Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zavetnici 'brane' srpstvo pretnjama


Protest protiv predloga da Nataša Kandić dobije Nobelovu nagradu za mir

Prisustvo srpskog ultranacionalističkog pokreta "Zavetnici" u javnosti sve se više oseća, iako su zabeležili mali broj glasova na beogradskim izborima, piše dopisnik Radija Slobodna Evropa Alan Krozbi (Crosby).

Čelnici pokreta za RSE tvrde da ne zagovaraju mržnju, ali i da se zalažu za Zakon koji bi nevladine organizacije definisao kao strane plaćenike.

Srpska država prolazi kroz najteže razdoblje njene novije političke istorije​ ili barem tako veruje ova ultranacionalistička politička grupa i hiljade njenih članova u državi od sedam miliona stanovnika, piše Crosby.

I dok "Zavetnici" nisu uspeli da zabeleže uspeh po pitanju glasova na opštinskim izborima u Beogradu 4. marta, njihovo prisustvo se sve više oseća jer jašu na ekstremno desničarskom talasu koji je zahvatio SAD i Evropu.

"Pokret "Zavetnici" se najviše eksponirao tokom izbornog perioda. Tokom ovog perioda ovaj pokret je veoma vidljiv u medijima i veoma aktivan, mnogo više nego u neizbornim periodima", kaže za RSE Ivo Čolović, rukovodilac operacija u Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u Beogradu, neprofitnoj organizaciji koja podstiče demokratske institucije i vladavinu prava.

"Pošto smo imali pet velikih izbora u poslednjih šest godina, to može biti jedan od razloga što su oni danas relevantniji nego ranije", dodao je Čolović, naglašavajući da je pokret i dalje daleko od bilo kog procesa donošenja odluka u zemlji.

Igranje sa nervima

Osnovani u februaru 2012. godine, "Zavetnici" su brzo naučili kako da izazovu nervozu nacionalista tvrdnjama da se Srbi suočavaju sa "vojnom okupacijom" dela svoje teritorije, pri čemu misle na srpske zajednice u delovima bivše Jugoslavije kao što su Kosovo i Bosna i Hercegovina, kao i sa oblicima ekonomske, medijske i kulturne okupacije.

Grupa se bori i protiv ekonomije koja se zasniva na "destruktivnoj spoljnoj politici puta prema Evropskoj uniji po svaku cenu", a koju sprovode "više vladajuće strukture" već više od jedne decenije. Upozoravaju da će to imati "trajne posledice" na rušenje "vrednosnog sistema srpskog naroda".

Tokom predizborne kampanje u Beogradu, "Zavetnici" su počeli da napadaju nevladine organizacije, optužujući ih da su strani agenti.

Oni su protestovali zbog nedavne nominacije za Nobelovu nagradu za mir srpske aktivistkinje za ljudska prava Nataše Kandić i njenog Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i to tako što su lepili postere Kandićeve na zgradu u kojoj je smešteno nekoliko nevladinih organizacija. Na posterima je pisalo: "Nobelova nagrada za izdaju Srpskog naroda!"

Iako su imali pogrešnu adresu gde se nalazi Fond, koji dokumentuje zločine svih strana, pojedini mediji su podržali njihove stavove tako što su citirali pretnje krajnje desno orjentisanog političara Vojislava Šešelja.

"Državnost stečena i branjena vekovima danas je dovedena u pitanje", kažu Zavetnici na svojoj web stranici.

Dopisnik RSE navodi i da na srpskoj političkoj sceni dominira predsednik Aleksandar Vučić, bivši otvoreni nacionalista, i njegovi saveznici koji su pokušavali da očuvaju bliske odnose sa Rusijom dok su se zalagali za članstvo u EU uprkos dugotrajnom nepoverenju među Srbima prema "zapadnim institucijama".

"Zakon o stranim agencijama"

Milica Đurđević Stamenkovski, članica Predsedništva "Zavetnika", ukazuje na to da Srbija nastavlja u pravcu članstva u Evropskoj uniji što je, kako kaže, razlog zbog kojeg njena grupa od oko 25.000 članova raste.

Ona negira da "Zavetnici" zagovaraju mržnju, već tvrdi da su nevladine organizacije antisrpske, i optužuje ih da ignorišu srpske žrtve balkanskih zločina počinjenih tokom krvavog raspada Jugoslavije.

"Smatramo da se polovina srpskog stanovništva koji su evroskeptici ne mogu identifikovati sa vladajućom partijom koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić", kaže ona, dodajući da "Zavetnici" žele da budu usvojen zakon koji će sve nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva definisati kao "strane agente".

Taj zahtev podseća na kontroverzni zakon u Rusiji koji je korišćen da uništi veliki broj takvih organizacija od trenutka kada je usvojen 2012. godine.

Uticaj Moskve

Iako je njihov uticaj u Srbiji naizgled mali, "Zavetnici" se smatraju jednim od glavnih sredstava Moskve u borbi da zadrži svoj uticaj sa tradicionalnim saveznikom. Srbija je meta anti-zapadnih aktivnosti Moskve u Evropi, jer dve slavenske i pravoslavno-hrišćanske države dele duboke kulturne i istorijske veze.

Signal o zabrinutosti Kremlja da gubi uticaj nad svojim saveznikom bio je očigledan tokom posete Sergeja Lavora Srbiji prošlog meseca. On je tada uporno ponavljao da članstvo u EU nije samo privilegija.

Ali "Zavetnici" su već znali koliko Moskva pomno posmatra razvoj situacije. Pre dve godine, Lavrov se na kratko sastao sa troje pristalica te grupe i čak se s njima fotografisao nakon ceremonije polaganja venaca u Beogradu u čast palih ruskih vojnika.

Đurđević Stamenkovski kaže za RSE da taj sastanak nije slučajan. Prisustvo "Zavetnika" na licu mesta bilo je unapred dogovoreno sa ruskom ambasadom u Beogradu i Ministarstvom rada Srbije.

"Čini mi se da Rusija ima razumevanja za marginalne grupe koje pokazuju ljubav ili odanost", kaže Dušan Spasojević, koji predaje na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Navodi da sastanci, poput onog sa Lavrovim, ili incidenti, poput napada na nevladine organizacije, samo ohrabruju Zavetnike.

"Niko ne reaguje na njihovu agresiju. Država ništa ne radi, uprkos njihovom pritisku na nevladine organizacije", upozorava Spasojević.

XS
SM
MD
LG