Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. septembra da će izbori biti održani 3. ili 17. aprila 2022. godine.
Sledeće godine u Srbiji se održavaju redovni predsednički i beogradski, kao i vanredni parlamentarni izbori.
Vučić je u izjavi za medije na prikazu vojnog naoružanja u Beogradu rekao i da bi voleo da opozicija učestvuje na izborima.
"Ali da bi pobedili, neko mora da prebroji glasove", dodao je Vučić obraćajući se opoziciji.
On je napomenuo i da se na vlast dolazi učestvovanjem i pobedom na izborima.
"Oni neka rade svoj, mi svoj posao, a narod donosi odluku", dodao je on.
Predsednik Srbije je rekao i da želi opoziciji "uspeh na izborima".
"Oni su veliki favoriti, a ja obećavam da ćemo da se borimo snažno, čisto i pozitivnom kampanjom i rezultatima i onim što smo napravili vojskom, prugama, do plata i penzija", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je poželeo građanima srećan praznik i poručio im da "čuvaju našu trobojku (zastavu)".
U Srbiji i nekoliko gradova u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Zvaničnici Srbije i bh. entiteta Republike Srpske pozvali su građane da tog dana istaknu zastavu Srbije na svoje balkone.
'Slučaj Teodosijević od ključnog značaja'
Vučić je takođe komentarisao i slučaj Ivana Todosijevića, koga je sud na Kosovu osudio na dve godine zatvora zbog izjave o Račku koju je dao u martu 2019. u Zvečanu na obeležavanju 20. godišnjice bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.
Vučić je rekao da je za Srbiju "od ključnog znaćaja presuda u trećem stepenu Teodosijeviću".
On je istakao i da je za Srbiju važno da sačuva sigurnost Srba na Kosovu.
"Zato ćemo videti kakva će biti reakcija na presudu u trećem stepenu Ivanu Todosijeviću. To je za nas od ključnog značaja“".
Dodao je i da treba videti šta su druge stvari u kontekstu poštovanja Briselskog sporazuma i hoće li se one poštovati ili ne.
"A da utičete na iracionalne poteze je nemoguće", dodao je Vučić.
Briselski, odnosno "Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine" - kako mu je zvaničan naziv - politički je sporazum proistekao iz dijaloga koji je uspostavljen 2011. kao tehnički, a potom se od 2013. nastavio i kao politički.
Većina tačaka iz tog sporazuma nije ispunjena.
