Dostupni linkovi

Vanredna vijest

O Vasiljeviću i Živanoviću odlučivaće Beograd


Logor Stajićevo kod Zrenjanina, foto iz arhive
Hrvatsko državno tužilaštvo ustupilo je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije optužnicu protiv bivših oficira JNA Aleksandra Vasiljevića i Miroslava Živanovića koji se terete za ratni zločin protiv civila i ratnih zarobljenika u srpskim logorima.

Po optužnici protiv bivših oficira JNA Aleksandra Vasiljevića i Miroslava Živanovića, u srpskim logorima Begejci, Stajićevo, Sremska Mitrovica, Niš i Stara Gradiška ubijeno je 19 zatvorenih, većem broju nanete su teške povrede s trajnim fizičkim i psihičkim posledicama, a više žena je silovano i seksualno zlostavljano.

Predrag Matić, savetnik predsednika Hrvatske za ratne veterane, prošao je kroz tri ovakva logora u Srbiji.

„Bio sam zatočen mesec dana na području pored sela Stajićevo kod Zrenjanina, bili smo smešteni u štalama, moram reći da je to bilo jedno zversko postupanje prema ljudima, imamo puno ubijenih ljudi, puno modrica, puno posledica koje nosimo i dan danas. Nakon mesec dana iz tih štala prebačeni smo u logor Niš, to je bila zgrada zatvora ali odnos prema ratnim zarobljenicima ponovo ima sve elemente i karakteristike koncentracionog logora da bi nakon ta dva meseca još šest meseci proveli u logoru u Sremskoj Mitrovici. To je činjenica, postoje podaci, postoje snimljene stvari, postoje stotine i hiljade iskaza ratnih zarobljenika“, kaže Matić.

Optužnica protiv bivših oficira JNA zbog ratnog zločina protiv civila i ratnih zarobljenika poslata je srpskom tužilaštvu jer su dvojica optuženih, koji su na području Srbije, nedostupni hrvatskom pravosuđu.

Predsednik Srbije Boris Tadić je na sastanku Igmanske inicijatve poručio da prema ratnim zločincima treba imati nulti nivo tolerancije.

„Pomirenje među državama i narodima u ovom delu Evrope smatram jednim od najvažnijih procesa i izazova sa kojima se danas suočavamo. Zato je neophodno da sve države regiona bezuslovno osude ratne zločine i njihove počinioce. Ne radi se tu samo o međunarodnoj obavezi već i o moralnoj odgovornosti i iznad svega o moralnoj odgovornosti prema vlastitom narodu, prema drugim narodima, prema rehabilitaciji normi čovečnosti među nama samima“, rekao je Tadić.

Postojanje logora nije priznato

U okviru međunarodne pravne pomoći, Vasiljević je ispitan pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu. Posle podizanja optužnice zamenik srpskog tužioca Bruno Vekarić je rekao da će o mogućem preuzimanju predmeta odlučiti s obzirom na stanje dokaza u njemu.

Hala u logoru Stajićevo
Hala u logoru Stajićevo
Nakon krivične prijave Udruge Vukovar 1991. za ratne zločine nad zarobljenicima u više logora u Srbiji, podnete maja 2008., srpsko tužilaštvo je proveravalo te informacije. Rečeno nam je u tome nije bilo dovoljno elemenata pa su traženi dodatna dokumentacija i dokazi iz Zagreba.

Međutim, u Srbiji nikada zvanično nije priznato postojanje logora. Tako je i beogradski advokat Milomir Šalić, nekadašnji istražni sudija Vojnog suda u Beogradu, koji je u to vreme vodio istrage protiv hrvatskih zarobljenika, svojevremeno za naš radio rekao da su to bili centri za zadržavanje koji su, kaže, funkcionisali po pravilima međunarodnog prava.

“I da su u tim centrima bila lica koja su kao pripadnici poražene strane u sukobu bili razoružani i zadržani dok nije došlo do razmene. E sad da li je tu bilo nekih pojedinačnih incidenata, znate čak i u uređenim sistemima izdržavanja kazne ima takvih nekih propusta ličnih ali mislim da to sistemski i sistematski nije bilo”, tvrdi Šalić.

Na pitanje na osnovu čega može da tvrdi da nije bilo sistematskg mučenja zatvorenika Šalić kaže “da je bilo sistematski to bi dosad sigurno bilo procesuirano u Srbiji”.

U istrazi protiv dvojice bivših visokih oficira JNA, ispitano je 250 svedoka od kojih su većina ratni zarobljenici, a ispitana su i lica koja su s hrvatske strane učestvovala u pregovorima i razmeni.

O logorima Stajićevo i Begejci govorilo su i na suđenju Slobodanu Miloševiću. U Fondu za humanitarno pravo kažu da o logorima u Srbiji postoji jako puno svedoka i dokumentacije.

Jedan od zatočenika srpskih logora Predrag Matić kaže da termin sabirni centri koji se u Srbiji koristi nikako ne odgovara stvarnom stanju stvari.

“U sabirnim centrima sigurno nema premlaćivanja, izgladnjivanja, ubistava i svake druge vrste psihofizičkog mučenja koje je vršeno prema nama zarobljenicima”, kaže Matić. On kaže da ratnim vetranima nije cilj da okrive sve građane Srbije već da mora da odgovara vrh JNA koji je to organizovao.

Nedavno je sprečen pokušaj hrvatskih veterana da obiđu nekadašnji logor Stajićevo i tu podignu spomen ploču. Tomislav Žigmanov, hrvatski književnik i publicista iz Vojvodine, kaže da ovaj problem treba sagledavati i u kontekstu suočavanja sa prošlošću.

“Ako to do sada nije bilo procesuirano u Srbiji to govori dovoljno o kvalitetu ili nekvalitetu srpskog suočavanja sa prošlošću i kažnjavanja onih koji su počinili zločine na teritoriji Srbije. Treba u tom kontekstu spomenuti da je u Srbiji tj. u Vojvodini, ubijeno od 1991. do 95./96. dvadeset pet Hrvata i da još niko nije ni za to odgovarao”, kaže Žigmanov.

U međuvremenu Vukovarčani će obeležiti 20 –tu godišnjicu pada grada, koji je zauzela tadašnja JNA potpomognuta paravojnim formacijama, nakon čega je usledilo dovođenje ratnih zarobljenika i civila u logore u Srbiji.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG