Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Crnomasnica - selo mladih vinara


Timočka Krajina u istočnoj Srbija poznata po proizvodnji vina, vinogradi, septembar, 2010.
U vlaškom selu Crnomasnica, na granici sa Bugarskom, ponovo se podižu vinogradi i košnice, a sve više mladih ljudi, koji su nekada radili u preduzećima u Negotinu i Zaječaru, danas proizvode vino i med i vraćaju život selu koje je proteklih decenija bilo na putu izumiranja.

Jedan od njih je Nenad Sirotović, koji se posle povratka u rodno selo posvetio vinogradarstvu.

"Ja sam se vratio iz Negotina, jer je bolje raditi na svojoj zemlji nego raditi za drugog. Sada imamo oko 10.000 čokota, odnosno 2,5 hektara vinograda. Gajimo visokokvalitetne sorte kaberne sovinjon, merlo, trminac, burgunac, rizling", kaže Sirotović.

U ovom živopisnom selu sa stotinak kuća i 300 stanovnika, udaljenom od velikih gradova i glavnih puteva, živi i Zoran Antonović koji je svoju sudbinu takođe vezao za vinograd i proizvodnju vina.

"Imam oko dva hektara vinograda. Imam sovinjon kaberne, merlo, game i vranac, a od belih sorti šardone i rajnski rizling. Ove godine smo obrali 25.000 kilograma grožđa i proizveo sam 11.000 litara vina", kaže Antonović.

U Crnomasnici skoro da nema kuće koja nema svoj vinograd, a na sunčanim padinama oko sela u poslednjih desetak godina zasađeno je više od 50.000 čokota vinove loze.

Vinogradarstvom i proizvodnjom vina bavi se i Dragan Dragomirović. On i njegova supruga obrađuju vinograde sa 5.000 čokota vinove loze.

Dragan Dragomirović, proizvodjač vina u Timočkoj Krajini, istočna Srbija, septembar, 2010.
"Svaki drugi, treći dan treba raditi u vinogradu jer vinograd traži slugu. Ja u vinogradu imam 5.000 čokota. To iziskuje veliki trud i rad", kaže on.

Njegov komšija Dragoslav Vasiljević, nakon što je ostao bez posla u gradu, vratio se porodičnoj tradiciji i obnovio proizvodnju meda.

"Pre četiri godine sam ostao bez posla i počeo da se bavim pčelarstvom. Pokušavam da sjedinim najbolje darove prirode i maksimalno iskoristim pčele. Dobijam vosak, propolis, polen, matični med. Kada se tome doda poneka lekovita biljka dobijete veoma korisne prirodne proizvode koji jačaju organizam", ističe Vasiljević.

Tajni recept medovine

On po staroj recepturi proizvodi i jedno doskora zaboravljeno piće na bazi vina i meda sa veoma malim procentom alkohola.

"Moji drugari prave vino od grožđa, a ja vinu dodajem med. Došao sam do starih recepata i počeo da pravim staro slovensko piće medovinu. Pročitao sam u literature da je to piće dugovečnosti", kaže Vasiljević.

Crnomasnica ima dugu tradiciju u proizvodnji vina, a na starim fotografijama koje meštani čuvaju vide se nepregledni špaliri vinove loze.

Dragić: Zaštitni znak Crnomasnice je vino i vinski motivi sa vlaške nošnje.


Slavko Stanojević, koji se među prvima vratio porodičnoj tradiciji, podseća da se pre Drugog svetskog rata ovdašnje vino prodavalo u zapadnoj Evropi.

"Vino se iz ovog kraja izvozilo još u vreme Kraljevine u Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje. Mi smo sada treća, četvrta genaracija koja je obnovila vinograde i ponovo počela da proizvodi vino", kaže on.

Milijana Dragić, kaže da se uporedo sa obnovom vinogradarstva radii na oživljavanju starih zanata, a taj projeka podržava i Evropska unija.

"Zaštitni znak Crnomasnice je vino i vinski motivi sa vlaške nošnje. Rade se stari zanati glina, tkanje, vez, heklanje i pletenje, koje pokušavamo da oživimo i proširimo među mlađim ljudima i taj projekat podržava i Evropska unija", kaže Dragić.
  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG