Dostupni linkovi

Američki univerzitet raskida veze sa ruskim tajkunom


Viktor Vekselberg prvi put je izabran za člana savetodavnog odbora Masačusetskog instituta za tehnologiju 2013. godine

Pre devet godina, ruski tajkun Viktor Vekselberg oberučke je dočekan u američkim firmama, pri univerzitetima, čak i u vladi, piše Radio Slobodna Evropa.

Odnosi Vašingtona i Moskve bili su na novom početku, a Vekselberg je, uz podršku Kremlja, predvodio inicijativu za razvoj visoke tehnologije, istraživanja i preduzetništvo nazvanu "Skolkovo".

Kako bi Vekselbergov inovacioni centar dobio akademski legitimitet, ruska "Silikonska dolina" morala je da se udruži sa nekom istaknutom američkom institucijom.

Masačusetski institut za tehnologiju (MIT) – jedan od najprestižnijih i najbogatijih svetskih univerziteta – podržao je inicijativu i ušao u saradnju vrednu 300 miliona dolara prilikom osnivanja Instituta za nauke i tehnologiju "Skolkovo", tj. "Skolteka", u predgrađu ruske prestonice.

MIT je odabrao Vekselbega za člana svog savetodavnog odbora 2013. godine, što je bio potez za koji se činilo da će predstavljati temelj trajnom odnosu. Međutim, danas među članovima odbora više ne možete da pronađete ime ruskog milijardera.

Kembridž, jedan od univerziteta pri MIT-u, u tišini je izbacio Vekselberga iz svog upravnog odbora 2018. godine, nakon što je Ministarstvo finansija SAD odlučilo da Vekselberga stavi na spisak ruskih zvaničnika, "oligarha" i kompanija kojima slede sankcije za učestvovanje u "štetnim aktivnostima" Moskve.

U odgovoru na pitanja koje je uputio RSE, MIT je samo naveo da je Vekselberg “suspendovan” iz odbora nedugo nakon objave Trezora od 6. aprila.

Ovakav razvoj događaja, koji prethodno nije bio poznat javnosti, ukazuje na napor da se MIT zaštiti od pravnih problema, nastalih usled neprekinutih poslovnih aktivnosti sa nekim ko je na američkoj crnoj listi. Ovo takođe pokazuje da su američke kompanije i organizacije tražile način da raskinu veze koje su ih zadržavale u spirali rusko-američkih odnosa koji se kreću u sunovrat.

Inovativni odnos

Vekselberg, koji je stekao svoje milijarde u ruskoj industriji metala i čija je investiciona kompanija sa sedištem u Švajcarskoj poznata kao "Renova Group", prvi put je izabran za člana savetodavnog odbora MIT-a 2013. godine. Reizabran je dve godine kasnije.

Kao čovek sa imidžom uticajnog i progresivnog ruskog biznis lidera, Vekselberg je sarađivao sa MIT-om barem od 2010., kada je Univerzitet postigao dogovor sa ruskom vladom da "sarađuje u cilju stvaranja prilika za MIT da sprovodi edukativne i istraživačke aktivnosti u Rusiji".

Ključna karika u lancu saradnje bila je privatna ruska organizacija pod nazivom "Fondacija Skolkovo", čiji je predsednik Vekselberg postao u junu 2010. godine.

Tokom mandata tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva, Fondacija je požurila da izgradi visokotehnološki biznis i inovacioni park u južnom predgrađu Moskve.

"Skolkovo hiperkocka" bio je centralni objekat Centra za inovacije "Skolkovo" u predgrađu Moskve, maj 2014.
"Skolkovo hiperkocka" bio je centralni objekat Centra za inovacije "Skolkovo" u predgrađu Moskve, maj 2014.

Godinu dana kasnije, "Skolkovo" je objavilo da će MIT pomoći osnivanje univerziteta za istraživanje i preduzetništvo, koji bi trebalo da bude slika i prilika ovog američkog instituta u Rusiji. Vekselberg je 2013. izjavio za Blumberg da je MIT dobio 300 miliona dolara za učešće na projektu čiji je epilog bio "Skoltek".

U Rusiji "Skolkovo" je shvaćeno prevashodno kao projekat Medvedeva, koji se trudio da se predstavi kao javna ličnost mladalačkog duha, koja je “u toku”. Ipak 2013, godinu nakon što je Putin došao na mesto Medvedeva i ponovo postao predsednik, u "Skolkovu" je organizovana racija, a dve osobe na vodećim pozicijama optužene su za krađu više od 750.000 američkih dolara. Optužbe su pale i na jednog političara iz redova opozicije.

Za to vreme, u SAD su postojale sumnje o pravim namerama pokretanja "Skolkova". U neobičnoj kolumni objavljenoj 2014. godine, FBI je upozorio na to da strane vlade koriste privatne kompanije kako bi stekle preimućstvo nad tehnologijama od krucijalnog značaja.

FBI je izdvojio "Skolkovo". "Namera FBI je da čitaocima ovog biltena predstavi informacije od značaja za njihovo odlučivanje u procesu odabira stranih investitora, kao i u cilju zaštite njihovih interesa, usmerenim na očuvanje nacionalnih interesa", navodi se u tekstu.

Vekselberg je 2015. ponovo izabran u savetodavni odbor MIT-a, godinu dana nakon ruske aneksije ukrajinskoj poluostrva Krim i usred opšte degradacije odnosa između Moskve i Vašingtona.

Aneksija Krima podstakla je SAD da Moskvi uvede ekonomske sankcije. Ipak, sankcije su pretežno bile uperene na visoke državne funkcionere, a ne toliko na vodeće biznismene kao što je Vekselberg.

Vekselberg je MIT-u donirao novac i tako postao član Društva Vilijema Bartona Rodžersa (William Barton Rogers Society) pri Institutu, čime se priključio listi elitnih donatora koji su poklonili velike svote novca.

Nije poznato koliko je tačno novca Vekselberg donirao MIT-u.

Onlajn dostupna arhiva MIT-a pokazuje da je Vekselberg postao član ovog društva 2016. godine, te da je donirao barem 50.000 dolara tokom akademske 2017/18. godine; precizne sume za većinu najizdašnijih donatora nisu poznate. Pregled budžeta za fiskalnu 2019. godinu ne pokazuje nikakve donacije od Vekselberga. Iz Kancelarije alumnista MIT-a nisu odgovorili na mejlove i telefonske pozive u vezi sa detaljnijim informacijama o bilo kakvim donacijama.

Ruski predsednik Dmitri Medvedev (u sredini) i Viktor Vekselberg (levo) u poseti Palo Altu, Kalifornija, jun 2010.
Ruski predsednik Dmitri Medvedev (u sredini) i Viktor Vekselberg (levo) u poseti Palo Altu, Kalifornija, jun 2010.

Vekselbergovo ime se ne pojavljuje na spisku članova Počasnog društva MIT-a, koje "prepoznaje pojedince čiji je filantropski doprinos Institutu dostigao ili premašio milion dolara".

U 2017. godini, Vekselbergova humanitarna organizacija, poznata pod nazivom "Renova", objavila je konkurs za stipendije ruskim studentima za studije na MIT-u. Renova je takođe platila troškove studiranja za američke studente osnovnih studija da se upišu na MIT i nastave školovanje u Rusiji.

Proširenje crne liste, pažljivije filtriranje

Na početku 2018., SAD su stavile Vekselberga pod veliki pritisak kada su pooštrene kaznene mere protiv Rusije. Američko Ministarstvo finansija kasnije je objasnilo da je ovakav korak odgovor na rusko mešanje u borbe na istoku Ukrajine i u Siriji, kao i pokušaje subverzije zapadnih demokratija i hakerske aktivnosti.

U martu iste godine, federalni agenti su na jednom aerodromu u američkoj državi Njujork sproveli ispitivanje nad Vekselbergom i pretražili njegove elektronske uređaje, kako se navodi u izveštajima američkih medija.

U aprilu, Vekselberg i njegova "Renova Group" stavljeni su na listu sankcionisanih od strane američkog Ministarstva finansija, sa još šest najbogatijih i najmoćnijih američkih biznismena, uključujući tajkune iz industrije metala poput Olega Deripaske i Alekseja Milera, generalnog direktora monopolističke kompanije "Gasprom", koja je u ruskom državnom vlasništvu.

Vekselberg je "određen da vodi energetski sektor ruske ekonomije", navela je Uprava za trezor u svom saopštenju.

Mesec dana kasnije, Vekselbergova investiciona kompanija sa sedištem u SAD-u, "Columbus Nova", obelodanila je da je unajmila Majkla Koena (Michael Cohen), dugogodišnjeg ličnog advokata predsednika SAD-a Donalda Trampa (Trump), kao konsultanta za "potencijalne izvore kapitala i potencijalne investicije u nekretnine i druge poslove".

Kasnije se ispostavilo da je Vekselberg prisustvovao Trampovoj inauguraciji u Vašingtonu januara 2017, kao gost svog rođaka Endruja Intratera (Andrew), direktora "Columbus Nove", koji je, prema evidenciji Federalne izborne komisije, donirao 250.000 dolara inauguracionom komitetu.

Iako je Vekselbergova biografija bila na spisku članova savetodavnog odbora Korporacije MIT-a, od januara 2019. svako pominjanje Vekselberga je izbrisano. Imena preostalih sedam članova odbora koji su izabrani 2015, iste godine kada je Vekselberg reizabran, i dalje su na sajtu MIT-a.

Na široj listi članova savetodavnog odbora MIT-a, koja datira iz 1861, Vekselberg se sada ne pominje.

"U aprilu 2018, kao rezultat stavljanja g. Vekselberga na listu državljana na koje se primenjuju posebne mere [od strane Ministarstva finansija], MIT je razmotrio svoje zakonske obaveze i suspendovao članstvo g. Vekselberga u Korporaciji", navela je u pisanom odgovoru za RSE Kimberli Alen (Kimberly Allen), portparolka MIT-a.

Alen je odbila da odgovori da li je program stipendija koji je Vekselberg finansirao nastavljen, rekavši samo da sredstva donirana MIT-u pre nego što se Vekselberg našao na crnoj listi Uprave za trezor neće biti vraćena.

Ona je takođe dodala da MIT nastavlja saradnju sa "Skoltek" inicijativom, ali je odbila da dalje komentariše.

Službenici "Renova Group" u Moskvi nisu odgovorili na veći broj mejlova i telefonskih poziva.

Razotkrivena veza

Brajan O’Tul (Brian O'Toole), bivši analitičar Uprave za trezor koji prati tok sankcija, kaže da je MIT imao obavezu da momentalno reaguje kada je Vekselberg stavljen na crnu listu. "Morali su brzo da ga se reše", priča O’Tul za RSE. "Sankcije se ne odnose samo na finansijske transakcije, već i na svaku vrstu usluga ili saradnje sa pojedincem… Kao i na dužnosti koje Vekselberg obavlja kao član savetodavnog odbora MIT-a."

Ilja Zaslavskij, ruski istraživač i nekadašnji zaposleni u naftnoj kompaniji TNK-BP, koju je 2000-ih preuzeo konzorcijum čiji je član bio i Vekselberg, kaže da Vekselbergov angažman oko “Skolkova” nikada nije bio poslovni poduhvat.

"On se time bavio samo da udovolji vlastima, da dobije poreske olakšice, da bi bio deo lojalne elite. Kada je pod Dmitrijem Medvedevom to postalo unosno, Vekselberg je pojurio da uspostavi spoljne veze i postane jedna od tačaka komunikacije. To je urađeno najviše iz prestiža", smatra on.

Što se tiče MIT-a, Zaslavskij ocenjuje da je pristup univerziteta sledeći: “Iako ima muljavine, to je u Rusiji, to nije naša stvar.

Dok god postoji površno dužno poštovanje na Zapadu, dok god je taj novac prihvaćen na Zapadu, stav je: 'A zašto da ne? Hajde da radimo'," kaže on.

Karol Sajvec (Carol Saivetz), profesorka ruske spoljne politike na programu Studija bezbednosti pri MIT-u, kaže da je pre devet godina bilo razumljivo što je MIT zainteresovan za učešće u ruskim programima budućnosti kao što su "Skolkovo" i "Skoltek".

"Retrospektivno gledano, Univerzitet je možda ispao naivan", kaže Sajvec, koji sarađuje na drugom zajedničkom program MIT-a i Rusije, koji nije povezan sa "Skolkovom" i na koji se sankcije protiv Vekselberga ne održavaju.

"'Skolkovu' je bilo potrebno da bude priznat od strane velike američke institucije – to je mogao biti CalTech ili MIT – a MIT je rekao da, i to je koristilo našim studentima”, kaže ona. "Sve se dogodilo kada je Medvedev bio predsednik, prilikom pokušaja da se odnosi izgrade ispočetka… To je bilo na vrhuncu vere u novi početak i svi su mislili da će ispasti fantastično."

"Nismo bili shvatili gde su sve pružili pipke", kaže ona o Vekselbergu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG