Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šta se dešava u Jevrejskoj opštini Beograda?


"Objasnite vi meni šta se dešava?" našalio se pisac Ivan Ivanji u komentaru na poslednja dešavanja u Jevrejskoj opštini Beograda.

Zašto je došlo do njene podele, te incidenata i policijske intervencije od pre dva dana, osim Ivanjija u facebook rubrici Zašto Radija Slobodna Evropa (RSE) odgovara i Aleksandar Jinker, izabrani predsednik Jevrejske opštine u Beogradu (na izborima održanim u martu ove godine), čije imenovanje osporava skupina ljudi okupljena oko Danila Medića koji je trenutni predsednik prema evidenciji u državnom registru.

Prema rečima Danila Medića, koji tvrdi da je još uvek predsednik Jevrejske opštine Beograd prema dokumentima Ministarstva pravde, rabin Isak Asiel i njegove pristalice su u petak, 25. okotobra ušle u sinagogu Sukat Šalom i na kapiju stavile katanac.

Do spora i deljenja, te osporavanja legitimiteta jedne i druge strane u Jevrejskoj opštini Beograd došlo je, prema medijskim navodima, nakon primene Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju žive naslednike, a koji je donet 2016. godine.

Prema tom zakonu Savez jevrejskih opština Srbije dobija iz budžeta svake godine 950.000 evra na period od 25 godina sa početkom od 1. januara 2017. godine.

Zašto je podeljena Jevrejska opština u Beogradu?

Ivanji Ivanji najpre naglašava da "kod Jevreja nema hijerarhije verske zajednice. Rabin jeste predvodnik molitve i rabin jeste službenik Jevrejske opštine".

"U svakoj normalnoj državi bi redovni sud odlučivao čija je izborna skupština valjana, pa bi protiv redovnog suda onaj koji bi izgubio uložio žalbu, pa bi Viši sud doneo definituvnu odluku. Da je to u Nemačkoj, protiv definitivne odluke bi bila uložena ustavna žalba i to bi trajalo do besvesti, a kod nas će da traje dok 'gospodar' ne odluči. Ako hoćete imenom i prezimenom, Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. On rešava i sitnije stvari, odlazi škodom da proverava puteve po Sremu, rešava Grdeličku klisuru, rešava sve na svetu, pa moraće i ovo da reši", dodaje poznati pisac.

"To bi redovni sud morao da odluči - jer postoje dve kobajagi izborne skupštine - koja je valjana. Jasno je da je valjana ova koja je bila za (Roberta) Sabadoša i (Aleksandra) Jinkera, iako ja na njoj nisam učestvovao. Ali ima uglednih ljudi i na Medićevoj (Danila Medića) strani", dodaje Ivanji.

Aleksandar Jinker, koji je za predsednika Jevrejske opštine Beograd izabran na skupštini 17. marta 2019, koju Danilo Medić i njegovi sledbenici ne priznaju, tvrdi da se ne može govoriti da se podelila Jevrejska opština Beograd.

"Kad kažemo podeljena, to izgleda kao da smo podeljeni na dve ravnopravne strane ili slične. Podaci su očigledni, govore sami za sebe - oktobar 2017. godine 187 glasova za Danila Medića za predsednika; decembar 2018. godine 220 i nešto glasova da se opozove ta uprava; mart 2019. godine izborna skupština Jinker Aleksandar, tj. ja - 334 glasa, Danilo Medić pet glasova", rekao je Jinker.

"Mi nigde od 2017. godine nemamo izraženu volju, da kažemo te druge strane. Ta druga, nazovi strana je otuđeni centar moći koji još uvek Ministarstvo pravde drži upisano u registar. Oko njega su pet, šest, sedam ljudi koji su u toj upravi. I možda neki koji su zaposleni, koji moraju, pošto se žale na mobing, ali u svakom slučaju ne postoji nijedan skup gde može da se utvrdi da njih ima više od toga, navodi Jinker.

Međutim, Danilo Medić, koji je u ponedeljak na protestu ispred beogradske sinagoge pokazao dokument Ministarstva pravde kojim se, kako je rekao, potvrđuje da je on još uvek predsednik Jevrejske opštine Beograd, ne priznaje skupštinu koja je izbarala Jinkera.

On je rekao da je grupa koja je zauzela sinagogu i prostorije Jevrejske opštine u Beogradu u martu „održala neki svoj skup“, nazivajući tako izbornu skupštinu čiji rezultat osporava.

„Ta grupa se, zabranjujući velikom delu članstva da učestvuje na izborima, samoproglasila za novo rukovodstvo i posle toga u medijima su izašli sa teorijom da su oni legalno rukovodstvo“, navodi Medić.

Šta je rešenje za situaciju u Jevrejskoj opštini Beograd?

"Ovu situaciju formalno mora da rešava Ministarstvo pravde koje mora da prizna jednu od te dve grupe, da im da potpis i pečate, a radi se o ozbiljnim novcima", smatra Ivan Ivanji, koji je i sam preživeo Holokaust.

Aleksandar Jinker, međutim, ističe da se "sada desio presedan" ponavljajući da je Ministarstvo pravde bilo u obavezi da u Registar crkava i verskih zajednica unese njega kao novog predsednika.

Sa istim zahtevom su, podsetimo, njegove pristalice na čelu sa rabinom Isakom Asielom u julu i avgustu protestovale ispred zgrade Ministarstva pravde u Beogradu.

Protest dela članstva Jevrejske opštine Beograda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:25 0:00

"Ministarstvo pravde posle te naše skupštine i zahteva Saveza jevrejskih opština za upis tražilo je i mišljenje te druge strane. Nisu doneli samo rešenje o upisu nego su tražili mišljenje druge strane. To je kao kad bi birali predsednika republike, pa je predsednik republike postao jedan čovek a onda se pitao ovaj drugi koji je izgubio da li on prihvata to. I naravno, Danilo Medić je odgovorio da on tu Skupštinu ne smatra legitimnom, ali ne dokazuje zašto bi bila nelegitimna i Ministarstvo pravde nije upisalo mene, samim tim je ostao upisan Danilo Medić", navodi Jinker.

Po zakonu Ministarstvo pravde ima rok za upis od 60 dana. Posle 60 dana kandidat se smatra upisan.

Jinker kaže da je "na osnovu tužbe koju je 59. dana podnela grupa oko Danila Medića, a u kojoj su tužili Savez jevrejskih opština da se utvrdi da su skupštine nelegitimne" Ministarstvo pravde obustavilo proces upisa.

Ivanji zaključuje da će rešenje biti u petak uveče.

"Jer u petak uveče mora da sinagoga bude otvorena za službu. Jevrejska služba je otvorena za svakog, ne samo za Jevreje, to je jedno od osnovnih pravila. Onda ćemo videti ko će biti. Ko su sadašnji čuvari sinagoge to nikom nije jasno – neko obezbeđenje plaćeno, očigledno", kaže Ivanji.

  • 16x9 Image

    Asja Hafner

    U novinarstvu od 1993. godine. Bavila se novinarstvom, prevođenjem, medijskim i kulturnim radom, uređivanjem televizijskih projekata i serijala. Od septembra 2017. vodi digitalnu jedinicu Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa u Sarajevu.

XS
SM
MD
LG