Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči posete Briselu izjavio da sastanci koji predstoje neće biti laki, ali da je Srbija spremna da razgovara o novom planu evropskih izaslanika o primeni sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
"Kucaju na otvorena vrata kada je Beograd u pitanju", rekao je Vučić 25. oktobra gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS).
Plan je predstavila delegacija takozvane "velike petorke" tokom posete Prištini i Beogradu 21. oktobra. U tom planu postoji predlog o statutu Zajednice opština sa srpskom većinom.
Vlada Kosova saopštila je 25. oktobra da je premijer te države Aljbin (Albin) Kurti prihvatio da novi plan bude okvir za dalje razgovore.
Vučić i Kurti pozvani su da dođu 26. oktobra u Brisel na seriju pojedinačnih sastanka s pojedinim liderima Evropske unije (EU).
Vučić je istakao i da je za Srbiju pozicija drastično otežana nakon napada oružane grupe na kosovsku policiju u selu Banjska, 24. septembra. Tada je ubijen jedan policajac, a u kasnijoj razmeni vatre i trojica napadača srpske nacionalnosti.
Vučić je podsetio da su "najmoćnije zapadne zemlje" već priznale nezavisnost Kosova i ocenio da od toga neće odustati.
"I oni će samo tražiti način kako da se Srbija privoli da de fakto ili de jure prizna nezavisno Kosovo", kazao je predsednik Srbije.
Lideri Kosova i Srbije će se, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa (RSE), odvojeno sastati s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz), predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i premijerkom Italije Đorđom Meloni (Giorgia).
Susretima bi trebalo da prisustvuje i šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell).
Vučić je za RTS rekao da su planirani sastanci i sa specijalnim predstavnikom Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom (Charles Michel)
Portparol EU Peter Stano je za RSE rekao da nije planiran susret Kurtija i Vučića.
Oni su pozvani u Brisel nakon što su izaslanici "velike petorke", tokom posete Prištini i Beogradu 21. oktobra, pozvali Kosovo i Srbiju da normalizuju odnose i sprovedu Sporazum o normalizaciji.
U međuvremenu je portparol Evropske unije potvrdio da je prilikom posete izaslanika EU, SAD, Francuske, Italije i Nemačke obema stranama predstavljen "moderni evropski predlog" o statutu Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije i kosovskim Srbima bi trebalo da pruži veću autonomiju.
Predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca (Glauk) je 25. oktobra izjavio da je taj predlog u potpunosti usaglašen sa Ustavom Kosova.
Za Kosovo je do sada bio sporan sporazum o principima za formiranje Zajednice iz 2015, za koji je Ustavni sud utvrdio da nije u skladu sa zakonodavstvom.
Odnosi Srbije i Kosova dodatno su zaoštreni nakon napada na kosovsku policiju u selu Banjska.
Odgovornost za napad preuzeo je doskorašnji potpredsednik vodeće partije kosovskih Srba, Srpske liste, Milan Radoičić.
Radoičić, koga Priština optužuje za terorizam, nalazi se u Srbiji, a vlasti u Beogradu su poručivale da ga neće izručiti Prištini.
Protiv njega se vodi istraga i na Kosovu i u Srbiji, ali za različita krivična dela.
Vučić: Sledeće nedelje ću raspisati parlamentarne izbore
Predsednik Srbije je gostujući na RTS-u najavio da će naredne nedelje raspisati vanredne parlamentarne izbore i potrdio da će oni biti održani 17. decembra.
Dodao je da će pre toga predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić raspisati lokalne izbore u preko 60 jedinica lokalne samouprave, a da će potom biti raspisani i pokrajinski izbori u Vojvodini.
"I sve to da bude 17. decembra", rekao je Vučić.
Vučić, koji po Ustavu kao predsednik Republike, raspisuje parlamentarne izbore, to još uvek nije zvanično uradio. Ukoliko će biti održani 17. decembra, rok za to je 2. novembar.
Deo opozicije koja organizuje proteste "Srbija protiv nasilja" u septembru je zatražio vanredne parlamentarne izbore, jer, kako su naveli, nijedan od zahteva protesta nije ispunjen.
Protesti "Srbija protiv nasilja" održavaju se svake sedmice posle dva masovna ubistva 3. i 4. maja u Beogradu i okolini Mladenovca, u kojima je stradalo ukupno 19 osoba, među kojima je najviše dece.
Zahtevi protesta su već mesecima isti, i to su smena članova Saveta REM-a i rukovodstva RTS-a.
Traži se i gašenje štampanih medija i ukidanje programa i nacionalnih frekvencija televizijama koje promovišu nasilje i mržnju, kao i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.
