Članstvo u Evropskoj uniji najvažniji je cilj Srbije, ali ukoliko bi Evropska unija postavila uslov – članstvo u EU ili Kosovo – to bi imalo pogubne posledice po stabilnost Balkana i blokiralo bi mirovni proces u regionu. Situacija na Balkanu bi mogla da se destabilizuje. Ovo je ocena ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, izrečena u intervjuu za austrijski magazin “Profil”.
Ni pola godine nije prošlo otkako je srpska diplomatija “stala na loptu”i zajedno sa Briselom napisala rezoluciju UN o Kosovu, vrativši se tako glavnom prioritetu – evropskim integracijama zemlje - a srpski šef diplomatije ponovo se vraća starim pretećim tonovima u porukama koje šalje Evropskoj uniji. Ovo čudi tim više što je pre nekoliko dana Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji i ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pozvavši i druge članice EU koje do sad nisu da to što pre učine.
Sagovornici radija Slobodna Evropa nisu u stanju da sasvim odgonetnu šta je to pri ovim po Srbiju povoljnim evropskim vetrovima nagnalo ministra spoljnih poslova naoživljavanje tvrde, nepomirljive retorike prema Briselu.
Srbiju niko ne stavlja pred dilemu o kojoj Jeremić govori, pa je otuda teško komentarisati izjavu srpskog šefa diplomatije, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
“Ja nemam tu šta komentarisati. Ja sam zadužen za proces evrointegracija, a ne za eventualna viđenja udaljavanja Srbije od Evrope. Niko ne stavlja Srbiju pred takvu dilemu. Ja mislim da Srbija ima jasnu perspektivu – zato jednostavno ne razumem takav stav”, kaže Kacin.
RSE: Nakon usvajanja rezolucije o evrointegracijama Srbije i ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji u Evropskom parlamentu, uz poziv da i druge evropske zemlje to učine, da li su ovo izjave koji šalju lošu poruku Evropskoj uniji?
Kacin: Ja cenim izjave predsednika države, gospodina Tadića, o želji Srbije da što pre uđe u dijalog sa Prištinom; svakako, izuzetno cenim napore premijera Cvetkovića koji će za nekoliko dana komesaru Fileu u Briselu predati odgovore na upitnik, što je korak ka završetku takozvanog screeninga, koji na kraju može dovesti i do statusa zemlje-kandidata za EU. To su najviši funkcioneri srpske države koji su čvrsto opredeljeni za evropsku budućnost Srbije i to mora svakoga ohrabriti.
Začuđujuća retorika
Nije bilo potrebe da se odgovara na hipotetička pitanja – šta bi bilo kad bi bilo – a kad se već pristalo da se na njih odgovara, nije bilo razloga da se to čini dramatičnim rečnikom koji je Jeremić izabrao, ocenjuje za radio Slobodna Evropa Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava i predsednik Beogradskog centra za ljudska prava.
Vojin Dimitrijević, foto: Vesna Anđić
“Niko nije postavio Srbiju pred dilemu da se odriče stava prema Kosovu da bi ušla u Evropsku uniju, tim pre što u Evropskoj uniji postoje zemlje koje ne priznaju Kosovo. Sada je u toku jedan proces koji je odvojen od tih pitanja priznanja i koji je orijentisan prema poboljšanju života ljudi i na Kosovu i u Srbiji. I dok je taj proces u toku, dramatične dileme treba izbegavati. Ali, ako se već pristaje da se odgovara na hipotetička pitanja, onda prosto treba izbegavati taj rečnik koji isuviše podseća da one govore da će biti oružanih sukoba – ako mora biće ih, ako ne mora, neće ih biti. Drugo, ono što svi treba da naučimo jeste da smo mi jedna zemlja koja ne može da se ponaša kao vođa nesvrstanih ili kao neka izuzetno važna država iznad svojih ekonomskih i drugih potencijala, te prema tome – takvu vrstu priče treba napustiti”, ocenjuje Dimitrijević.
Jeremićeve poruke izražene tako radikalnom, pretećom, retorikom, nisu bile ničim izazvane i neće imati pozitivan eho u Evropskoj uniji ka kojoj Srbija teži, smatra Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova.
“Ta retorika mi deluje u ovom trenutku pomalo začuđujuće. Naime, posle septembarskog zaokreta, odnosno, nagoveštaja jedne racionalnije politike, ponovo se vraćaju stari termini, stari rečnik, stari pristup. I same te velike reči “, destabilizacija Balkana” i slično – to je nešto što smo dosta dugo slušali u ranijim prilikama. Mislim da je to nešto što opet, na neki način, deluje preteće. To apsolutno nije dobra retorika, a kao pristup može samo doneti negativne poene."
RSE: Da li bi ili ne bi, po vašem mišljenju, predsednik Tadić stao iza ovakvih izjava?
Vekarić: Ja mislim da bi Predsednik Republike dugovao određeno objašnjenje. Naime, dok god se ne oglasi, ne može se drugačije tumačiti nego da stoji iza tih reči.
Ni pola godine nije prošlo otkako je srpska diplomatija “stala na loptu”i zajedno sa Briselom napisala rezoluciju UN o Kosovu, vrativši se tako glavnom prioritetu – evropskim integracijama zemlje - a srpski šef diplomatije ponovo se vraća starim pretećim tonovima u porukama koje šalje Evropskoj uniji. Ovo čudi tim više što je pre nekoliko dana Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji i ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pozvavši i druge članice EU koje do sad nisu da to što pre učine.
Sagovornici radija Slobodna Evropa nisu u stanju da sasvim odgonetnu šta je to pri ovim po Srbiju povoljnim evropskim vetrovima nagnalo ministra spoljnih poslova na
Kacin: Niko ne stavlja Srbiju pred takvu dilemu. Ja mislim da Srbija ima jasnu perspektivu – zato jednostavno ne razumem takav stav.
Srbiju niko ne stavlja pred dilemu o kojoj Jeremić govori, pa je otuda teško komentarisati izjavu srpskog šefa diplomatije, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
“Ja nemam tu šta komentarisati. Ja sam zadužen za proces evrointegracija, a ne za eventualna viđenja udaljavanja Srbije od Evrope. Niko ne stavlja Srbiju pred takvu dilemu. Ja mislim da Srbija ima jasnu perspektivu – zato jednostavno ne razumem takav stav”, kaže Kacin.
RSE: Nakon usvajanja rezolucije o evrointegracijama Srbije i ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji u Evropskom parlamentu, uz poziv da i druge evropske zemlje to učine, da li su ovo izjave koji šalju lošu poruku Evropskoj uniji?
Kacin: Ja cenim izjave predsednika države, gospodina Tadića, o želji Srbije da što pre uđe u dijalog sa Prištinom; svakako, izuzetno cenim napore premijera Cvetkovića koji će za nekoliko dana komesaru Fileu u Briselu predati odgovore na upitnik, što je korak ka završetku takozvanog screeninga, koji na kraju može dovesti i do statusa zemlje-kandidata za EU. To su najviši funkcioneri srpske države koji su čvrsto opredeljeni za evropsku budućnost Srbije i to mora svakoga ohrabriti.
Začuđujuća retorika
Nije bilo potrebe da se odgovara na hipotetička pitanja – šta bi bilo kad bi bilo – a kad se već pristalo da se na njih odgovara, nije bilo razloga da se to čini dramatičnim rečnikom koji je Jeremić izabrao, ocenjuje za radio Slobodna Evropa Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava i predsednik Beogradskog centra za ljudska prava.
“Niko nije postavio Srbiju pred dilemu da se odriče stava prema Kosovu da bi ušla u Evropsku uniju, tim pre što u Evropskoj uniji postoje zemlje koje ne priznaju Kosovo. Sada je u toku jedan proces koji je odvojen od tih pitanja priznanja i koji je orijentisan prema poboljšanju života ljudi i na Kosovu i u Srbiji. I dok je taj proces u toku, dramatične dileme treba izbegavati. Ali, ako se već pristaje da se odgovara na hipotetička pitanja, onda prosto treba izbegavati taj rečnik koji isuviše podseća da one govore da će biti oružanih sukoba – ako mora biće ih, ako ne mora, neće ih biti. Drugo, ono što svi treba da naučimo jeste da smo mi jedna zemlja koja ne može da se ponaša kao vođa nesvrstanih ili kao neka izuzetno važna država iznad svojih ekonomskih i drugih potencijala, te prema tome – takvu vrstu priče treba napustiti”, ocenjuje Dimitrijević.
Jeremićeve poruke izražene tako radikalnom, pretećom, retorikom, nisu bile ničim izazvane i neće imati pozitivan eho u Evropskoj uniji ka kojoj Srbija teži, smatra Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova.
Vekarić: To apsolutno nije dobra retorika, a kao pristup može samo doneti negativne poene.
“Ta retorika mi deluje u ovom trenutku pomalo začuđujuće. Naime, posle septembarskog zaokreta, odnosno, nagoveštaja jedne racionalnije politike, ponovo se vraćaju stari termini, stari rečnik, stari pristup. I same te velike reči “, destabilizacija Balkana” i slično – to je nešto što smo dosta dugo slušali u ranijim prilikama. Mislim da je to nešto što opet, na neki način, deluje preteće. To apsolutno nije dobra retorika, a kao pristup može samo doneti negativne poene."
RSE: Da li bi ili ne bi, po vašem mišljenju, predsednik Tadić stao iza ovakvih izjava?
Vekarić: Ja mislim da bi Predsednik Republike dugovao određeno objašnjenje. Naime, dok god se ne oglasi, ne može se drugačije tumačiti nego da stoji iza tih reči.
