Kako će Protokol o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, kojim nije obuhvaćen bescarinski izvoz automobila, uticati na ugovor između “Fijata” i Srbije i da li će on usporiti investicije italijanske kompanije u Kragujevcu?
Marko Slavković, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, kaže za Radio Slobodna Evropa da je još uvek neizvesno kako će italijanska kompanija reagovati na definitivnu odluku ruske strane da onemogući bescarinski plasman “Fijatovih” vozila na rusko tržište:
“Iz njihovih izjava vidimo da su oni ozbiljno računali na tržište Rusije. Nadam se samo da u “Fijatovim” planovima nije striktno zazidan ulazak na tržište Rusije jer zbog jednog takvog signala, ukoliko je obavezan izlazak na tržište zaista deo njihovih strateških planova, može doći do usporavanja daljeg priliva investicija. Nadam se da do toga neće doći.”
Vlada Vučković, član koordinacionog tima za realizaciju “Fijatove” investicije u Kragujevcu, kaže da nije iznenađen vestima iz Rusije. Za razliku od Slavkovića on smatra da italijanska kompanija nikada nije ozbiljno računala na mogućnost bescarinskog plasmana svojih automobila u Rusiju, koja politikom visokih carina motiviše inostrane kompanije na proizvodnju u toj zemlji:
“Što se tiče “Fijata”, koliko ja znam, njegov osnovni razlog za dolazak u Kragujevac nije bio odlazak u Rusiju, nego prevashodno manjak automobila kojima je “Fijat” raspolagao za tržište u momentu kada se opredelio za realizaciju programa “Fijata” u Srbiji. ”Fijat” računa na evropsko tržište, ali u neko dogledno vreme postoje šanse da se otvori i ta mogućnost.”
Naši sagovornici slažu se u oceni da će ograničenje izvoza na tržište Rusije, “Fijatova” fabrika u Kragujevcu moći da nadoknadi plasmanom automobila na tržišta Evropske unije, Belorusije i država potpisnica sporazuma CEFTA.
Zoran Radojević, generalni direktor Grupe “Zastava vozila”, smatra da proizvodnja “Fijatovih” automobila u Kragujevcu nije ugrožena i navodi da taj posao nikada nije bio baziran na izvoz u Rusiju, već pre svega na tržište Evropske unije.
U svetu je u 2007. godini ukupno proizvedeno oko 73 miliona vozila, dok je Rusija imala udeo od 2 miliona, pa je, prema Radojeviću, razumljivo što Rusija protekcionističkim merama pokušava da zaštiti domaću automobilsku industriju, isto koliko je razumljiva želja „Fijata“ da pod što boljim uslovima uđe na to ogromno tržište.
Marko Slavković, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, kaže za Radio Slobodna Evropa da je još uvek neizvesno kako će italijanska kompanija reagovati na definitivnu odluku ruske strane da onemogući bescarinski plasman “Fijatovih” vozila na rusko tržište:
“Iz njihovih izjava vidimo da su oni ozbiljno računali na tržište Rusije. Nadam se samo da u “Fijatovim” planovima nije striktno zazidan ulazak na tržište Rusije jer zbog jednog takvog signala, ukoliko je obavezan izlazak na tržište zaista deo njihovih strateških planova, može doći do usporavanja daljeg priliva investicija. Nadam se da do toga neće doći.”
Vlada Vučković, član koordinacionog tima za realizaciju “Fijatove” investicije u Kragujevcu, kaže da nije iznenađen vestima iz Rusije. Za razliku od Slavkovića on smatra da italijanska kompanija nikada nije ozbiljno računala na mogućnost bescarinskog plasmana svojih automobila u Rusiju, koja politikom visokih carina motiviše inostrane kompanije na proizvodnju u toj zemlji:
“Što se tiče “Fijata”, koliko ja znam, njegov osnovni razlog za dolazak u Kragujevac nije bio odlazak u Rusiju, nego prevashodno manjak automobila kojima je “Fijat” raspolagao za tržište u momentu kada se opredelio za realizaciju programa “Fijata” u Srbiji. ”Fijat” računa na evropsko tržište, ali u neko dogledno vreme postoje šanse da se otvori i ta mogućnost.”
Naši sagovornici slažu se u oceni da će ograničenje izvoza na tržište Rusije, “Fijatova” fabrika u Kragujevcu moći da nadoknadi plasmanom automobila na tržišta Evropske unije, Belorusije i država potpisnica sporazuma CEFTA.
Zoran Radojević, generalni direktor Grupe “Zastava vozila”, smatra da proizvodnja “Fijatovih” automobila u Kragujevcu nije ugrožena i navodi da taj posao nikada nije bio baziran na izvoz u Rusiju, već pre svega na tržište Evropske unije.
U svetu je u 2007. godini ukupno proizvedeno oko 73 miliona vozila, dok je Rusija imala udeo od 2 miliona, pa je, prema Radojeviću, razumljivo što Rusija protekcionističkim merama pokušava da zaštiti domaću automobilsku industriju, isto koliko je razumljiva želja „Fijata“ da pod što boljim uslovima uđe na to ogromno tržište.
