Ukrajinski i ruski pregovarači završili su u utorak prvi dan razgovora u kojima posreduju SAD s ciljem da se krene ka rešavanju skoro petogodišnjeg rata koji je Moskva pokrenula protiv Ukrajine, mada je nejasno da li je ikakav napredak postignut.
Razgovori u Abu Dabiju prvog od dva planirana dana ujedno su i prvi direktni susret ruskih i ukrajinskih zvaničnika od februara. Održavaju se u okviru novog pokušaja Bele kuće da nađe izlaz iz pat pozicije u najvećem i najkrvavijem kopnenom ratu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), koji se u Parizu tokom sastanka G7 sastao s ukrajinskim kolegom, rekao je da su razgovori "veoma produktivni".
"Smatramo da bi trilateralni format na kraju trebalo da uključi i naše evropske partnere za stolom, jer su i oni deo dugoročnog rešenja ovog problema", rekao je on.
Pre sastanaka, američki zvaničnici nagovestili su optimizam u pogledu mogućeg suštinskog preokreta. Glavni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Steve Witkoff) rekao je da će razgovori verovatno obuhvatiti nadogradnju na "postojeće evropske bezbednosne institucije".
Džared Kušner (Jared Kushner), zet predsednika Donalda Trampa (Trump) i drugi američki izaslanik u procesu, rekao je na početku sesije da je Vašington "suzio razlike" ka "rešenju koje će, nadamo se, okončati rat". Nije izneo nikakve detalje.
Ruski zvaničnici, međutim, nisu dali nikakav nagoveštaj da su spremni da odustanu od bilo kog od tvrdih zahteva koji su na stolu još pre nego što je Kremlj u februaru 2022. pokrenuo invaziju na susednu zemlju.
Rusku delegaciju predvodi Vladimir Medinski, istoričar revizionista i bivši ministar kulture, koji je, između ostalog, dovodio u pitanje istoriju i teritorijalni integritet Ukrajine.
Među ostalim članovima su visoki oficiri ruskih glavnih obaveštajnih službi, uključujući jednog koga ukrajinske vlasti optužuju da je planirao ubistvo ukrajinskog vojnog funkcionera.
Rustem Umerov, koji predvodi ukrajinsku delegaciju, rekao je da je Kijev usredsređen na postizanje bezbednosnih garancija i trajnog mira.
Zasad nije jasno šta bi podrazumevalo proširenje pregovora za uključivanje "postojećih evropskih bezbednosnih institucija". Međutim, jedan od zahteva Moskve bio je da se Ukrajini zauvek onemogući mogućnost pristupanja NATO-u.
Alijansa sa svoje strane ostaje pri stavu da nijedna zemlja ne bi smela da ima pravo veta na težnje druge zemlje da se pridruži tom savezu.
"Ideja da se prvo definišu jasni parametri buduće bezbednosne arhitekture i tek onda da se pređe na rešavanje samog rusko-ukrajinskog sukoba, potpuno je razumna", rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov novinarima u Moskvi.
Ukrajina je takođe tražila bezbednosne garancije od zapadnih partnera, kao zaštitu od mogućeg novog ruskog napada posle okončanja rata.
Vašington je tražio od Moskve da prihvati bezbednosne garancije za Ukrajinu, po uzoru na dve ključne klauzule NATO-a, od kojih jedna propisuje da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Nemačka, Francuska i Velika Britanija – takozvana E3 – učestvuju zajedno s Italijom, NATO-om, Evropskom unijom i Ukrajinom. Njihove početne konsultacije s predstavnicima SAD, međutim, bile su odvojene od trilateralnih pregovora s Rusijom.
Uprkos zapanjujućim gubicima, koji se procenjuju na više od 1,5 miliona mrtvih i ranjenih ruskih vojnika, Kremlj nastavlja da insistira na svojim maksimalističkim ciljevima.
Ruske vlasti na bojnom polju žele kontrolu nad celim istočnim regionom Donbas, uključujući teritoriju koju ne kontrolišu.
Ukrajinske snage, koje su takođe pretrpele velike gubitke, skoro da su potpuno zaustavile ruske trupe, dok su na pojedinim mestima povratile teritoriju i nanele teške gubitke neprijatelju.
Rusija takođe skoro svakodnevno izvodi vazdušne napade na ukrajinske gradove i mesta, uništavajući energetsku infrastrukturu i infrastrukturu za grejanje, što bi ukrajinske civile moglo da izloži surovoj zimi.