Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. maja, dan uoči glasanja o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, da će se "sutra videti ko su prijatelji Srbije".
Vučić je u video poruci iz Njujorka na svom Instagram nalogu naveo da je ovo za njega u političkom smislu "najteži dan od kada je predsednik i premijer".
"Videću sutra hoću li moći da se suprotstavim najvećima, najmoćnijima, najbezobzirnijima, najbahatijima, od kojih su u prethodnih nekoliko dana gotovo svi pobegli, ili gotovo svi uzmakli. Uplašili su ih svojim pretnjama brutalnim. Srbiju ne mogu da uplaše", rekao je pored ostalog Vučić.
Govorio je i o "odbrani časti i obraza srpskog naroda".
"Vinuli su nas kao narod u visine, a nas Srbe koje je teško ujediniti uspeli su da ujedine", rekao je Vučić.
Vučić je tokom boravka u Njujorku održavao sastanke sa stalnim predstavnicima u UN tokom kojih je iznosio stavove Beograda o "posledicama usvajanja rezolucije o Srebrenici na odnose u regionu".
Državni vrh Srbije je u više navrata ocenio da je rezolucija politička deklaracija kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
U Beogradu su se uoči održavanja sednice pojavili bilbordi sa porukom "Mi nismo genocidan narod". Na njima su istaknuti grbovi Srbije i Republike Srpske, bh, entiteta.
U rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država.
Rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, sponzorisalo je tridesetak država.
Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.
