Na predstojećim izborima, koji će se u Srbiji održati 6. maja, na birališta će izaći i oko 65 odsto mladih, pokazalo je istraživanje Centra za novu politiku, CeSID-a i
Fondacije "Fridrih Ebert".
Međutim, iako će glasati u relativno velikom broju, većina njih veoma malo zna o političkoj sceni i ne veruje da može da utiče na zbivanja u državi.
„Pokazuje mlade kao uglavnom nepolitične. Najviše veruju crkvi i vojsci, najmanje političkim partijama. Uvereni su da njihov glas i njhova aktivnost neće imati uticaja i da neće načiniti razliku. Zaključak istraživanja bio bi da posmatrana generacija nije generacija promena, nije generator promena“, prokomentarisao je kratko rezultate, direktor Fondacije „Fridrih Ebert”, Mihael Erke, dodavši da za razliku od ’90-tih, kada su mladi bili realni i simbolički subjekt političkih i socijalnih promena, mlađe generacije danas sebe više tako ne doživaljavaju.
Na niskom nivou je i politički aktivizam, pa je tako zanemarljiv i broj mladih koji učestvuje u radu stranaka i njihovim kampanjama. Da mlade politika više gotovo uopšte i ne zanima, saglasan je i izvršni direktor Centra za modernu politiku Vladimir Todorić, koji dodaje da većina njih smatra da je politika prljava, a da su svi političari isti.
„Imamo one koji se uopšte ne bave politikom jer možda i ne razumeju ono što se dešava, imamo i vidove bekstva od realnosti, ne zanimanja i izbegavanja bavljenja politikom, jer smatraju da su svi isti i da je sve prljavo i da je to za pametnopg čoveka gubljenje vremena. Imamo i druge koji politiku posmatraju veoma pragmatično – vide je kao način da se uklope u sistem i izbore se kroz sistem, bez unapređenja ili menjanja sistema koji sada postoji“, kaže Todorić.
Mladima je, kada je reč o predizbornim temama, najbitnije zaposlenje, potom podizanje životnog standarda i ekonomski rast, borba protiv korupcije, pa tek na četvrtom mestu Evropska unija, koja je u odnosu na izbore 2008. godine pala sa prvog ili drugog mesta.
O političkim istraživanjima uglavnom se informišu putem televizije i to čak polovina ispitanika. TV kao glavni izvor informacija, uz visoku neinformisanost, po mišljenju političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, mlade čini lakom metom stranačkih kampanja.
„Upravo činjenica da te preference nisu informisane, jeste nešto što otvara manevarski prostor za one koji taktički osmišljavaju kampanju da što efikasnije utiču na njih. Dakle, ovaj uvid da te preference nisu duboke, informisane i utemeljene, otvara prostor za takvu vrstu delovanja koje karakteriše predizbornu kampanju“, smatra Stanković.
Trećina mladih ima nacionalističke i rasističke stavove
Jedan od zaključaka istraživanja je i da postoji visok nivo poklapanja između mlade i opšte populacije.Tako se, u velikoj meri na primer, preklapa odnos prema evropskim integracijama, koje podržava oko polovine mladih i približavanju NATO, čemu se odlučno protivi njih 62 odsto. Najviše poverenja, mladi imaju u crkvu i vojsku, a najmanje veruju političkim institucijama i strankama.
Istovremeno, Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, primećuje da postoji izuzetno jaka konzervativna tendencija u političkom razvoju mladih, kao i da su, istražujući grupe kojima mladi najčešće pripadaju, došli do zabrinjavajućeg podatka da veliki broj mladih ima nacionalističke i rasističke stavove.
„Ove dve grupe zajedno čine 29 odsto mladih. Nasuprot njih imate 15 odsto onih koji su moderni u klasičnom smislu. Dakle, mi imamo trećinu populacije mladih koji imaju rasističke i nacionalističke stavove. To je skoro 500.000 ljudi. Ljudi se često pitaju odakle se sada rađaju desničarske organizacije i navijačke grupe. Pa eto gde je socijalna osnova – 500.000 ljudi ima takve stavove“, kaže Vuković koji za takvu situaciju krivi institucije države. Istovremeno ukazuje i da će se do poboljšanja doći veoma teško.
Ti opasni stavovi se, upozorava, veoma sporo menjaju i biće potrebno mnogo vremena, čak i ako bi država odmah počela da se angažuje na tom problemu.
„Mnogo je veći problem što društvo na to sistemski ne reaguje. Naše obrazovanje to ne pokušava da spreči, nema po tom pitanju ozbiljnijih dešavanja. Nešto se pokušava od strane civilnog društva, ali je to nedovoljno, ovo država mora da rešava. Ako bi se sada nešto radilo po tom pitanju, prve ozbiljnije pomake očekujem za 15-ak godina. Prosto je to socijalna inercija, ne možete očekivati da se neko ko ima 12 godina odjednom resocijalizuje. Dakle, treba vam vreme od 10, 12 godina, pa kada on bude ušao u ovu populaciju da se stvari promene. A očekivati da će se promeniti neko ko ima 25, 30 godina i ko je spreman da prebije crnca na ulici... nisam siguran. Tu nešto ozbiljno treba raditi pre svega sa stanovišta države. Mi iz civilnog sektora možemo da pomognemo državi, ali da mi vodimo taj posao, veoma teško“, rekao je Vuković
Istraživanje je rađeno od 8. do 15. marta, na slučajnom reprezentativnom uzorku od 974 građana, starosti između 18 i 35 godina.
Fondacije "Fridrih Ebert".
Međutim, iako će glasati u relativno velikom broju, većina njih veoma malo zna o političkoj sceni i ne veruje da može da utiče na zbivanja u državi.
„Pokazuje mlade kao uglavnom nepolitične. Najviše veruju crkvi i vojsci, najmanje političkim partijama. Uvereni su da njihov glas i njhova aktivnost neće imati uticaja i da neće načiniti razliku. Zaključak istraživanja bio bi da posmatrana generacija nije generacija promena, nije generator promena“, prokomentarisao je kratko rezultate, direktor Fondacije „Fridrih Ebert”, Mihael Erke, dodavši da za razliku od ’90-tih, kada su mladi bili realni i simbolički subjekt političkih i socijalnih promena, mlađe generacije danas sebe više tako ne doživaljavaju.
Na niskom nivou je i politički aktivizam, pa je tako zanemarljiv i broj mladih koji učestvuje u radu stranaka i njihovim kampanjama. Da mlade politika više gotovo uopšte i ne zanima, saglasan je i izvršni direktor Centra za modernu politiku Vladimir Todorić, koji dodaje da većina njih smatra da je politika prljava, a da su svi političari isti.
„Imamo one koji se uopšte ne bave politikom jer možda i ne razumeju ono što se dešava, imamo i vidove bekstva od realnosti, ne zanimanja i izbegavanja bavljenja politikom, jer smatraju da su svi isti i da je sve prljavo i da je to za pametnopg čoveka gubljenje vremena. Imamo i druge koji politiku posmatraju veoma pragmatično – vide je kao način da se uklope u sistem i izbore se kroz sistem, bez unapređenja ili menjanja sistema koji sada postoji“, kaže Todorić.
Mladima je, kada je reč o predizbornim temama, najbitnije zaposlenje, potom podizanje životnog standarda i ekonomski rast, borba protiv korupcije, pa tek na četvrtom mestu Evropska unija, koja je u odnosu na izbore 2008. godine pala sa prvog ili drugog mesta.
O političkim istraživanjima uglavnom se informišu putem televizije i to čak polovina ispitanika. TV kao glavni izvor informacija, uz visoku neinformisanost, po mišljenju političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, mlade čini lakom metom stranačkih kampanja.
„Upravo činjenica da te preference nisu informisane, jeste nešto što otvara manevarski prostor za one koji taktički osmišljavaju kampanju da što efikasnije utiču na njih. Dakle, ovaj uvid da te preference nisu duboke, informisane i utemeljene, otvara prostor za takvu vrstu delovanja koje karakteriše predizbornu kampanju“, smatra Stanković.
Trećina mladih ima nacionalističke i rasističke stavove
Jedan od zaključaka istraživanja je i da postoji visok nivo poklapanja između mlade i opšte populacije.Tako se, u velikoj meri na primer, preklapa odnos prema evropskim integracijama, koje podržava oko polovine mladih i približavanju NATO, čemu se odlučno protivi njih 62 odsto. Najviše poverenja, mladi imaju u crkvu i vojsku, a najmanje veruju političkim institucijama i strankama.
Istovremeno, Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, primećuje da postoji izuzetno jaka konzervativna tendencija u političkom razvoju mladih, kao i da su, istražujući grupe kojima mladi najčešće pripadaju, došli do zabrinjavajućeg podatka da veliki broj mladih ima nacionalističke i rasističke stavove.
„Ove dve grupe zajedno čine 29 odsto mladih. Nasuprot njih imate 15 odsto onih koji su moderni u klasičnom smislu. Dakle, mi imamo trećinu populacije mladih koji imaju rasističke i nacionalističke stavove. To je skoro 500.000 ljudi. Ljudi se često pitaju odakle se sada rađaju desničarske organizacije i navijačke grupe. Pa eto gde je socijalna osnova – 500.000 ljudi ima takve stavove“, kaže Vuković koji za takvu situaciju krivi institucije države. Istovremeno ukazuje i da će se do poboljšanja doći veoma teško.
Ti opasni stavovi se, upozorava, veoma sporo menjaju i biće potrebno mnogo vremena, čak i ako bi država odmah počela da se angažuje na tom problemu.
„Mnogo je veći problem što društvo na to sistemski ne reaguje. Naše obrazovanje to ne pokušava da spreči, nema po tom pitanju ozbiljnijih dešavanja. Nešto se pokušava od strane civilnog društva, ali je to nedovoljno, ovo država mora da rešava. Ako bi se sada nešto radilo po tom pitanju, prve ozbiljnije pomake očekujem za 15-ak godina. Prosto je to socijalna inercija, ne možete očekivati da se neko ko ima 12 godina odjednom resocijalizuje. Dakle, treba vam vreme od 10, 12 godina, pa kada on bude ušao u ovu populaciju da se stvari promene. A očekivati da će se promeniti neko ko ima 25, 30 godina i ko je spreman da prebije crnca na ulici... nisam siguran. Tu nešto ozbiljno treba raditi pre svega sa stanovišta države. Mi iz civilnog sektora možemo da pomognemo državi, ali da mi vodimo taj posao, veoma teško“, rekao je Vuković
Istraživanje je rađeno od 8. do 15. marta, na slučajnom reprezentativnom uzorku od 974 građana, starosti između 18 i 35 godina.
