Kuća akademika Ljubomira Ljube Stojanovića srušena je, a na mestu gde je rođen znameniti Užičanin biće izgrađen stambeno-poslovni objekat.
Urbanisti kažu, kuća nije imala arhitektonsku, već samo istorijsku vrednost. Iako sagrađena pre gotovo vek ipo nije bila pod zaštitom države, i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu 2013. dao je odzvolu za njeno rušenje.
Stojanović je bio pozanti srspki filolog, istoričar, političar. Pošto nije imao potomke, kuću je poklonio gradu Užicu, a ondašnja vlast brzo je prodala kuću, objašnjava Dragomir Papić, istoričar Narodnog muzeja u Užicu:
“Od smrti Ljube Stojanovića 1930. godine kuća je bila u vlasništvu grada, a već 1935. nadležne vlasti su je prodale. Od tada do danas ona je u privatnom vlasništvu, i iz privatnog vlasništva se i vrši rušenje kuće i građenje novog objekta na ovom prostoru koji je pre gotovo vek ipo pripadao ocu Ljube Stojanovića.”
Ljuba Stojanović je bio u jednom periodu predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najmoralnijih srspkih političara, priredio je osam knjiga Vukovih narodnih pesama, fotolitografasko izdanje čuvenog Miroslavljevog jevanđenja, koje je tako postalo dostupno celom svetu, i sa još mnogo dela zadužio je srpsku nauku i istoriju, kaže Papić:
“Ova kuća u Užicu sagrađena je početkom druge polovine 19. veka, u njoj je Ljuba rođen 1860. godine i u Užicu je bio do 1875. On je ostavio iza sebe jedno delo ‘Zapisi o starom Užicu’, to je period od 1865. do 1875. godine. Inače, Ljuba Stojanović je kasnije bio i profesor u Užičkoj gimnaziji od 1883. do 1889. godine.Za njega možemo reći da je bio intelektualna gromada, moralna, ali i politička. Kažu da je bio nepotkupljiv, a iza njega je ostao ogroman naučni opus.”
Tužno je što mora da se ruši rodna kuća Ljube Stojanovića koja je bila u samom centru grada. U Užicu ostaje samo ulica sa njegovim imenom, a nedostatak finansijskih sredstava ”ruši” nam istoriju i sećanje, dok dođu neka bolja vremena biće još mnogo vrednog srušeno, zaključuje istoričar Papić:
“Bilo bi dobro da se investitor obaveže da u zgradi koja će nići na mestu rodne kuće Ljube Stojanovića, obaveže da napravi jedan elekteronski monitor na kome bi mogli da pročitamo sve o Ljubi Stojanoviću. Nadam se da će nekada doći bolja vremena i neće se rušiti objekti od istorijskog značaja. Ali, plašim se da će do tada nestati mnogo objekti sa kulturnom- istorijskim značajem.”
Dok su građevinci ovih dana rušili Ljubinu kuću, Užičani su ravnodušno gledali. Osim nekoliko komenatra na društvenim mrežama, sve je prošlo bez većih reagovanja. Užičani malo znaju o Ljubi Stojanoviću, i da je imao kuću u centru grada:
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković istakao je da više generacija Užičana ima razloga da se oseća tužno i posramljeno, a naročito oni koji su rukovodili gradom 1935. kada su kuću prodali, samo petgodina nakon Ljubine smrti.
“Nijedna institucija u gradu nikada nije pokrenula inicijativu da zaštiti rodnu kuću Ljube Stojanovića. Dozvolili smo da se objekat uruši i kasno smo postali svesni do čega je naš nemar doveo. Doneta je odluka da se iskupimo ovom znamenitom čoveku tako što ćemo već ove godine objaviti njegova sabrana dela”, naveo je Petković i dodao da postoji ideja da Grad u budućem objektu zakupi deo prostora u kojem će biti neka vrsta muzeja posvećena liku i delu Ljubomira Stojanovića:
“Planiramo da u dogovoru investitorom u narednom periodu u tom novom objektu uzmemo deo prostora i da to bude vrsta muzeja, ili kako bi se već zvalo, a posvećeno životu i delu Ljubomira Stojanovića.”
