Dostupni linkovi

Višednevni neredi u Holandiji usled frustracija i tenzija zbog COVID-19


Holandska policija vodenim topovima razbija demonstracije, 24. januar 2021.

Eksplozija nereda potresla je Holandiju posle uvođenja prvog policijskog časa u toj zemlji od Drugog svetskog rata, pišu svetski mediji uz ocene da su nasilnom izlivanju nezadovoljstva doprinele dezinformacije, ali i tenzije oko sporog vakcinisanja.

Prkošenje policijskom času

Neredi su eksplodirali širom Holandije zbog mera ograničenja za suzbijanje korona virusa, piše Vašington post (The Washington Post), ocenjujući da je reč o jednim od najgorih nemira koji su zahvatili tu zemlju poslednjih decenija.

Vršilac dužnosti premijera Mark Rute (Rutte) rekao je da su izgrednici koji su napadali policiju i uništavali imovinu "kriminalci" i da nemiri nemaju "nikakve veze s protestima".

"To je kriminalno nasilje i biće tretirano kao takvo", rekao je Rute koji je podneo ostavku prošle nedelje posle skandala s dečjim dodatkom.

Demonstranti su se u nedelju, 24. januara, okupili uprkos naredbama o merama zatvaranja u najmanje 10 gradova, pljačkajući prodavnice i sukobljavajući se s policijom pošto su vlasti uvele policijski čas – prvi u Holandiji od Drugog svetskog rata. Nasilje se nastavilo u ponedeljak uveče u nekoliko gradova, uključujući Amsterdam i Hag.

Policijskim časom od 21.00 do 4.30 ujutro s kaznom od 95 evra pooštrene su ionako stroge mere za suzbijanje zaraza korona virusom, ističe Vašington post i ukazuje da su mere pojačane usled strahovanja da će novi, zarazniji soj virusa, prvo identifikovan u Velikoj Britaniji, izazvati nagli porast slučajeva zaraženih.

U zemlji s oko 17 miliona stanovnika zabeleženo je skoro milion infekcija korona virusom i više od 13.500 smrtnih slučajeva.

Stotine uhapšenih

Holandska policija saopštila je da je tokom treće večeri nereda u ponedeljak, 25. januara, privela više od 180 ljudi širom Holandije, pošto su grupe izgrednika izazivale požare, bacale kamenice i pljačkale prodavnice u nasilju izazvanom uvođenjem noćnog policijskog časa, prenosi Rojters (Reuters).

Za tri dana nereda uhapšeno je više od 470 ljudi. Policija za razbijanje nereda opremljena štitovima i pendrecima reagovala je u više od 10 gradova, od kojih su mnogi snagama reda dali vanredna ovlašćenja. Na pojedinim mestima je reagovano vodenim topovima, uz policajce na konjima koji su pokušavali da uspostave red.

U nekoliko gradova policija se do kasno u noć sukobljavala s izgrednicima, jureći ih po uskim ulicama, dok su helikopteri nadletali, navodi Rojters. U glavnom gradu Amsterdamu grupe mladih ljudi bacale su eksplozivne naprave, razbijale izloge prodavnica i napale policijski kamion, ali su razbijene masovnim prisustvom policije.

Neredi u više večeri zaredom potresli su Holandiju pošto su demonstranti divljali holandskim gradovima posle uvođenja policijskog časa, piše Gardijan (The Guardian).

U Amsterdamu i Roterdamu prodavnice su uništene i opljačkane, ali su se nemiri, kako navodi britanski list, razbuktali i u manjim gradovima širom zemlje poput Den Bosu, Zvoleu, Amersfortu, Alkmaru, Hornu, Gaudi gde je zapaljeno nekoliko automobila i Harlemu gde je policija napadnuta kamenjem.

Tokom nereda su napadnuti i bolnica i stanica za testiranje na COVID-19, a policija je izdala više od 5.700 kazni za kršenje policijskog časa.

Zvaničnici su rekli da su izgrednici, koji su se navodno organizovali preko društvenih mreža, bili pretežno tinejdžeri i, kako ističe Gardijan, doveli u pitanje u kojoj meri su bili motivisani protivljenjem policijskom času koji uveden u subotu (23. januar).

Barovi i restorani u Holandiji su od oktobra zatvoreni, a škole i prodavnice koje nisu neophodne od sredine decembra, navodi list, ukazujući da se uprkos smanjenju broja zaražen vlasti plaše mogućeg bržeg širenja soja virusa iz Velike Britanije.

Ispoljavanje frustracije ili nešto drugo?

Razbuktavanje nezadovoljstva potreslo je srž holandskog društva, ocenjuje BBC u analizi.

Nemiri su u početku viđeni kao odgovor na prvu naredbu da se "ostane kod kuće" od nacističke okupacije tokom Drugog svetskog rata, što je odbacio premijer Rute koji je rekao da su izgrednici jednostavno kriminalci.

Iako velika većina ljudi u Holandiji mirno poštuje policijski čas, postojali su strahovi da će policijski čas biti prekretnica, pošto Holandija pooštrava ograničenja dok neke susedne zemlje popuštaju svoja, navodi britanski servis.

U nedostatku bilo kakvog legitimnog načina druženja, postavlja se pitanje, kako navodi BBC, da li je ovo jednostavno način da se mladi ljudi osećaju delom nečega, s maskama koje im kriju identitet i omogućavaju da nasilno kanališu svoje frustracije.

Međutim, u igri je više štetnih uticaja, dok su skrivene i neskrivene poruke na društvenim mrežama podstakle gnev, a dezinformacije širili i neki političari, ističe BBC i ukazuje da u holandskim gradovima tinjaju strepnje - manje od dva meseca pre parlamentarnih izbora glasači su osetljivi, a ulice nesigurne.

Tenzije oko vakcina

Policija je upozorila da bi Holandija mogla da se suoči s nedeljama nereda pošto je uvođenje policijskog časa završilo najgorim neredima u poslednjih 40 godina, piše Tajms (The Times) uz ocenu da je odlaganje vakcinisanja podiglo tenzije širom Evrope.

Izlivanje frustracije uvođenjem policijskog časa dogodilo se dok je stopa zaraza korona virusom u Holandiji u padu, ali je, ističe britanski list, stopa vakcinacije u zemlji niska, zbog čega bi mere ograničenja mogle potrajati. U Holandiji je vakcinisano oko 0,8 odsto stanovništva u poređenju s dva puta većim prosekom u Evropskoj uniji (EU), dok je Velika Britanija premašila 10 odsto.

Širom Evrope se povećava gnev dok zadrške u proizvodnji i spora distribucija vakcine prete da razbuktaju igru političkog prebacivanje krivice, ali i dovedu do javnih nereda usled produženih mera ograničenja.

Kašnjenje vakcinacije će se povećati u Evropskoj uniji u naredna dva meseca usled smanjenja do 60 odsto isporuka vakcina Okford-Astrazeneca (Oxford-AstraZeneca) koje bi Unija trebalo da odobri ove nedelje. Umesto očekivanih 100 miliona doza do kraja marta, EU bi trebalo da dobije 40 miliona, a i isporuke vakcine Fajzer-Bajontek (Pfizer-Biontech) pogođene su kašnjenjem u proizvodnji.

Patrik Pelu (Patrick Pelloux), predsednik Francuskog udruženja lekara za nesreće i hitne slučajeve, rekao je da postoji rizik od "vakcinskih nereda" jer su kašnjenja u sukobu s povećanim očekivanjima javnosti, dok je ukazuje Tajms, belgijski filozof Ignas Deviš (Ignaas Devisch) upozorio na nova nasilja pošto spora imunizacija stvara društvo podeljeno na oni koje imaju i one koji nemaju vakcine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG