Preliminarni rezultati na holandskim lokalnim izborima pokazali su da je partija anti-islamskog lidera Hirta Vildersa (Geert Wilders), poznata po svojim grubim stavovima o imigraciji i Islamu, ostvarila dobre rezultate što je čini ozbiljnim kandidatom na dolazećim nacionalnim izborima u junu.
Preliminarni rezultati pokazali su da je Vildersova Stranka za slobodu prva u Almeru, gradu istočno od Amsterdama, i druga u Hagu iza Radničke partije.
Obraćajući se pristalicama Vilders je rekao: „Ono što je moguće u Hagu i Almeru moguće je u celoj zemlji. Mi ćemo 9. juna postati najveća partija u Holandiji.“
Konačni rezultati neće biti potvrđeni do petka.
Vildersova partija, osnovana je 2006. da „zaustavi islamizaciju Holandije“
Andre Krouvel, profesor političkih nauka na Vrije Univerzitetu u Amsterdamu, kaže za RSE da se uspeh Stranke za slobodu u Almeru i Hagu verovatno može snažno reflektovati i na opše izbore 9. juna:
"Wilders je učestvovao na izborima samo u dva grada za koje je bio siguran da će pobediti, odnosno dobiti veliki deo glasova, samo da bi učestvovao. On je želeo da izađe kao pobednik na ovim izborima. Mislim da će on proći veoma dobro na dolazećim opštim izborima. Njegova partija postaće verovatno jedna od najvećih.“
Imigracija i nezaposlenost
Ankete su pokazale da bi Stranka za slobodu osvojila većinu mandata – 27 od 150 u holandskom parlamentu.
Kadar iz Vildersovog filma "Fitna" Ali većina partija levice je već saopštila da ne bi sarađivale sa Vildersom.
Politički posmatrači kažu da će dvema glavnim partijama, Demohrišćanima i Radničkoj partiji, kao i ostalim strankama podeljenim između levice i desnice, biti teško da formiraju koalicije.
Krouvel kaže da je Vilders uspeo da kanališe ne samo nespokojstvo oko imigracije već takođe i nezadovoljstvo ekonomskim prilikama:
"On koristi ogromno nezadovoljstvo u Holandiji oko toga kako se razvija multikulturno društvo, naročito u gradovima poput Haga, Almera i drugim velikikom gradovima. Vidite da ovi gradovi imaju velike probleme sa nezaposlenošću, ali takođe i kriminalom. Vilders uzrok svim ovim unutrašnjim gradskim problemima vidi u prisustvu dosta muslimana u tim gradovima.“
Zabrana
Popularnost člana parlamenta Vildersa, poznatog po svojim više puta ponovljenim izjavama protiv muslimana, je nagrizla imidž Holandije kao zemlje koja se često predstavlja kao bedem tolerancije.
Muslimani čine oko šest odsto populacije i Vilders kaže da njihovo prisustvo ugrožava holandski način života.
Vildersov 17-minutni film koji stigmatizira Islam - "Fitna" – koji je izazvao svetsku pažnju 2008. kada se našao na internetu, osudile su vlasti Irana, Indonezije i Pakistana.
Film, čiji naziv znači "Borba" na arapskom, suprostavlja stihove iz Kur'ana sa slikama odsecanja glava, napadima islamskih terorista i pozivima sveštenstva na džihad.
Pre godinu dana Vilders je vraćen sa londonskog aerodroma Hitrou jer su se vlasti bojale da bi njegova poseta mogla da izazove nasilje. Nekoliko meseci kasnije dozvoljeno mu je da uđe u Britaniju nakon što je sud ukinuo zabranu.
Vildersa čeka suđenje u Holandiji zbog navodnog izazivanja rasne mržnje ocenama koje uključuju izjednačavanje Kur'ana i Islama sa ideologijom nacizma i knjigom Adolfa Hitlera "Mein Kampf".
Vilders je tvrdio da je žrtva "napada na slobodu izražavanja“.
Preliminarni rezultati pokazali su da je Vildersova Stranka za slobodu prva u Almeru, gradu istočno od Amsterdama, i druga u Hagu iza Radničke partije.
Obraćajući se pristalicama Vilders je rekao: „Ono što je moguće u Hagu i Almeru moguće je u celoj zemlji. Mi ćemo 9. juna postati najveća partija u Holandiji.“
Konačni rezultati neće biti potvrđeni do petka.
Vildersova partija, osnovana je 2006. da „zaustavi islamizaciju Holandije“
Andre Krouvel, profesor političkih nauka na Vrije Univerzitetu u Amsterdamu, kaže za RSE da se uspeh Stranke za slobodu u Almeru i Hagu verovatno može snažno reflektovati i na opše izbore 9. juna:
"Wilders je učestvovao na izborima samo u dva grada za koje je bio siguran da će pobediti, odnosno dobiti veliki deo glasova, samo da bi učestvovao. On je želeo da izađe kao pobednik na ovim izborima. Mislim da će on proći veoma dobro na dolazećim opštim izborima. Njegova partija postaće verovatno jedna od najvećih.“
Imigracija i nezaposlenost
Ankete su pokazale da bi Stranka za slobodu osvojila većinu mandata – 27 od 150 u holandskom parlamentu.
Politički posmatrači kažu da će dvema glavnim partijama, Demohrišćanima i Radničkoj partiji, kao i ostalim strankama podeljenim između levice i desnice, biti teško da formiraju koalicije.
Krouvel kaže da je Vilders uspeo da kanališe ne samo nespokojstvo oko imigracije već takođe i nezadovoljstvo ekonomskim prilikama:
"On koristi ogromno nezadovoljstvo u Holandiji oko toga kako se razvija multikulturno društvo, naročito u gradovima poput Haga, Almera i drugim velikikom gradovima. Vidite da ovi gradovi imaju velike probleme sa nezaposlenošću, ali takođe i kriminalom. Vilders uzrok svim ovim unutrašnjim gradskim problemima vidi u prisustvu dosta muslimana u tim gradovima.“
Zabrana
Popularnost člana parlamenta Vildersa, poznatog po svojim više puta ponovljenim izjavama protiv muslimana, je nagrizla imidž Holandije kao zemlje koja se često predstavlja kao bedem tolerancije.
Muslimani čine oko šest odsto populacije i Vilders kaže da njihovo prisustvo ugrožava holandski način života.
Vildersov 17-minutni film koji stigmatizira Islam - "Fitna" – koji je izazvao svetsku pažnju 2008. kada se našao na internetu, osudile su vlasti Irana, Indonezije i Pakistana.
Film, čiji naziv znači "Borba" na arapskom, suprostavlja stihove iz Kur'ana sa slikama odsecanja glava, napadima islamskih terorista i pozivima sveštenstva na džihad.
Pre godinu dana Vilders je vraćen sa londonskog aerodroma Hitrou jer su se vlasti bojale da bi njegova poseta mogla da izazove nasilje. Nekoliko meseci kasnije dozvoljeno mu je da uđe u Britaniju nakon što je sud ukinuo zabranu.
Vildersa čeka suđenje u Holandiji zbog navodnog izazivanja rasne mržnje ocenama koje uključuju izjednačavanje Kur'ana i Islama sa ideologijom nacizma i knjigom Adolfa Hitlera "Mein Kampf".
Vilders je tvrdio da je žrtva "napada na slobodu izražavanja“.
