Novogodišnji i božićni praznici u Srbiji su povod za porodična okupljanja, a takvi događaji po tradiciji se proslavljaju uz obilje hrane i pića.
U mnogim krajevima za tu priliku spremaju se brojna tradicionalna jela sa tog područja, pa su u Kamenovu, kod Petrovca na Mlavi obavezni medenjaci i medeni liker, u Kraljevu, kajmak i sir, u Pirotu kačkavalj i peglana kobasica, a u Lokošnici kod Leskovca paprika.
On što im je zajedničko to su jagnjeće i praseće pečenje, koje je svuda, tako reći, obavezni deo prazničnog menija.
Biljana Nikolić iz Surdulice kaže da je hrana koja se servira za praznike uglavnom proizvedena u tom kraju, na sopstvenim imanjima, pa iako ima višak kalorija, bar je prorodna i autohtona.
“Na trpezi se nalazi obavezno meso praseće ili jagnjeće, neka koka, čvarci, suvo meso, sir pravljen od našeg mleka… Neizostavni su phtije, kiseli kupus, domaće vino i rakija”, kaže Nikolićeva.
U selu Donja Lokošnica kod Leskovca u kome se skoro sve porodice bave gajenjem paprike, po tradiciji, na prazničnoj trpezi su najzastupljenija jela od tog povrća.
Tako će biti i za predstojeću Novu godinu i Božić, kaže Vesna Milojković iz tog sela u dolini Južne Morave.
„Paprika je kod nas dominantna, ali su naši muškarci skloniji mesu pa moramo da pravimo kompromis. Uglavnom se služi suvo meso, a za Božić obavezno prase na ražnju. Tu je i paptika punjena pasuljem i suvim mesom na tavi, kisele paprike sa belim lukom, kisela džinka... Sve što je od paprike to imamo na jelovniku za praznike“, veli Milojkovićeva.
U selu Kamenovo, kod Petrovca na Mlavi, sa oko 250 domaćinstava, od kojih se 200 bavi pčelarstvom, podignut je spomenik pčeli, a devojke kada se udaju u miraz nose 100 košnica. U ovom selu sa stogodišnjom pčelarskom tradicijom, koje trenutno ima oko 4. 000 košnica, med i poslastice od njega su obavezan deo svakog prazničnog ručka, kaže Nadica Đorđević, čije je domaćinstvo jedno od najvećih proizvođača meda u Srbiji.
„Za Badnji dan i Božić u našem kraju je obavezan med. Običaj je u našem kraju da se za Badnje veče mese mali kolačići od testa i da se premazuju medom, da bi nam godina bila medena, odnosno srećna. I naredog jutra se prže kolači i obavezno mažu medom. Obavezno ide suvo voće, smokve, šljive, kajsije, orasi i sve to u medu. Za Božić je glavni specijalitet prase pečeno na ražnju na žaru naotvorenom. Tu je i medeni liker koji sami pravimo i koji je obavezno praznično piće“, priča naša sagovornica.
U Kraljevu i okolini, kraju poznatom po proizvodnji sira, kajmaka i drugih mlečnih proizvoda, na prazničnom jelovniku dominiraju jela na bazi mleka, kaže Slađana Milikić-Srezović iz mesta Rudno koje se nalazi u Parku prirode Golija.
„Jelovnik nam je za Novu godinu skoro uvek isti i predjelo se bazira na siru i kajmaku, paprikama punjenim kiselim mlekom i pavlakom... Tu su i pite sa sirom, pite sa zeljem, gulaš od sušenih vrganja na kajmaku. Glavno jelo nam je jagnjetina koju mi spremamo ispod sača“, kaže Milikić-Srezović.
I pirotski kraj ima svoje praznične specijalitete iz bogatog gastronomskog nasleđa, koji su poslednjih godina postali poznati i van tog područja u istočnoj Srbiji.
Bratislav Zlatkov, predsednik Turističke organizacije Pirot kaže za naš program da će gosti koji za predstojeće praznike dođu u ovaj kraj uživati u lokalnim specijalitetima.
„Gotovo na svakoj trpezi će se obavezno naći pirotski kačkavalj i pirotska peglana kobasica. Volimo da dobro jedemo, a naša trpeza je ukusna, raznovrsna i raznobojna. Sadrži razne đakonije, salate, glavna jela, dezerte... Što se hrane tiče niko neće pogešiti ako za praznike dođe u Pirot. Sigurno neće ostati gladan“, zaključuje Zlatkov.
