Vučić sve moćniji i popularniji

Rekonstrukcija Vlade Srbije trebalo bi da bude zaokružena 26. avgusta kada bi parlament mogao da odlučuje o izboru novih članova. I dok su novi ministri još uvek nepoznanica nesporno je da će najpopularniji, i po svemu sudeći, najmoćniji čovek u njoj i dalje biti njen prvi potpredsednik i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. Sam Vučić tvrdi da ga plaši tolika popularnost, koju neki porede sa onom koju je nekada imao Slobodan Milošević, dok pojedini analitičari upozoravaju da velika koncentracija moći u rukama jednog čoveka nosi i opasnosti.

Po popularnosti koju danas uživa, Aleksandar Vučić spada u rang koji su dosezali svojevremeno samo Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica, kao i Boris Tadić u jednom periodu. To je, kažu istraživači javnog mnenja, primetno po različitim pokazateljima poput toga koliko ga građani cene, kako obavlja posao, kome najviše veruju.

Ono što se najpre vezuje za Vučića je borba protiv korupcije koju je započeo. Zatim je njegovim uključivanjem u briselske pregovore sa Prištinom postignut i sporazum, a nakon čega je usledila odluka EU o otvaranju pristupnih pregovora. Ne treba zaboraviti ni razočaranje birača u prethodnu vlast vođenu demokratama i Borisom Tadićem koji nisu imali hrabosti za donošenje sudbonosnih odluka.

Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) kaže da je način na koji je počeo i vodio borbu protiv korupcije uglavnom ono čime se objašnjava današnji rejting Aleksandra Vučića koji je samo do pre nekoliko godina, pa i do samog ulaska u vladu prošle godine, bio daleko od popularnog političara.

„Ljudi jako dugo smatraju korupciju najvećim problemom u Srbiji ili jednim od dva najveća problema. Korupciju smatraju i delom odgovornom za to što danas ne žive bolje. To je ono što je u prvom mahu dalo vetar u leđa njegovoj popularnosti, nastavilo se to kroz pregovore sa Prištinom, nastavilo se i kroz evropske integracije. Dakle, njega prosto percipiraju kao ključnog čoveka u vladi koji pri tome pravi nekakve uspehe. I ukoliko on tu svoju moć koristi da bi stvarao vrednost ja onda nemam nikakav problem sa tim i naravno sve dok se poštuju nekakve procedure“, kaže Blagojević.

Za iznenađujeuće kratko vreme, samo za godinu dana, Vučić je uspeo da se nametne kao neprikosnoveni arbitar srpske politike, primećuje novinar Boško Jakšić.

„Zanimljivo je, kada se posmatra i ono što Vučić govori a i njegov govor tela, pokazuje se da je on ozbiljno radio na sebi kako bi raskrstio sa tim imidžom razbuktalog radikala koji u Bulevaru Zorana Đinđića lepi plakate sa likom Ratka Mladića. Koliko on deluje uverljivo pokazuje njegov rejting ubedljivo najpopularnijeg političara Srbije, naravno uz jednu orgradu, a to je da Srbi uvek vole da se dive vlasti“, navodi Jakšić.

Sam Vučić na opaske da mnogi kažu da je "popularniji od Slobodana Miloševića nekada", tvrdi da ga tolika popularnost plaši.

„Da ne kažem da se tresem od straha zbog takve činjenice, ali svaku noć razmišljam, svaki dan razmišljam šta je ono što možemo za zemlju da uradimo i da napravimo“, rekao je Vučić u jednom televizijskom intervjuu.

Tadićevim stopama

I dok Vučića plaši tolika popularnost na drugoj strani se čuju upozorenja da je previše toga u njegovim rukama. Tako će pojedini komentatori primetiti kako Vučić kreće Tadićevim stopama – sa velikom popularnošću i još većom koncentracijom moći.

Da li zbog kritika ili što ne može sve da stigne tek rekonstrukciju naprednjačkog kadra u vladi krenuo je od sebe odričući se mesta ministra odbrane. Osim resora koga se odrekao Vučić je prvi potpredsednik vlade, koordinator službi bezbednosti i zadužen je za borbu protiv korupcije. Ne treba zaboraviti ni da je predsednik trenutno najjače političke partije.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava kaže da Vučić ima jako mnogo ovlašćenja i to onih do kojih nije došao putem izbora.

„Nego zahvaljujući tome što je u stranci čiji je bivši predsednik Tomislav Nikolić postao predsednik republike i da objedinjuje u sebi brojne funkcije, što formalne što neformalne, među njima jednu vrlo značajnu - kontrolu nad službama bezbednosti. On je stekao izvesnu harizmu, pre svega time što je sebe lansirao kao borca protiv korpucije, a to je nešto na šta je najveći broj građana osetljiv. I verujem da je taj spoj političke moći koju ima zahvaljući brojnim funkcijama i toj harizmi borca protiv korupcije on veoma popularan“, kaže Rakić Vodinelić.

„Naravno, za mene to uvek predstavlja potencijalnu opasnost od autokratije jer ako pribavite ovlašćenja koja inače ne biste mogli, koja nemate po formaciji na kojoj se nalazite, vi imate tim veću kontrolu i nad društvom i nad političkom elitom“, ocenjuje profesorka Rakić Vodinelić.

U zemlji ga je ojačala borba protiv korupcije, kao i hapšenje do tada nedodirljivog biznismena Miroslava Miškovića, a na zapadu je stekao kredibilitet pokazujući spremnost za saradnju, pre svega, rešavanje kosovskog problema i privrženost približavanju zemlje EU. Uspeo je da pridobije i deo intelektualaca koji su ranije podržavali demokrate, mada će ga danas i neki od njih kritikovati.

Međutim, da takva pozicija nosi i određenu opasnost, smatra i novinar Boško Jakšić.

„Višak samopouzdanja bi mogao da bude loš ne samo po prvog potpredsednika nego i po sve nas. Ako ga vlast zavede, što je nažalost česta pojava u sferi vlasti, ako se oseti suviše moćnim, ako zaboravi da svoju vlast duguje jednoj kriznoj situaciji i da na tu kriznu situaciju mora da odgovori rezultatima, onda bi sam sebe doveo u situaciju u kojoj je na neki način bio i Boris Tadić. A to je da zaboravi šta treba da radi, da postane žrtva onoga što se možda u politici zove helijum efekat ili, a to je druga opasnost, da se na osnovu vlasti i popularnosti oseti suviše jakim i počne na taj način da vodi politiku“, zaključuje Jakšić.