Mađarska nuklearka Pakš izbegla je gašenje za milimetar, rumunska Černavoda dobila je vodu za hlađenje miniranjem stena u koritu Dunava, a najveća hidroelektrana u Srbiji Đerdap 1 radi sa 20 odsto kapaciteta.

Nivo Dunava, koji prolazi kroz ove zemlje, je na rekordno niskom nivou, zbog čega se zemlje regiona bore da održe rad elektrana i sačuvaju snabdevanje strujom.

"Ova klimatska situacija veoma loše utiče na elektro-energetske sisteme u čitavom regionu, ali i u ostatku Evrope", kazao je za Radio Slobodna Evropa stručnjak za energetiku iz Beograda Miloš Zdravković.

Energetski sistemi su na testu ovog leta zbog suše i dugotrajnog toplotnog talasa, dok vlasti apeluje na građane i industriju da racionalno troše struju i vodu.

Istorijski nizak vodostaj Dunava i drugih evropskih reka smanjio je proizvodnju električne energije, primoravajući države na veći uvoz struje u jeku letnje potrošnje.

Zdravković upozorava da će potrebe za uvozom da rastu, naročito tokom zime i grejne sezone.

"Dodatno usložnjava priču i to što su i region i Evropa pogođeni manjkom električne energije. Tako da se ne postavlja samo pitanje cene, nego i odakle će se struja uvoziti", dodao je Zdravković.

U uvozu struje prednjači Srbija, dok je Bosna i Hercegovina jedina koja trenutno proizvodi više struje nego što troši.

Kakva je situacija u Srbiji?

Hidroelektrane na Đerdapu, koje su u rad puštene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, nikada nisu imale manju proizvodnju.

"Đerdap jedan je na nivou 20 procenata sa prosečnim dotokom - istorijski najmanjim na nivou 1.400 kubika, a Đerdap dva je negde na oko 30 procenata. Nastaviće se ovakav period lošijeg dotoka (vode)", kazao je 5. avgusta gneralni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković.

Prema podacima ENTSO-E Transparency Platforme, hidroelektrane u Srbiji proizvele su 3. avgusta oko 15,8 gigavat sati električne energije, što je za oko 39 odsto manje nego 19. marta kad je bila povoljna hidrološka situacija.

Nedostatak vode poremetio je i sisteme za hlađenje u termoelektranama Kostolac u Srbiji, zbog čega su morale smanjiti proizvodnju, saopštila je državna elektroprivreda Srbije EPS.

Sa sednice Republičkog štaba za vanredne situacije 3. avgusta građani su pozvani da struju racionalno koriste i štede kad god je to moguće.

Koje mere štednje država preduzima, nisu odgovorili iz Ministarstva energetike.

Bez odgovora su ostala pitanja RSE i da li postoji opasnost od prekida u snabdevanju električne energije, te da li postoji dugoročan plan za održavanje energetske stabilnosti u slučaju da se ovakve vremenske prilike ponove i narednih godina kako to prognoziraju stručnjaci za klimatske promene.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje da je aktuelna meteorološka situacija ogolila nagomilane probleme u vođenju elektro-energetskog sektora i državnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.

"Loše rukovođenje, neplanske, loše eksploatacije, pre svega uglja, nerađenje remonta, pogrešne procene u investicijama, neodržavanje prenosnog i distributivnog sistema", objašnjava.

"Nama će sigurno da fali električne energije. U najboljem slučaju uvozićemo struju po višim cenama, u najgorem biće restrikcija zbog kojih stradaju i proizvodni pogoni i distributivni sistem koji je već načet", rekao je Zdravković.

Najveći deo električne energije u Srbiji proizvede se u termoelektranama, pre svega na ugalj.

Prema Godišnjem izveštaju Agencije za energetiku za 2025. godinu, na ovaj način proizvedeno je 69 odsto struje.

Četvrtina je došla je iz hidroelektrana, dok je ostatak proizveden u vetro i solarnim elektranama, postrojenjima na bio masu.

Pored EPS-a, koji je naveći i dominantan proizvođač električne energije u Srbiji, licencu za proizvodnju struje na kraju 2025. imalo je još 45 proizvođača.

BiH jedina u regionu izvozi struju

Bosna i Hercegovina trenutno je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je proizvela više električne energije nego što je potrošila.

BiH je 3. avgusta izvezla struje za oko 571 hiljadu evra.

Domaća proizvodnja bila je oko 12 posto veća od potrošnje, a višak električne energije uglavnom je izvezen prema Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori.

"Sav izvoz iz BiH dolazi iz obnovljivih izvora, solarnih i vjetroelektrana koji je sagradio privatni sektor i koji sad ima 1.200 od oko 5.500 megavata proizvodnje u svakom trenutku", kazao je za RSE Edhem Bičakčić, predsednik Regionalnog ogranka Međunarodnog vijeća za velike elektroenergetske sisteme (SEERC-CIGRE) i bivši premijer Federacije BiH.

Kaže da su trenutno u različitim fazama izgradnje još desetine privatnih solarnih i vetroelektrana zbog čega očekuje da BiH ostane izvoznik.

Suša, visoke temperature i posledično nizak vodostaj osetio se, ipak, u proizvodnji električne energije u BiH.

Hidroelektrane proizvele su 3. avgusta upola manje nego tokom marta, kada su zbog povoljne hidrološke situacije proizvodile oko 20 gigavat sati dnevno.

Pad je posebno izražen kod protočnih hidroelektrana na Vrbasu i na Neretvi, čija je proizvodnja smanjena za približno 70 odsto, dok je na akumulacijskim elektranama koje koriste vodu sa brana pala za oko 44 odsto.

Istovremeno, proizvodnja u termoelektranama u BiH je u avgustu veća za 6 do 11 odsto u odnosu na mart.

BiH je do 2018. godine oko 70 odsto struje proizvodila u termoelektranama na ugalj i lignit, oko 30 odsto u hidroelektranama.

Danas obnovljivi izvori čine oko deset odsto proizvodnje, a ostatak je gotovo ravnomerno raspoređen između hidro i termoelektrana.

U BiH posluju tri javne elektroprivrede, jedna u vlasništvu entiteta Republika Srpska, a dve sa sedištima u Sarajevu i Mostaru su u vlasništvu Federacije BiH.

Iz tih elektroprivreda nisu odgovorili na upit RSE o viškovima i manjkovima struje, kao ni o tome koliko su tačno zaradile na izvozu.

Koliko košta ova energetska kriza?

Energetski stručnjak Miloš Zdravković kaže da niko ne može pouzdano da proceni koliko će ova energetska kriza koštati jer to, napominje, zavisi od razvoja situacije na evropskom tržištu.

Ipak, smatra da je izvesno da će uvoz biti skuplji što će povećati troškove i za građane i za privredu.

"Mi sada ne možemo ni da da pretpostavimo koliko će ovo da traje, u kom smeru će da idu regionalne elektroprivrede, koliko će da fali struje na evropskom tržištu. Da li će da fali električne energije? Da, hoće. To je jedino sigurno".

Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Kosovo su i do 50 odsto svojih potreba morale da pokriju uvozom, pokazuju podaci Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije ENTSO-E od 3. avgusta.

Ako se kao referentna evropska cena struje uzme prosečna dnevna cena na mađarskoj berzi HUPX od 178,57 evra po megavatsatu, Srbija je za procenjeni deficit od 19 GWh tog dana morala da kupi energiju vrednu oko 3,4 miliona eura.

Najveći deo uvoza stizao je iz Bugarske, zatim iz BiH i Mađarske.

Domaća proizvodnja na Kosovu tog dana pokrila je oko 77 posto potreba, dok je preostalih 3,5 GWh osigurano uvozom. To je plaćeno oko 625 hiljada evra.

Najveći deo uvoza od oko 50 odsto stizao je preko Severne Makedonije, zatim preko Crne Gore, a deo i preko Srbije.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u maju 2026. godine oko 18 odsto ukupne domaće proizvodnje struje došlo je iz hidroelektrana.

Najveća hidroelektrana na Kosovu nalazi se na jezeru Gazivode.

RSE se obratio Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK) i operatoru prenosnog sistema - KOSTT sa upitom da li je ovogodišnja suša uticala na proizvodnju električne energije i funkcionisanje elektroenergetskog sistema. Do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.

Kosovo najveći deo električne energije proizvodi u termoelektranama "Kosovo A" i "Kosovo B", koje koriste lignit.

Crna Gora je gotovo polovinu svojih potreba morala da podmiri uvozom iz BiH i Albanije. Manjak od 5,5 GWh platila je gotovo milion evra.

Crna Gora je važno regionalnog tranzitno čvorište. Kroz podmorski kabal prema Italiji izvozilo se između 500 i 580 megavata električne energije, od čega je najveći deo dolazio iz smera Albanije, BiH, Srbije, Rumunije i Bugarske.

Severna Makedonija proizvodila je proteklih dana približno osam do deset GWh električne energije dnevno uz manjak od tri do šest GWh koje je nadomestila uvozom. Oko 63 odsto struje iz te zemlje dolazilo je iz Grčke.

Stvarna trgovina strujom se odvija po različitim cenama koje se menjaju po satu i bilateralnim ugovorima te navedeni iznosi mogu biti viši ili niži.

Slični podaci o količinama uvezene i izvezene električne energije ponavljali su se i sedam dana pre toga.

Količine uvezene struje, međutim, menjaju se iz dana u dan. Tako je na primer već narednog dana, 4. avgusta Srbija smanjila uvoz na 4,8 GWh.

Mađarska na ivici zatvaranja nuklearne elektrane

Mađarska je bila na milimetar od potpunog zatvaranja nuklearne elektrane Pakš na kraju prošle nedelje, ali je narednog jutra nivo vode porastao za centimetar i po.

To je 4. avgusta izjavio mađarski premijer Peter Mađar.

Tokom dana vodostaj je porastao za još centimetar i po, a Mađar je saopštio da se situacija u nuklearnoj elektrani Pakš polako stabilizuje.

Zbog pada nivoa, ali i porasta temperature Dunava mađarska nuklearna elektrana je prethodnih dana isključila sve reaktore osim jednog.

Ta zemlja je zahvaljujući stabilnoj proizvodnji iz solarnih elektrana, ostvarila 3. avgusta višak od oko sedam GWh koji je uglavnom plasiran prema Austriji, Hrvatskoj, te Srbiji.

Proizvođači u toj zemlji od toga su zaradili oko 1,25 miliona eura, po cenama sa HUPX-a.

Međutim, već narednog dana dnevna potrošnja bila je veća od proizvodnje. Mađarskoj je nedostajalo približno 57 GWh električne energije, što je nadoknađeno uvozom, mahom iz Slovačke.

Mađarske vlasti pozvale su građane i kompanije da smanje potrošnju električne energije kako bi se ublažila potražnja.

Kakva je situacija u drugim zemljama u okruženju?

Rumunija je početkom avgusta proglasila vanredno stanje zbog uticaja niskog vodostaja Dunava na proizvodnju električne energije.

Njihova vojska je 3. avgusta izvela eksploziju kako bi uklonila stenu i preusmerila vodu za hlađenje iz Dunava, neophodnu za rad jedinog aktivnog nuklearnog reaktora u zemlji.

Kako bi se do nuklearne elektrane Černavoda dodatno povećao protok vode, vlasti u Rumuniji najavile su i da će u vode Dunava biti potopljene četiri barže koje su natovarene kamenjem.

Rumunska državna kompanija za proizvodnju nuklearne energije "Nuklearelektrika" (Nuclearelectrica), koja podmiruje petinu potreba zemlje za električnom energijom, morala je početkom prošle nedelje da isključi jedan od svoja dva reaktora usled pada vodostaja reke.

Nizak vodostaj beleže i velike reke u Hrvatskoj.

Zbog nepovoljnih hidroloških i meteoroloških uslova na Savi redukovan rad najavila je i nuklearna elektrana Krško, koja je u zajedničkom vlasništvu Hrvatske i Slovenije. Saopšteno je da će smanjiti snagu reaktora na 80 odsto.

Nastavak rada punom snagom, kako su saopštili, biće tek kada se stvore uslovi za to.

Hidrološke prilike, međutim, kako su saopštile hrvatske vlasti trenutno ne ugrožavaju snabdevanje električnom energijom.

Ta zemlja inače se dosta oslanja na uvoz struje. Domaća proizvodnja 3. avgusta pokrila je tek nešto više od polovine potreba. Ostalo je stiglo iz uvoza, najviše Bosnie i Hercegovine - oko 56 odsto.

Hrvatska elektroprivreda (HEP) je da smanjena proizvodnja električne energije saopštila u susednim državama može uticati na povećanu potražnju i cene na regionalnom tržištu, ali da to i dalje ne predstavlja rizik za snabdevanje strujom u zemlji.

Ministarstvo energetike Severne Makedonije saopštilo je da je stanje akumulacija trenutno stabilno i da omogućava bezbedno upravljanje hidroenergetskim potencijalom zemlje.

Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković, Ljudmila Cvetković