“Jednostrano i protivpravno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja osnovnu pretnju bezbednosti sa kojom se Srbija suočava”, kaže se u Strategiji nacionalne bezbednosti o kojoj raspravljaju poslanici u Skupštini Srbije.
U dnevni red po hitnom postupku uvršćeni su i predlozi zakona o Vojno obaveštajnoj agenciji i Vojno bezbednosnoj agenciji, koji bi trebalo da pojačaju civilnu kontrolu nad njima. Ova skupštinska rasprava ponovo je pokrenula i pitanje odnosa zemlje prema NATO-u.
Osnovno polazište Strategije bezbednosti čine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i unapređenje saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice i državama u regionu.
Vitalni odbrambeni interesi Srbije su očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti i zaštita bezbednosti građana, navodi se u Strategiji odbrane. Navodeći da je proglašenje nezavisnosti Kosova osnovna pretnja bezbednosti sa kojom se Srbija suočava ministar odbrane Dragan Šutanovac je još poručio:
“Republika Srbija kao država sa dugom demokratskom tradicijom ne može i neće ostati izolovana od intergracionih procesa u regionu, Evropi i svetu. Nacionalni interes Srbije je aktivno učešće u delovanju međunarodnih organizacija i institucija, jer bez međunarodne saradnje u svetu u kome je bezbednost nedeljiva – nema ekonomskog, socijalnog i kulturnog napretka. Priključenjem evropskim i drugim međunarodnim institucijama, Srbija postaje aktivan partner u kreiranju savremene bezbednosne politike i jačanju regionalne i međunarodne bezbednosti”, objasnio je ministar odbrane.
Međutim, strategijama nije do kraja rešeno pitanje vojne neutralnosti, odnosno pristupanja Srbije NATO-u, iako je Skupština Srbije pre dve godine usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze. U Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije (od 26.12.2007) je navedeno da je to učinjeno zbog „ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO “konačan organ” vlasti u “nezavisnom Kosovu”.
I to je ono što je izazvalo najviše rasprave i zamerki u parlamentu. Za Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića je čudno što u strategijama nije pomenuta ova deklaracija.
“Bez obzira šta ko misli o njoj, nju je usvojila Skupština Srbije i po njoj se moraju vladati svi državni organi”, Božidar Delić, penzionisani general Vojske Srbije.
Socijalisti su, pak, imali razumevanja za sve današnje zakonske predloge, pa za njih nema ni nedoumica oko NATO-a.
“Otvorenim pitanjima oko vojne neutralnosti i eventualnim pitanjima ulaska u NATO, protiv čega je SPS, mi to smatramo referendumskim pitanjem. To se ne može rešiti u Skupštini, već na referendumu”, kaže Dušan Bajatović.
Liberalno demokratska partija je i oko NATO-a, kao uostalom i oko Kosova, imala potpuno drugačiji stav od većine u parlamentu. Tako je lider LDP-a Čedomir Jovanović poručio svojim kolegama u skupštinskim klupama da se u Srbiji iza volje građana skrivao Slobodan Milošević.
Čedomir Jovanović
“Mi nemamo razumevanja za vladu koja želi Srbiju u Evropskoj uniji, a da pri tom izbegava najkraći put ka EU, a to je kroz punopravno članstvo u NATO. Zato je za nas potpuno neshvatljivo prolongiranje onoga što je očigledno neizbežno. Strategija bez jasnog stava o NATO – nije strategija, već tumaranje od danas do sutra”, tvrdi predsednik LDP.
U dnevni red po hitnom postupku uvršćeni su i predlozi zakona o Vojno obaveštajnoj agenciji i Vojno bezbednosnoj agenciji, koji bi trebalo da pojačaju civilnu kontrolu nad njima.
“Srbija je odlučna da gradi i jača mehanizme demokratske i civilne kontrole Vojske Srbije kao osnovnu pretpostavku demokratskog razvijenog društva”, rekao je ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac.
Predloženi zakoni o vojnim službama su u okviru standarda, kaže Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti, ali da u Srbiji nikada i nije bio problem zakona u ovoj oblasti već prakse. Raspadom državne zajednice Srbija i Crna Gora tadašnji zakon o kontroli vojnih službi je prestao da funkcioniše, objašnjava Dragišić. 
Zoran Dragišić
“Niti su institucije koje su po tom zakonu bile predviđene više postojale. Po tom zakonu predviđen je bio i generalni inspektor obaveštajno-bezbednosnih službi koji nikada nije imenovan kao jedan značajan izvor kontrole. Sadašnjim zakonom se takođe predviđa jedan standardan sistem kontrole. Dakle, parlamentarna kontrola, kontrola od strane Vlade, javnosti, medija i tako dalje. I u ovom zakonu je predviđen inspektor Vojno bezbednosne i Vojno obaveštajne agencije“, kaže Dragišić i ukazuje na to da je sada bitna razlika u činjenici da je taj inspektor „potčinjen ministru odbrane“.
„To je ono što se ovom zakonu najviše i zamera. Kontrolni kapaciteti inspektora su zapravo po ovom zakonu mnogo manji nego što ih on ima po zakonu iz 2002. godine. Ali, ovaj zakon stvara uslove da se uspostavi dobra praksa nad kontrolom VOA i VBA. Ukoliko ta praksa bude uspostavljena mi ćemo moći da ocenimo da u Srbiji postoji adekvatna kontrola“, objašnjava Dragišić.
U dnevni red po hitnom postupku uvršćeni su i predlozi zakona o Vojno obaveštajnoj agenciji i Vojno bezbednosnoj agenciji, koji bi trebalo da pojačaju civilnu kontrolu nad njima. Ova skupštinska rasprava ponovo je pokrenula i pitanje odnosa zemlje prema NATO-u.
Osnovno polazište Strategije bezbednosti čine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i unapređenje saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice i državama u regionu.
Vitalni odbrambeni interesi Srbije su očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti i zaštita bezbednosti građana, navodi se u Strategiji odbrane. Navodeći da je proglašenje nezavisnosti Kosova osnovna pretnja bezbednosti sa kojom se Srbija suočava ministar odbrane Dragan Šutanovac je još poručio:
“Republika Srbija kao država sa dugom demokratskom tradicijom ne može i neće ostati izolovana od intergracionih procesa u regionu, Evropi i svetu. Nacionalni interes Srbije je aktivno učešće u delovanju međunarodnih organizacija i institucija, jer bez međunarodne saradnje u svetu u kome je bezbednost nedeljiva – nema ekonomskog, socijalnog i kulturnog napretka. Priključenjem evropskim i drugim međunarodnim institucijama, Srbija postaje aktivan partner u kreiranju savremene bezbednosne politike i jačanju regionalne i međunarodne bezbednosti”, objasnio je ministar odbrane.
Strategija ne rešava pitanje Srbije u alijansi
Međutim, strategijama nije do kraja rešeno pitanje vojne neutralnosti, odnosno pristupanja Srbije NATO-u, iako je Skupština Srbije pre dve godine usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze. U Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije (od 26.12.2007) je navedeno da je to učinjeno zbog „ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO “konačan organ” vlasti u “nezavisnom Kosovu”.I to je ono što je izazvalo najviše rasprave i zamerki u parlamentu. Za Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića je čudno što u strategijama nije pomenuta ova deklaracija.
“Bez obzira šta ko misli o njoj, nju je usvojila Skupština Srbije i po njoj se moraju vladati svi državni organi”, Božidar Delić, penzionisani general Vojske Srbije.
Socijalisti su, pak, imali razumevanja za sve današnje zakonske predloge, pa za njih nema ni nedoumica oko NATO-a.
“Otvorenim pitanjima oko vojne neutralnosti i eventualnim pitanjima ulaska u NATO, protiv čega je SPS, mi to smatramo referendumskim pitanjem. To se ne može rešiti u Skupštini, već na referendumu”, kaže Dušan Bajatović.
Srbija u NATO - kraći put do EU
Liberalno demokratska partija je i oko NATO-a, kao uostalom i oko Kosova, imala potpuno drugačiji stav od većine u parlamentu. Tako je lider LDP-a Čedomir Jovanović poručio svojim kolegama u skupštinskim klupama da se u Srbiji iza volje građana skrivao Slobodan Milošević.
“Mi nemamo razumevanja za vladu koja želi Srbiju u Evropskoj uniji, a da pri tom izbegava najkraći put ka EU, a to je kroz punopravno članstvo u NATO. Zato je za nas potpuno neshvatljivo prolongiranje onoga što je očigledno neizbežno. Strategija bez jasnog stava o NATO – nije strategija, već tumaranje od danas do sutra”, tvrdi predsednik LDP.
U dnevni red po hitnom postupku uvršćeni su i predlozi zakona o Vojno obaveštajnoj agenciji i Vojno bezbednosnoj agenciji, koji bi trebalo da pojačaju civilnu kontrolu nad njima.
“Srbija je odlučna da gradi i jača mehanizme demokratske i civilne kontrole Vojske Srbije kao osnovnu pretpostavku demokratskog razvijenog društva”, rekao je ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac.
Vojni inspektor pod kontrolom ministra
Predloženi zakoni o vojnim službama su u okviru standarda, kaže Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti, ali da u Srbiji nikada i nije bio problem zakona u ovoj oblasti već prakse. Raspadom državne zajednice Srbija i Crna Gora tadašnji zakon o kontroli vojnih službi je prestao da funkcioniše, objašnjava Dragišić. 
“Niti su institucije koje su po tom zakonu bile predviđene više postojale. Po tom zakonu predviđen je bio i generalni inspektor obaveštajno-bezbednosnih službi koji nikada nije imenovan kao jedan značajan izvor kontrole. Sadašnjim zakonom se takođe predviđa jedan standardan sistem kontrole. Dakle, parlamentarna kontrola, kontrola od strane Vlade, javnosti, medija i tako dalje. I u ovom zakonu je predviđen inspektor Vojno bezbednosne i Vojno obaveštajne agencije“, kaže Dragišić i ukazuje na to da je sada bitna razlika u činjenici da je taj inspektor „potčinjen ministru odbrane“.
„To je ono što se ovom zakonu najviše i zamera. Kontrolni kapaciteti inspektora su zapravo po ovom zakonu mnogo manji nego što ih on ima po zakonu iz 2002. godine. Ali, ovaj zakon stvara uslove da se uspostavi dobra praksa nad kontrolom VOA i VBA. Ukoliko ta praksa bude uspostavljena mi ćemo moći da ocenimo da u Srbiji postoji adekvatna kontrola“, objašnjava Dragišić.
