Dostupni linkovi

Vlasti tupe oštricu razotkrivanja finansijskih zloupotreba?


Ilustrativna fotografija

Da li će javnosti biti uskraćeno pravo da sazna pojedinosti o sumnjama za nelegalno i nenamensko trošenje novca poreskih obveznika Srbije, ili će svojstva Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (jednog od, kako ga stručna javnost označava, najboljih kojima Srbija raspolaže) biti poboljšana?

Ovo pitanje aktuelizovano je nedavnim početkom javne rasprave o najavljenim izmenama tog propisa o kome su inicijatori promena iz redova vlasti, s jedne strane, i novinari – istraživači, kao i deo stručne javnosti, sa druge – izneli suprotna mišljenja i stavove.

Taj proces, čija bi završnica mogla biti izmena postojećeg zakona, trebalo bi da bude okončan u drugoj polovini 2018. godine.

"Naš je cilj bio da kroz reformu informatora o radu što više podataka od javnog značaja bude objavljeno", ukazuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koje je i predlagač izmena Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Bošnjak, iznoseći tvrdnje da je posredstvom zakona ispunjeno 92 odsto preporuka Poverenika o objavi traženih informacija, ukazuje da je transparentnost jedina svrha predloženog Nacrta.

"Prozračnost u radu i donošenju određenih dokumenata da zaista budu dostupni javnosti na internet sajtovima i na drugi način", ukazuje državni sekretar Bošnjak.

Povez na očima i vezane ruke

Međutim iz redova novinara – istraživača, poslenika javnosti koji su zakon u najvećoj meri koristili kao glavno oruđe za razotkrivanje nepravilnosti trošenja budžetskih sredstava organa vlasti, preduzeća čiji je osnivač država ili pak javnih nabavki, upozoravaju na potencijalne probleme.

"Time se praktično novinarima stavlja povez na oči i vezuju ruke", oštra je konstatacija Predraga Blagojevića, glavnog i odgovornog urednika regionalnog portala Južne vesti, čije je sedište u Nišu, a zaštitni znak pouzdani istraživački tekstovi.

Veliki broj informacija u sferi javnog informisanja – čak i u kredibilnim medijima, koji žele da poštuju pravila struke, će biti potencijalno nekredibilan: Predrag Blagojević
Veliki broj informacija u sferi javnog informisanja – čak i u kredibilnim medijima, koji žele da poštuju pravila struke, će biti potencijalno nekredibilan: Predrag Blagojević

Blagojević, dobitnik nekoliko nagrada za istraživačko novinarstvo, među najspornije detalje predloženih izmena, ubraja mogućnost pokretanja upravnog postupka organa vlasti, preduzeća ili institucije protiv odluke Poverenika po kojoj je obavezan da obelodani traženu informaciju. To, kaže on, u konačnici znači da bi građani bili uskraćeni za informacije kako se troši njihov novac.

"Kako vlast troši novac poreskih obveznika... Veliki broj informacija u sferi javnog informisanja – čak i u kredibilnim medijima, koji žele da poštuju pravila struke, će biti potencijalno nekredibilan. Odnosno doveden u pitanje", ukazuje Blagojević.

Uvođenje ograničenja traže institucije vlasti

U praksi, pravo na pokretanje upravnog postupka protiv odluke Poverenika organu vlasti koji neosnovano uskraćuje informacije, faktički omogućava da tokom vođenja procesa podatke prikriva legalno, ukazuje Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija.

"Ako bi bile usvojene ove promene, oni bi ustvari mogli da kažu da su uložili tužbu sudu. Pošto tužba u upravnom sporu inače ne zadržava izvršenje rešenja oni bi svakako sa tom tužbom podnosili predlog da se odloži izvršenje Poverenikovog rešenja. Za građanina, novinare ili bilo koga ko traži informacije to bi značilo najmanje nekoliko meseci odlaganja do dobijanja traženog dokumenta ili informacije. Tih nekoliko meseci može da se oduži na daleko duži period, ukoliko Upravni sud vrati slučaj na postupanje Povereniku", primećuje Nemanja Nenadić.

Predlagač izmena - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u odgovoru za RSE ukazuje da je takvo rešenje uvršteno u Nacrt, između ostalog i zbog toga što su, citiramo "organi dužni za primenu zakona bili suočeni sa učestalim zahtevima za istim podacima ili preteranim obimom traženja podataka".

"Od Narodne skupštine, Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Republičkog sekretarijata za javne politike, Sektora za dobru upravu i Sektora za ljudska i manjinska prava, Upravni inspektorat.... Postoji zahtev da se, na neki način, ograniči mogućnost neobjektivnog traženja informacija u pojedinim slučajevima", ukazuje Bošnjak.

Upitan smatra li da bi se na taj način ugrozio rad Poverenika, ali i pravo javnosti da bude informisana o značajnim pitanjima – Bošnjak odgovara odrečno.

"Ne bih se u potpunosti mogao složiti sa tim. Uvek su bili u pitanju, doduše dosta interesantni slučajevi javnosti, ali veliki broj onih zahteva koji su dolazili na uobičajen način su realizovani. Ovo su pojedini slučajevi zbog kojih se traži ovaj princip. Na kraju krajeva - u toku je javna rasprava. Tu smo da čujemo sve argumentovane predloge jer ovo nije završen zakon. Niti je završen proces, slažem se da bi o ovom pitanju trebalo još jednom razmisliti", ukazuje Bošnjak.

Radije plaćaju nego što obelodanjuju

Aktuelni zakon donet je 2004. godine i od tada je menjan i dopunjavan nekoliko puta 2007, 2009. i 2010. godine. Predviđeno je bilo da se nova poboljšanja sprovedu 2014. – što se međutim nije dogodilo. Aktuelni talas izmena posledica je primena akcionog plana za poglavlje 23 u pregovorima Srbije i EU koje je trebalo dovršiti do kraja 2016, što je na red došlo tek godinu i nešto kasnije.

Međutim, jedan od ključnih problema nikako da bude rešen, ukazuje novinar Predrag Blagojević.

"Kada mi kao novinari tražimo od nekog preduzeća informacije od javnog značaja, to preduzeće to odbije.... Poverenik reaguje po našoj žalbi i naloži da to moraju da nam daju – dakle oni tu više nemaju pravo žalbe. Oni prosto ne daju! Niti Poverenik to može da sprovede, niti mi možemo da dođemo do tih informacija", ukazuje Blagojević podsećajući da nakon toga inkriminisana strana prelazi na trošenje novca poreskih obveznika na ime kazni.

"Njima je lakše da praktično novcem poreskih obveznika plate kaznu, a da ne daju informacije o svom radu. Na taj način funkcioneri i direktori javnih preduzeća prikrivaju svoje potencijalne kriminalne radnje, a kazne plaćaju novcem poreskih obveznika. Dakle tu se ne brani javni interes, tu se javni interes direktno ugrožava", upozorava Blagojević.

Ivan Bošnjak, u ime predlagača Nacrta zakona, ukazuje da predložene izmene predviđaju personalizovanje odgovornih za tajenje informacija – što, kako ocenjuje, predstavlja iskorak.

"Da odgovornost za organ javne vlasti ne bude samo na pečatu koji se nalazi na odgovoru, već i na licu koje to potpisuje. Znači ne govorimo o izvršnim funkcijama, već o onima koji zaista donose odluke – upravljačkim organima određenih struktura javne vlasti", odgovara Bošnjak.

Nemanja Nenadić ukazuje da je predviđeno da se iz kruga organa vlasti isključe državna preduzeća reorganizovana kao društva kapitala
Nemanja Nenadić ukazuje da je predviđeno da se iz kruga organa vlasti isključe državna preduzeća reorganizovana kao društva kapitala

Reorganizovana javna preduzeća bila bi izuzeta

Na iznete zamerke direktno se nadovezuje druga sporna stvar koju bi mogle doneti najavljene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, kako ukazuje Nemanja Nenadić, predviđeno je da se iz kruga organa vlasti isključe državna preduzeća reorganizovana kao društva kapitala.

Tako kompanije poput Železnica Srbije, Koridora Srbije, Diposa ili Elektro-mreže Srbije, čije je poslovanje u javnosti podsticalo sumnje o nenamenskom trošenju novca građana Srbije, po predloženom Nacrtu, kako bi se zaštitila od eventualne konkurencije, više ne bi morale da postupaju po zahtevima Poverenika za informacije od javnog značaja, navodi Nenadić.

"Ono što je tu posebno zabrinjavajuće je činenica da je sve više preduzeća koja će prelaziti iz javnog statusa u neku vrstu društva kapitala. Zanimljivo je da neke zemlje u bliskom susedstvu, poput Slovenije, upravo sada menjaju svoj zakon kako bi obuhvatila takve kompanije. To je i jedan razlog više da Srbija ne krene obrnutim smerom", kaže Nenadić.

Korak dalje u oceni odlazi Predrag Blagojević koji upozorava da se na taj način faktički otvara put za, u neku ruku, tajni rad javnih preduzeća.

"Ogroman deo državnog aparata spušta se ispod radara i neće biti dostupan javnosti. Imamo paradoks o postojanju ćerki firmi koje praktično funkcionišu tajno. S obzirom na to da javna preduzeća upravljaju ćerkama firmama realna je šansa da će onda i ta javna preduzeća moći da rade tajno – provlačeći novac i operativu kroz ćerke firme u koje javnost nema uvid," ukazuje Blagojević.

Na pitanje RSE da li postoji bojazan da bi se, na temelju predloženih izmena zakona, sprečila mogućnost kontrolisanja potrošnje novca koji se tim preduzećima sliva iz džepova poreskih obveznika Srbije – Ivan Bošnjak, koji je i predsedavajući Radne grupe za izradu tog propisa, uverava da će to pitanje takođe biti predmet javne rasprave.

"Slažem se sa ovom argumentacijom. Hajde da tokom javne rasprave suočimo obe strane, odnosno sve one koji su zainteresovani za ovu vrstu izmene propisa i da zaključak donesemo posle toga", zaključuje Bošnjak.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja traje do 19. aprila.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG