Dostupni linkovi

Vučić u Moskvi: I Rusija i EU


Dmitri Medvedev i Aleksandar Vučić u Moskvi

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Moskvi da Srbija želi da postane deo EU, ali da ne želi da narušava odnose sa Rusijom. Obraćajući se medijima posle susreta sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevom u Moskvi, Vučić je takođe rekao da su, kada je reč o projektu „Južni tok“, ostala još samo tehnička pitanja, koja se brzo "zatvaraju".

„Južni tok“ je prioritet za Rusiju, izjavio je Medvedev, precizirajući da je to postalo očigledno i u kontekstu događaja u Ukrajini. „Po našem mišljenju taj projekt ne bi trebalo politizovati. Posebno, naši pregovori sa srpskim partnerima su potvrdili njegov značaj. Mi ćemo uskoro biti spremni za potpisivanje dokumenta što će, po mom mišljenju, zahvaljujući značaju tog projekta, značiti ulazak naših odnosa sa Srbijom u novu fazu“, kazao je Medvedev.

Podvlačeći da su na razgovorima u Moskvi razrešene nejasnoće oko „Južnog toka“, odnosno "četiri molbe" srpske strane, Vučić je dodao da je zahvalan ruskim kolegama što su razumeli potrebe Srbije. Detalje nije iznosio, ali je naveo očekivanja da bi narednih dana sve moglo biti rešeno. Nije se štedeo u zahvaljivanju:

„Zaista hvala ruskoj strani, hvala Dmitriju Medvedevu, hvala gospodinu Novaku, hvala gospodinu Mileru, hvala svima koji su želeli da saslušaju naše molbe ili naše želje ili male, male, primedbe i mi smo to kao prijatelji uspeli u potpunosti da razrešimo“.

O širem kontekstu privredne saradnje dve države još je naveo: „Nisam krio pred predsednikom Vlade Dmitrijom Medvedevim da smo mi u Srbiji svojom krivicom napravili probleme u oblasti železničkih pruga i uopšte u oblasti saradnje sa RŽD-om. Mi ćemo te posledice nositi sa sobom ali i probleme rešavati“.

Kada je reč o spoljnoj politici, Vučić je naveo da za Srbiju nema dileme, te da neće menjati svoj spoljno-politički konstekst. Najkraće rečeno bilo bi to Rusija i Evropska unija:

„Rusija ima puno razumevanje za Srbiju i njene političke stavove. Kao što znate ja nikada nisam krio da Srbija želi da bude deo Evropske unije, ali da ni u najtežim trenutcima ne želi da narušava svoje dobre, ili najbolje prijateljske moguće odnose sa Ruskom Federacijom. Srbija je to pokazala na delima, ne na rečima i tako će se ponašati i u buduće“.

Vučić je takođe rekao da Srbija podržava sve mirovne inicijative Vladimira Putina u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Kao pikanteriju, medji prenose da su razgovori Vučića i Medvedeva u rezidenciji Gorki nedaleko od Moskve, počeli pitanjem Medvedeva kako je raspložen, na šta je predsednik srpske vlade odgovorio na ruskom: „Veoma dobro, kao i uvek u Rusiji". Vučić je sa delegacijom Srbije u Moskvu doputovao u nedelju, a susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zakazan je za utorak.

Kremlj je saopštio da će razgovarati o perpektivama daljeg jačanja političkog dijaloga Rusije i Srbije. Ali u samoj Srbiji danima unazad analiziralo se šta će prevagnuti u dijalogu dve strane. Da li odnos Srbije prema ukrajinskoj krizi ili pitanja proizašla iz projekta „Južni tok“.

Predsednica nevladinog Centra za evro-atlanske studije Jelena Milić ocenjuje da će delovanje Moskve ka Srbiji biti usmereno na osporavanje njenih evro integracija, pre nego što bi se moglo govoriti o zamisli Srbija bude neka vrsta „trojanskog konja“, manje ili više tajnog zastupnika ruskih interesa u Evropskoj uniji:

„Srbija zasigurno ne može u narednih deset godina da uđe u Evropsku uniju. Do tada će se mnoge okolnosti promeniti. Oni za ’trojanske konje’ već mogu da imaju Bugarsku i to već rade. Da tako kažem ’bušenje’ Evropske unije postoji kroz poslanike Evropskog parlamenta. Fakat je da su oni izgubili svog ključnog ’trojanskog konja’ za finansijsko tržište, a to je bio Kipar. Ali Kipar nikada nije bio ’trojanski konj’ za zajedničke spoljne politike Evropske unije. Tu je bio relativno pouzdan član EU. Moja teza je da je to suviše dugoročno, te da Rusi u stvari hoće da zustave srpske evro integracijske procese. Da zaustave proces proširenja, što radi kroz nemoguće uslove, kroz intezivno finansiranje anti EU struktura, što na Univerzitetu, što u civilnom društvu, što u odmetnutim delovima sektora bezbednosti, što u SNS-u i drugim strankama. Njihov glavni cilje je da obore podršku od 50 odsto za evropske integracije i da se onda pozovu na novu realnost na terenu i da prisile političko rukovodstvo Srbije da digne ruke od evropskih integracija. Zapadni Balkan je drugačija vrsta kolača u kome nisu toliko veliki finansijski i direktni interesi kao što je u Ukrajini slučaj, a gde ima toliko velika manjina koja govori ruski jezik, na šta mogu da se pozovu kao argument“.

Pogledajte komentare (7)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG