U Ukrajini su u nedelju održani parlamentarni izbori koji se smatraju ispitom demokratskog opredeljenja za zemlju.
Zvanične izborne ankete objavljene odmah nakon zatvaranja birališta pokazuju da je Partija regija predsednika Viktora Janukoviča u vođstvu sa 28,1 posto glasova. Za njom sledi blok ujedinjene opozicije u kojoj se nalazi i stranka bivše premijerke Julije Timošenko sa 24,7 posto glasova, dok je na trećem mestu partija Udar boksera Vitalija Klička, za koju je glasalo 14,7 odsto glasača.
Prema izlaznim anketama stranci nacionalističke opozicije Sloboda pripada 12,3, a Komunističkoj partiji 11.8 posto glasova. Za ulazak u parlament neophodno je osvojiti pet i više odsto glasova.
Olga Šumilo Tapiola, ukrajinski ekspert u Karnegi centru za međunarodni mir, naziva ove izbore "lakmus testom" za demokratiju u ovoj zemlji.
Politički analitičar Konstantin Matvijenko šef Gardarika konsultantske grupe je skeptičan da li će Ukrajina taj test položiti.
"Ne mogu da se setim nijednog političkog igrača u Ukrajini koji bi bio spreman da iskreno vodi predizbornu kampanju, a razlog tome je očigledno što u Ukrajini dugo nije bilo poštenih izbora", ističe Mativijenko.
"Ovo su veoma važni izbori za Ukrajinu", kaže politički analitičar Vitalij Bala, direktor AMC konsultantske grupe.
Ovo su prvi veći izbori od dolaska predsednika Viktora Janukoviča na vlast 2010. Jankovič je pozvao Ukrajince da "izaberu budućnost zemlje za narednih pet godina".
"Ovo je važna faza za razvoj naše zemlje, jer na današnji dan građani Ukrajine svojim glasovima biraju budućnost zemlje za narednih pet godina", rekao je Janukovič i dodao:
"Danas Ukrajina stoji čvrsto na putu ka demokratiji, i zajedno sa nezavisnošću smo dobili i pravo da biramo vlasti u fer i slobodnim izborima".
Zapad je zabrinut da je demokratija ugrožena u ovoj bivšoj sovjetskoj republici i pažljivo posmatra izborni proces, a posebno brine slučaj opozicionarke i bivše premijerke Julije Timošenko koja je 2011. osuđena na sedam godina zatvora, i nije mogla da učestvuje na izborima. Njen slučaj izazvao je veliku krizu između Kijeva i Evropske unije koja smatra da je čitav proces politički motivisan.
Timošenko je pozvala birače da ne glasaju za Janukovičevu stranku upozoravajući na neizbežnu "diktaturu", ukoliko on pobedi. Ranije tokom sedmice Timošenko se obratila glasačima saopštenjem koje je pročitala njena ćerka.
"U ovim izborima, svako od vas će glasati za sopstveni opstanak. Ovo je borba za opstanak Ukrajine i ukrajinske ideje".
Izbori za 450 poslanika Vrhovne rade sa mandatom od pet godina održavaju se po mešovitom sistemu: polovina poslanika se bira po proporcionalnom, a polovina po većinskom sistemu.
Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima po proporionalnom sistemu učestvovala je 21 partija, a ukupno 87 partija, za koje je moglo da glasa više od 36 miliona stanovnika sa pravom glasa na 33.639 biračkih mesta, u zemlji i inostranstvu, u 77 država.
Zvanične izborne ankete objavljene odmah nakon zatvaranja birališta pokazuju da je Partija regija predsednika Viktora Janukoviča u vođstvu sa 28,1 posto glasova. Za njom sledi blok ujedinjene opozicije u kojoj se nalazi i stranka bivše premijerke Julije Timošenko sa 24,7 posto glasova, dok je na trećem mestu partija Udar boksera Vitalija Klička, za koju je glasalo 14,7 odsto glasača.
Prema izlaznim anketama stranci nacionalističke opozicije Sloboda pripada 12,3, a Komunističkoj partiji 11.8 posto glasova. Za ulazak u parlament neophodno je osvojiti pet i više odsto glasova.
Olga Šumilo Tapiola, ukrajinski ekspert u Karnegi centru za međunarodni mir, naziva ove izbore "lakmus testom" za demokratiju u ovoj zemlji.
Politički analitičar Konstantin Matvijenko šef Gardarika konsultantske grupe je skeptičan da li će Ukrajina taj test položiti.
"Ne mogu da se setim nijednog političkog igrača u Ukrajini koji bi bio spreman da iskreno vodi predizbornu kampanju, a razlog tome je očigledno što u Ukrajini dugo nije bilo poštenih izbora", ističe Mativijenko.
"Ovo su veoma važni izbori za Ukrajinu", kaže politički analitičar Vitalij Bala, direktor AMC konsultantske grupe.
Ovo su prvi veći izbori od dolaska predsednika Viktora Janukoviča na vlast 2010. Jankovič je pozvao Ukrajince da "izaberu budućnost zemlje za narednih pet godina".
"Ovo je važna faza za razvoj naše zemlje, jer na današnji dan građani Ukrajine svojim glasovima biraju budućnost zemlje za narednih pet godina", rekao je Janukovič i dodao:
"Danas Ukrajina stoji čvrsto na putu ka demokratiji, i zajedno sa nezavisnošću smo dobili i pravo da biramo vlasti u fer i slobodnim izborima".
Zapad je zabrinut da je demokratija ugrožena u ovoj bivšoj sovjetskoj republici i pažljivo posmatra izborni proces, a posebno brine slučaj opozicionarke i bivše premijerke Julije Timošenko koja je 2011. osuđena na sedam godina zatvora, i nije mogla da učestvuje na izborima. Njen slučaj izazvao je veliku krizu između Kijeva i Evropske unije koja smatra da je čitav proces politički motivisan.
Timošenko je pozvala birače da ne glasaju za Janukovičevu stranku upozoravajući na neizbežnu "diktaturu", ukoliko on pobedi. Ranije tokom sedmice Timošenko se obratila glasačima saopštenjem koje je pročitala njena ćerka.
"U ovim izborima, svako od vas će glasati za sopstveni opstanak. Ovo je borba za opstanak Ukrajine i ukrajinske ideje".
Izbori za 450 poslanika Vrhovne rade sa mandatom od pet godina održavaju se po mešovitom sistemu: polovina poslanika se bira po proporcionalnom, a polovina po većinskom sistemu.
Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima po proporionalnom sistemu učestvovala je 21 partija, a ukupno 87 partija, za koje je moglo da glasa više od 36 miliona stanovnika sa pravom glasa na 33.639 biračkih mesta, u zemlji i inostranstvu, u 77 država.
