskoj ili Rusiji. Dakle ništa više ili manje nego u nekim drugim državama. To što ima ljudi koji iz očaja prodaju bubreg je stanje koje se ne može generalizovati, jer svaki slučaj je različit i priča je za sebe. Kao kontraargument mogao bih da kažem činjenicu da su sva najskuplja letovanja za ovu godinu odavno rasprodata u Srbiji. Ako bi uzeli samo taj podatak mogli bi smo da kažemo da je Srbija prosperitetno društvo bogatih ljudi”, ističe Brkić.
Temom ilegalne prodaje ljudskih organa nedavno se bavio američki list “International Herald Tribune” koji je pisao da i u Srbiji postoji crno tržište na kom siromašni preko interneta prodaju svoje bubrege, koštanu srž ili rožnjače, dok kriminalci na tome zarađuju basnoslovne sume. Navodno, cena bubrega na ilegalnom srpskom tržištu je od 10.000 do 30.000 evra, dok ih primaoci u inostranstvu plaćaju najmanje 100.000 evra.
Draško Karađinović kaže da ne veruje da se ilegalne transplantacije rade u Srbiji, ali da je bitno da nadležni ispitaju sve sumnjive situacije.
“Moguće je da ljudi iz Srbije idu u inostranstvo, u neke opremljenije medicinske centre, i da tu prodaju svoje organe. Ali mislim da u samoj Srbiji, na ovom tehničkom, medicinskom i tehnološkom nivou, transplantacije nisu moguće na ilegalan način. Komplikovano je to uraditi i na zakonit način, u državnoj infrastukturi, s obzirom na probleme koje ima ovdašnji zdravstveni sistem. Posebno kada se uzmu u obzir administrativne, medicinske i farmaceutske prepreke koje imamo”, navodi on.
Prema pisanju domaće štampe, organi koje ilegalno prodaju građani Srbije završavaju u Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Italiji i drugim evropskim zemljama, ali i u državama regiona.
Miša Brkić kaže da bi društvo trebalo da obrati pažnju na ljude koji su došli u takvu situaciju da žele da prodaju svoje organe, ali i zaključuje da građani ni u krizi ne bi trebalo da gube nadu već da se potrude da pomognu sebi na drugi način.
“Mislim da bitka za život i za bolji život nikada nije izgubljena. Stalno se treba hrabro boriti. Nikada ne treba gubiti samopouzdanje ili padati u depresiju i ta borba će sigurno doneti neko dobro,” poručuje Brkić.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da se transplantacije sa živih donora u Srbiji obavljaju prema striktnim pravilima i procedurama, i da je zakonom izričito zabranjena trgovina organa, njihovo nuđenje i transplantacija sa komercijalnom trgovinom.
“Muškarac, 38 godina, odličnog zdravlja, antialkoholičar, zbog teške situacije u porodici hitno i povoljno prodaje bubreg,” jedan je od oglasa koji se pojavio na internetu.
Ponuđač je, kada smo pozvali broj koji je ostavljen za kontakt, za RSE rekao da je profesor informatike, da živi u Nišu, i da ima suprugu i dvoje dece. Uz uslov da ostane anoniman, objasnio je da se na taj očajnički korak odlučio jer jednostavno nema od čega da živi.
“To hoću da uradim zbog teške materijalne situacije. Imam puno dugovanja, ne mogu da vratim kredite, porodici ne mogu da obezbedim osnovne uslove za život. Teško živimo, jedva preživljavamo… Nisam se puno dvoumio, imao sam kolegu koji je dugo živeo sa jednim bubregom tako da znam šta me čeka. Najbitnije mi je da rešim probleme i da obezbedim porodicu. Nisam još formirao cenu za bubreg koji ću prodati. Ali vidim da se pominje cifra od 100.000 evra, mada mislim da ću teško dobiti toliko. Kada bih dobio pola od toga bio bih presrećan. Nisam razmišljao na koji bih način to uradio, ali verovatno postoji dovoljan broj klinika u Beogradu koje mogu da urade transplantaciju. Moguće je da se to uradi čak i u inostranstvu. Znam da je ovo što radim protivzakonito, ali eto. Iako me još niko nije kontaktirao neko ko je zainteresovan za bubreg nadam se da će se to uskoro dogoditi. Nemam mogućnosti da nađem toliki novac i verujem da će se neko pojaviti. Uvek ima tajkuna i političara koji imaju dovoljno para a imaju zdravstvenih problema,” kazao je naš sagovornik.
Na internet stranicama u Srbiji nalaze se brojni oglasi u kojima građani na prodaju nude bubreg, uz kratke opise ličnog zdravstvenog stanja i istaknutom cenom – od 40.000 do 80.000 evra.
Draško Karađinović, iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije, smatra da ovakve ponude ozbiljno ukazuju na ekonomski i socijalni kolaps u srpskom društvu.
“Očigledno je da su ljudi očajni ako su spremni da prodaju deo svog tela za finansijski boljitak ili goli opstanak. Sa druge strane, prosto je neverovatno da takve oglase imate u državi koja je u Evropi i pretenduje da uđe u Evropsku uniju. To je zaista šokantno. Do sada smo verovali da to postoji samo u zemljama trećeg sveta u kojima nema nikakve druge mogućnosti za preživljavanje, niti zakonske regulative ili koliko toliko sređene pravne države”, kaže Karađinović.
Na internet stranicama ponuđači kao osnovni razlog za prodaju organa navode ekonomsku situaciju, a neki od njih i detaljnije opisuju razloge:
“Prodajem bubreg. Imam 24 godine, dvoje dece, potpuno sam zdrav. Hoću da otvorim privatni biznis i pare su mi za to potrebne.”
“Bubreg na prodaju. Imam 35 godina, krvna grupa B negativna, nepušač, sportista, spreman na sve preglede. Ne bih da obrazlažem u kakvoj sam situaciji, ali kada je do ovoga došlo možete zaključiti da sam u ozbiljnom problemu.”
Drugi su kratki i bez puno objašnjenja:
“Muskarac, 20 godina, ne koristi lekove, bez naslednih bolesti u porodici, prodaje bubreg za 80 hiljada evra.”
Brkić: Ne gubiti samopouzdanje i nadu
Ekonomista Miša Brkić smatra da iz činjenice da postoje ovakvi oglasi ipak ne treba izvlačiti dramatične zaključke, a pogotovu ne to da je Srbija u ekonomskom i socijalnom sunovratu.
“Srpsko društvo je kao i svako drugo društvo u tranziciji. Klasa siromašnih postoji u Srbiji ali i u Engleskoj ili Rusiji. Dakle ništa više ili manje nego u nekim drugim državama. To što ima ljudi koji iz očaja prodaju bubreg je stanje koje se ne može generalizovati, jer svaki slučaj je različit i priča je za sebe. Kao kontraargument mogao bih da kažem činjenicu da su sva najskuplja letovanja za ovu godinu odavno rasprodata u Srbiji. Ako bi uzeli samo taj podatak mogli bi smo da kažemo da je Srbija prosperitetno društvo bogatih ljudi”, ističe Brkić.
Temom ilegalne prodaje ljudskih organa nedavno se bavio američki list “International Herald Tribune” koji je pisao da i u Srbiji postoji crno tržište na kom siromašni preko interneta prodaju svoje bubrege, koštanu srž ili rožnjače, dok kriminalci na tome zarađuju basnoslovne sume. Navodno, cena bubrega na ilegalnom srpskom tržištu je od 10.000 do 30.000 evra, dok ih primaoci u inostranstvu plaćaju najmanje 100.000 evra.
Draško Karađinović kaže da ne veruje da se ilegalne transplantacije rade u Srbiji, ali da je bitno da nadležni ispitaju sve sumnjive situacije.
“Moguće je da ljudi iz Srbije idu u inostranstvo, u neke opremljenije medicinske centre, i da tu prodaju svoje organe. Ali mislim da u samoj Srbiji, na ovom tehničkom, medicinskom i tehnološkom nivou, transplantacije nisu moguće na ilegalan način. Komplikovano je to uraditi i na zakonit način, u državnoj infrastukturi, s obzirom na probleme koje ima ovdašnji zdravstveni sistem. Posebno kada se uzmu u obzir administrativne, medicinske i farmaceutske prepreke koje imamo”, navodi on.
Prema pisanju domaće štampe, organi koje ilegalno prodaju građani Srbije završavaju u Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Italiji i drugim evropskim zemljama, ali i u državama regiona.
Miša Brkić kaže da bi društvo trebalo da obrati pažnju na ljude koji su došli u takvu situaciju da žele da prodaju svoje organe, ali i zaključuje da građani ni u krizi ne bi trebalo da gube nadu već da se potrude da pomognu sebi na drugi način.
“Mislim da bitka za život i za bolji život nikada nije izgubljena. Stalno se treba hrabro boriti. Nikada ne treba gubiti samopouzdanje ili padati u depresiju i ta borba će sigurno doneti neko dobro,” poručuje Brkić.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da se transplantacije sa živih donora u Srbiji obavljaju prema striktnim pravilima i procedurama, i da je zakonom izričito zabranjena trgovina organa, njihovo nuđenje i transplantacija sa komercijalnom trgovinom.
