Kakav je umetnički ukus imao Josip Broz Tito? Na nesvakidašnjoj izložbi u Novom Sadu možete dobiti odgovor i na ovo pitanje.
Trideset i šest umetničkih dela iz nekadašnje rezidencije Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu sada su dostupna i široj javnosti. Galerija Matice srpske je pripremila izložbu koja otkriva interesantne detalje o doživotnom predsedniku SFRJ.
Uprkos pretpostavkama da je Tito voleo socrealizam, on je zapravo imao vrlo klasičan ukus, kaže za RSE Ana Panić, kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije.
“On je imao jedan vrlo klasičan ukus. Imamo dokumenta o tome. Kada su ga jednom pitali šta misli o Gerasimovu, poznatom socrealističnom slikaru, on je rekao da je to u potpunosti bezveze. Na zidovima rezidencije su uglavnom bile slike starih majstora”, kaže Panić.
Slike na ovoj izložbi su postavljene na isti način kao što su bile i u Titovoj rezidenciji. Svakako, najinteresantnija slika je autora Alfreda Viruža Kovalskog koja se nalazila u spavaćoj sobi maršala, kaže autor izložbe Nenad Radić.
“Pravo iznenađenje je da je Tito imao ovakvu sliku. Znamo njegov ljubav prema životinjama, prema vučjacima. Ova slika je posebno interesantna, jer ona govori mnogo toga o Titovom karakteru. O karakteru jednog usamljenog čoveka koji nije imao poverenja ni u koga. U suštini to je jedna mudrost koja ga je dovela do vrha”, smatra Radić.
Zbirka je nastala u periodu od 1946. do 1978. godine i predstavlja spoj dela italijanskih, francuskih, holandskih i drugih evropskih autora od sedamnaestog do devetnaestog veka, kao i jugoslovenskih autora iz devetnaestog i dvadesetog veka.
Izložba je otvorena do 8. juna.
Trideset i šest umetničkih dela iz nekadašnje rezidencije Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu sada su dostupna i široj javnosti. Galerija Matice srpske je pripremila izložbu koja otkriva interesantne detalje o doživotnom predsedniku SFRJ.
Uprkos pretpostavkama da je Tito voleo socrealizam, on je zapravo imao vrlo klasičan ukus, kaže za RSE Ana Panić, kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije.
“On je imao jedan vrlo klasičan ukus. Imamo dokumenta o tome. Kada su ga jednom pitali šta misli o Gerasimovu, poznatom socrealističnom slikaru, on je rekao da je to u potpunosti bezveze. Na zidovima rezidencije su uglavnom bile slike starih majstora”, kaže Panić.
Slike na ovoj izložbi su postavljene na isti način kao što su bile i u Titovoj rezidenciji. Svakako, najinteresantnija slika je autora Alfreda Viruža Kovalskog koja se nalazila u spavaćoj sobi maršala, kaže autor izložbe Nenad Radić.
“Pravo iznenađenje je da je Tito imao ovakvu sliku. Znamo njegov ljubav prema životinjama, prema vučjacima. Ova slika je posebno interesantna, jer ona govori mnogo toga o Titovom karakteru. O karakteru jednog usamljenog čoveka koji nije imao poverenja ni u koga. U suštini to je jedna mudrost koja ga je dovela do vrha”, smatra Radić.
Zbirka je nastala u periodu od 1946. do 1978. godine i predstavlja spoj dela italijanskih, francuskih, holandskih i drugih evropskih autora od sedamnaestog do devetnaestog veka, kao i jugoslovenskih autora iz devetnaestog i dvadesetog veka.
Izložba je otvorena do 8. juna.
