Oko 5.000 ukrajinskih i vojnika iz nekoliko država čanica NATO prodefilovali su u utorak u Kijevu, na vojnoj paradi povodom 30. godišnjice nezavisnosti zemlje.
Uz ukrajinske, desetine američkih, britanskih i kanadskih vojnika učestvovalo je u defileu pred predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Ceremoniji su prisustvovali strani zvaničnici kao što je poljski predsednik Andžej Duda, šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drian i američka sekretarka za energiju Dženifer Granholm.
Tenkovi, oklopna vozila i protivvazdušni raketni sistemi prošli su glavnom ulicom Kijeva. Oko sto aviona i helikoptera takođe je nadletelo centar grada, a među njima i najveći avion na svetu Antonov An-225 Mrija, poljski lovci F-16 i britanski borbeni avioni Jurofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon).
Brodovi ukrajinske mornarice takođe su organizovali paradu na Crnom moru oko lučkog grada Odesse.
Iako je Ukrajina saveznica Zapada u odnosu prema Rusiji, Kijev zamera svojim zapadnim partnerimam što ne primaju Ukrajinu u NATO, zadržavaju sporazume o gasu sa Moskvom na štetu Ukrajine i odbijaju da joj isporuče ofanzivno oružje, podseća Frans pres.
"Nastavljamo da vas podržavamo u naporima da ostvarite svoje evroatlantske težnje" i da se "branite od agresije Rusije", poručio je Ukrajincima državni sekretar SAD Entoni Blinken u saopštenju.
Većina ukrajinskih vojnika, koja je učestvovala u paradi, aktivni su u ratu protiv proruskih separatista u Donbasu, na istoku zemlje, gde je poginulo više od 13.000 ljudi, u ratu koji je počeo 2014. godine, nekoliko nedelja pošto je Rusija pripojila Krim.
Vojska je saopštila u utorak da je jedan ukrajinski vojnik ubijen prethodne noći na liniji fronta.
"Na današnji dan slavlja treba da se setimo onih zahvaljujući kojima možemo da budemo ovde. To su branioci naše Ukrajine, naše nezavisnosti", rekao je Zelenski i pozvao na minut ćutanja u znak sećanja na vojnike poginule na istoku zemlje.
"Moguće je privremeno zauzeti teritorije, ali je nemoguće oduzeti ljubav ljudima prema Ukrajini", rekao je on dodajući da će se Donbas i Krim "vratiti" u sastav Ukrajine.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici optužuju Rusiju da šalje oružje za podršku separatistima, što Moskva negira.
Ukrajinski parlament usvojio je 24. avgusta 1991. Akt o proglašenju nezavisnosti, kojim je ponovo uspostavljena nezavisnost zemlje nakon što je više od 70 godina bila deo Sovjetskog Saveza.
Manje od četiri meseca kasnije, Boris Jeljcin i čelnici drugih sovjetskih republika proglasili su da Sovjetski Savez ne postoji, a Mihail Gorbačov je podneo ostavku 25. decembra 1991.
Ukrajina je bila deo carske Rusije da bi proglasila nezavisnost nakon izbijanja Oktobarske revolucije 1917. Postala je deo Sovjetskog Saveza 1922. godine.
