Dostupni linkovi

Vanredna vijest
Republike nekada zajedničke države spojene su simbolima ponovo u jednu. Greška se potkrala prvim susedima - Slovencima kada su, na sportskom takmičenju u Mariboru, hrvatsku šahovnicu smestili u sredinu srpske trobojke.

Simbolima su ih nedavno u prošlost vratili i Grci, koji su na predstavljanju Srbije pustili himnu bivše zajedničke države Hej Sloveni. Iako većina građana Srbije ne zna kako im danas izgleda zastava, a još manje znaju reči himne Bože pravde, svi su se našli veoma uvređenim.

Umesto na crveno-belo-plavom barjaku, hrvatska šahovnica nedavno je završila na srpskoj trobojci, zamenivši dvoglavog orla. Takva se zavijorila na ski takmičenju u Mariboru i uzbunila obe u zastavu uključene države. Slovenački organizatori izvinili su se Hrvatskoj, a od prigovora je odustala i srpska strana. Iz Skijaškog saveza Srbije Duško Šipetić:

„Naša zastava Srbije je bila regularno predstavljena i bila je trobojka, a problem je bio sa hrvatskom zastavom. Ja sam odmah sutradan proverio u vođstvu takmičenja i kod svih ljudi koji su bili tamo, Hrvati nisu podneli nikakav prigovor, ni pismeni, ni zvanični. Jer, da su oni podneli, podneli bismo i mi.“

RSE: Zbog čega biste podnosili ako je srpska zastava predstavljena ispravno?

„Pa šahovnica je bila zalepljena na srpsku zastavu.“

Ipak, veći skandal je izbegnut umerenošću i razumevanjem obe strane, mada su neki mediji grešku slovenačkog organizatora odmah označili kao “zlonamernu”. Da li bi šahovnicu, koja je ne mali broj puta gorela u Srbiji, na srpskoj zastavi primetili građani? Znaju li kako danas izgleda njihov državni simbol Kragujevčane je pitao Branko Vučković:



Red boja je crveno – plavo- belo, ali profesora Beogradskog univerziteta Ljubišu Rajića, iako primećuje paradoks, ne iznenađuje neznanje građana:

“Kod nas, naravno, zastave, grbovi i slično znače više od lekarskih usluga, stabilnih plata, saobraćaja koji funkcioniše. Ja rado trampim komplet sve srpske nacionalne simbole za gradski saobraćaj koji radi normalno ili da uvek imam kredu u učionici kada držim čas. A kao ni o zastavi, većina građana ne bi znala verovatno više od prve strofe himne Bože pravde.”



I baš oko himne, čijih reči naši sagovornici baš ne mogu da se sete, napravljena je još jedna greška koja je uvredila Srbiju. Stigla je, ni manje, ni više, nego od Grka, koji u velikom delu javnosti važe za „velike pravoslavne prijatelje“. Na košarkaškoj utakmici u Atini iz prošlosti su vratili bivšu SR Jugoslaviju kada se na predstavljanju Srbije zaorila himna:

“Hej Sloveni, još ste živi reč naših dedova. Dok za narod srce bije njihovih sinova. Živi, živi, duh slovenski, živećeš vekovma, zalud preti ponor pakla, zalud vatra groma…”

Himnu nekadašnje države Srbija je promenila tek u maju prošle godine, kada je usvojen Zakon o državnim simbolima. Svu sečanost i uvažavanje istih najbolje je pokazala činjenica da je staru zastavu skidao i na zgradu Skupštine novu postavljao domar parlamenta, koji je dostojanstveno visio sa prozora poslednjeg sprata. Profesor Ljubiša Rajić:

“Uostalom, još uvek možete da putujete sa paošem SR Jugoslavije. Ja sam jedno deset godina putovao sa pasošem SFRJ, države koja je davno nestala, pa nikome na granicama nije ništa smetalo. Mi smo tako često menjali ustave, zastave i nazive država da verovatno niko u belome svetu, sem onih kojima je to najuža dužnost, i ne zna kakava nam je zastava, kakav nam je grb i koja nam je trenutno himna.”

Poznavanje je, za razliku od većine srpskih građana, pokazao njihov sugrađanin druge nacinalnosti. Uoči meča, gde je navijao za tenisera Novaka Đokovića, jedan mladi Kinez demonstrirao je pred kamerama pevački talenat:

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG