Uzbekistanski zvaničnici sređuju gradove u strahu od posete predsednika

Piše: Farangis Nadžibulah

U uzbekistanskom gradu Džizaku i okolini pripreme za posetu predsednika su u punom zamahu s popravljanjem puteva i farbanjem zidova, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na englekom jeziku.

Provincijska vlada Džizaka naložila je svim mesnim odborima da se pripreme za "moguću" posetu predsednika Šavkata Mirzijojeva. Kabiner guvernera je poručio da "predsednik može da stigne svakog trenutka, zato budite spremni", rekao je jedan član mesnog odbora za RSE pod uslovom da mu se ne navodi ime.

Slične pripreme za posete predsednika u toku su od kraja marta u nekoliko drugih provincija, pri čemu je posebna pažnja posvećena renoviranju manje prosperitetnih stambenih četvrti.

Radovi se obavljaju iako nije najavljeno da će Mitzijojev u narednim danima posetio Džizak ili druge regione.

Regionalni zvaničnici počeli su da sređuju naselja pošto je Mirzijojev poslednjih nedelja nekoliko puta nenajavljeno posetio stambene četvrti poznate kao "mahale". Neke od tih poseta su završile smenom lokalnih zvaničnika zbog problema koje je predsednik navodno otkrio tokom svojih obilazaka.

Mirzijojev ima apsolutnu i nekontrolisanu moć u Uzbekistanu, kontrolišući sve sfere od politike do ekonomije. Može da otpusti lokalne zvaničnike ili da postavi nove po svom nahođenju.

Tokom nenajavljene posete radničkoj četvrti u gradu Čirčiku 18. marta, prema video snimku koji je objavila predsednikova kancelarija, Mirzijojev je razgovarao s nekoliko stanovnika koji su bili iznenađeni kad su ga videli kako šeta u toj oblasti.

Neki su se požalili na probleme koje imaju u svakodnevnom životu, poput starog sistema centralnog grejanja, lošeg javnog prevoza i problema s kancelarijom za registraciju stanovnika.

Tokom zvanične posete Fergani u februaru, Mirzijojev je nasumice otišao u mahalu Šodijona u manje imućnom delu grada, razočaravši lokalne zvaničnike koji su za predsednika pažljivo pripremili drugi deo grada.

U Šodijoni se sastao s tamošnjim stanovnicima i iz prve ruke imao uvid u lošu infrastrukturu i propale puteva. Ono što je Mirzijojev saznao iz te posete navodno je doprinelo njegovoj odluci da otpusti lokalnog guvernera, načelnika policije i šefa poreske uprave.

Mirzijojev je rekao da želi da prekine tradiciju opsežnih priprema uoči zvaničnih poseta regionima, gde guverneri podižu fasadu prosperiteta kako bi sakrili stvarnost života običnih stanovnika.

Opsežne pripreme često uključuju renoviranje zgrada u kojima su zakazani sastanci predsednika. Pored trotoara se sade drveće i cveće, čak i usred zime. Lokalne vlasti takođe mobilišu nastavnike, učenike i druge da čiste ulice i puteve kojima treba da prođe predsednikova kolona.

Stanovnicima naselja u kojima je najavljena predsednička poseta takođe je naloženo da se prikladno obuku i kažu sve prave reči da laskaju gostu. Kritika ne dolazi u obzir.

Umesto da pokušavaju da reše probleme i odgovore na žalbe ljudi, lokalne vlasti često biraju lakšu opciju da jednostavno sakriju probleme.

'Osećam krivicu'

Mirzijojev je prvi put kritikovao takve detaljne pripreme 2018. godine pošto je 23-godišnja učiteljica u provinciji Samarkand preminula nakon što ju je udario kamion dok je čistila put uoči posete predsednika.

Učiteljici Diani Jenikejevoj i njenim kolegama lokalne vlasti su naredile da čiste đubre pored puta u okrugu kojim je trebalo da prođe predsednik.

Mirzijojev je rekao da "oseća krivicu" za smrt mlade učiteljice koja je iza sebe ostavila dvogodišnje dete. On je zahtevao od lokalnih zvaničnika da prekinu praksu korišćenja zaposlenih u javnom sektoru kao besplatnu radnu snagu.

Takođe je upozorio regionalne vlade da ne pokušavaju da ga impresioniraju Potemkinovim selima, rekavši da on pre svakog putovanja uradi svoj domaći zadatak. "Potpuno sam informisan o situaciji na terenu", rekao je Mirzijojev tokom posete provinciji Sirdario. "Ali na mnogim mestima prave lažnu sliku. Muka mi je i veoma mi je neprijatno."

Centralnoazijski standard

Zapravo, širom centralne Azije uobičajena je praksa da lokalne vlasti pokušavaju da impresioniraju predsednika sakrivajući pravo stanje stvari.

U Tadžikistanu, uoči dolaska predsednika Emomalija Rahmona u grad Bohtar na jugu zemlje u martu, drveće pored puteva omotano je lokalno proizvedenom tkaninom od svile i pamuka koji košta 3,7 evra po metru. Prosečna zarada učitelja u Tadžikistanu je oko 85 evra mesečno.

Dva čoveka poznata po kritikovanju lokalnih vlasti u gradu Kulob kažu da ih policija drži pod ključem kad god Rahmon dolazi u posetu kako bi ih sprečila da govore.

Ta praksa je viđena i u Turkmenistanu kada je predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov zvanično otvorio novoizgrađeno selo Berkarar Zaman.

Državna televizija prikazala je stotine ljudi, uključujući mnoštvo dece, tvrdeći da su to srećni stanovnici sela koji su dočekali predsednika na crvenom tepihu, s koncertom i prikazima sveže ubranog voća i povrća.

Ispostavilo se, međutim, da je to bila lažna predstava s učesnicima dovedenim iz drugih regiona.

Turkmenistanski servis RSE-a izvestio je da su odmah po odlasku Berdimuhamedova, učesnici šarade poslati nazad zajedno s tepisima, voćem i povrćem, pa čak i znakom s imenom sela.

Širom centralne Azije slične predstave se priređuju čak kada u posetu dolaze rođaci predsednika. Novinari u Uzbekistanu u januaru su u gradu Karši na jugu zemlje kritikovali ono što su opisali kao nedelju dana priprema za jednodnevnu posetu najstarije ćerke predsednika Saide Mirzijojeve.

Reči protiv stvarnosti

Od dolaska na vlast 2016. godine, Mirzijojevu se pripisuje da je doneo neke pozitivne promene u autoritarnu zemlju kojom je 27 godina strogo vladao njegov prethodnik Islam Karimov.

Mirzijojev je oslobodio stotine ljudi koje je režim Karimova zatvorio po izmišljenim optužbama za verski ekstremizam. Takođe je sklonio hiljade ljudi s crne liste potencijalnih ekstremista iz doba Karimova – uključujući novinare, opozicionare i kritičare Vlade.

Ipak, Uzbekistan i dalje ne dozvoljava postojanje prave opozicije, dok su mediji i dalje pod strogom kontrolom.

Novoosnovana opoziciona stranka Istina i razvoj 31. marta je saopštila da su njene aktiviste napali neidentifikovani ljudi dok su pokušavali da prikupe potpise za zvaničnu registraciju partije u Ministarstvu pravde.

Uzbekistanski pevač i političara Žahongir Otažonov rekao je da su mu tri neidentifikovana muškaraca pretila telesnom povredom pošto je objavio planove da se kandiduje za predsednika na oktobarskim izborima.

Ministarstvo pravde takođe je nedavno "uvrede i klevete" predsednika u digitalnom obliku ili na internetu proglasilo za krivično delo, rekavši da prestupnicima preti do pet godina zatvora.

Tako da, iako je uzbekistanski predsednik rekao da je "umoran" od lažnog dodvoravanja, Mirzijojev tek treba da pokaže toleranciju za istinske kritike njegove administracije ili stvarnu političku konkurenciju.