Ukrajina traži više oružja, kolera i dizenterija haraju Mariupoljom
Ukrajina traži više oružja, kolera i dizenterija haraju Mariupoljom
Mariupolj
Ukrajinski zvaničnici su u petak, 10. juna, zatražili veću pomoć Zapada, uključujući bržu isporuku oružja za odbijanje bolje naoružanih ruskih snaga u kritičnom trenutku u bici na istoku.
Teške borbe se i dalje vode u Severodonjecku, gradu na istoku koji je postao jedno od najvećih poprišta u ratu čije se posledice osećaju i u svetu.
Hronična glad mogla bi da pogodi još 19 miliona ljudi širom sveta sledeće godine zbog smanjenog izvoza pšenice i drugih prehrambenih proizvoda iz Ukrajine i Rusije, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu.
Ukrajinski poljoprivrednici rizikuju živote, dok se nazire globalna kriza
1/9Uništeno vojno vozilo u prethodno miniranom žitnom polju u Černihovu, na severu Ukrajine, krajem maja.
U uobičajenoj poljoprivrednoj sezoni, ukrajinski farmeri radili bi po striktnom rasporedu. Sada, oni moraju da sačekaju da bude dovoljno bezbedno za setvu. Često to bude tokom noći, pod okriljem mraka. Teškoće s kojima se suočavaju poljoprivrednici su brojne: nestašica dizel goriva, neselektivni artiljerijski udari, mine, ugljenisani ostaci oklopnih vozila na njihovim poljima, kao i nedostatak ljudstva.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
2/9Zemljoradnici na polju u blizini Soledara u istočnoj Ukrajini 6. juna.
Pre rata, Ukrajina je izvozila više od pet miliona tona žitarica mesečno, od kojih je većina prolazila kroz luke na Crnom moru. Ruski ratni brodovi blokirali su pristup tim lukama, onemogućili saobraćaj i tako doveli do krize u ukrajinskoj poljoprivredi i svet stavili pred opasnost od globalne krize.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
3/9Traktor ugljenisan u ruskom napadu leži u skladištu žitarica u Čerkaskoj Lozovi, blizu Hariova, 28. maja.
"Situacija koju trenutno vidimo u Ukrajini gotovo je groteskna, sa skoro 25 miliona tona žitarica koje bi mogle da se izvezu, ali koje ne mogu napustiti zemlju, isključivo zbog nedostatka infrastrukture, zbog blokade luka", rekao je Jozef Šmiduber (Josef Schmidhuber), zamenik direktora Organizacije UN za hranu i poljoprivredu. Ukrajina, njeni susedi i EU sada se bore da pronađu druge puteve za dostavljanje ukrajinskog žita na tržišta, a železnica se pojavljuje kao održiva opcija uprkos mnogim logističkim izazovima.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
4/9Poljoprivrednik Oleksandr Novikov, 58, ispituje štetu na svojoj farmi, 11. maja u Vilhivki, blizu Harkiva.
Ruske snage optužene su za pljačku žitarica i njihovu prodaju u drugim zemljama. Ruskoj vojsci pripisuje se i da je uništavala polja i ubijala stoku u ciljanom pokušaju da, tokom invazije, nanese štetu ukrajinskim poljoprivrednicima.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
5/9Nakon granatiranja, dim se podiže na horizontu, dok farmeri seju suncokret na polju u Čerkaskoj Lozovi, blizu Harkiva, krajem maja.
Prema procenama Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, ruska invazija na Ukrajinu mogla bi da za 7,6 do 13,1 milion poveća broj onih koji će do 2023. biti suočeni s hroničnom glađu. Procenjuje se da je do 2020. nedovoljno hrane imalo 720 do 811 miliona ljudi. Među najugroženijim zemljama su Jordan, Jemen, Izrael i Liban, jer se u velikoj meri oslanjaju na uvoz osnovnih namirnica, mahom iz Rusije i Ukrajine.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
6/9Poljoprivrednik izlazi iz kratera izazvanog granatiranjem u Čerkaškoj Lozovi.
Istraživačka služba Evropskog parlamenta izveštava da Rusija i Ukrajina snabdevaju više od polovine uvoza žitarica u severnoj Africi i na Bliskom istoku, dok zemlje istočne Afrike uvoze 72 odsto žitarica iz Rusije i 18 odsto iz Ukrajine.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
7/9Satelitski snimak Limana u Ukrajini prikazuje artiljerijske kratere na poljima, kao i zgrade uništene krajem maja.
Prema UN, ukupno 50 zemalja oslanja se na Rusiju i Ukrajinu za najmanje 30 odsto svog uvoza pšenice. Na Bliskom istoku i severnoj Africi, ove zemlje uključuju Liban, Egipat, Libiju, Oman, Saudijsku Arabiju, Jemen, Tunis, Iran, Jordan i Maroko.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
8/9Ruski projektil na njivi blizu Soledara u istočnoj Ukrajini 6. juna.
Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine 29. aprila je izvestilo da je skoro 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u toj državi u ovom trenutku okupirano, nebezbedno ili ne može da se obrađuje. Kao rezultat ruske invazije, cene hleba skočile su i u nekim od najsiromašnijih i najugroženijih zemalja sveta.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
9/9Zemljoradnici početkom maja uklanjaju neeksplodiranu granatu s njiva u blizini sela Grihorivka u Zaporožju, na istoku Ukrajine.
Izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli (David Beasley) upozorio je da "kada nacija koja je žitnica sveta postane nacija s najdužim redovima za hleb na svetu, znamo da imamo problem". On je dodao da neotvaranje ukrajinske luke u Odesi predstavlja objavu rata globalnoj prehrambenoj bezbednosti, te da dovodi do gladi, destabilizacije i masovne migracije širom sveta.
Rusija je saopštila da će ukinuti blokadu, ali ako i zapadne sankcije budu ukinute. Taj zahtev je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba okarakterisao kao pokušaj "ucene".
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
Prethodni slajd
Naredni slajd
Ukrajinski zvaničnici su rekli da su zabrinuti zbog širenja smrtonosne kolere i dizenterije u Mariupolju na jugu zemlje, gde desetine hiljada civila žive u ruševinama nakon što su ruske snage osvojile ovaj grad prošlog meseca posle nemilosrdne opsade.
U govoru video linkom na konferenciji u Kopenhagenu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je zatražio da se njegova zemlja prihvati kao deo Zapada uz obavezujuće garancije za zaštitu.
"Evropska unija može da povuče istorijski korak koji će dokazati da reči o tome da narod Ukrajine pripada evropskoj porodici nisu samo slovo na papiru," rekao je on, tražeći od Evropske unije da prihvati Ukrajinu kao kandidata za članstvo.
Tokom posete Lvivu na zapadu Ukrajine, nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah rekao je da će njegova zemlja pomoći u izgradnji centara za lečenje ranjenika, doniranje protetskih udova i raspoređivanje lekara, jer je Ukrajini potrebna "humanitarna pomoć isto tako hitno kao ... naša vojna podrška".
S obzirom da se rat na istoku sada prvenstveno vodi artiljerijom u čemu je Rusija nadmoćnija od Ukrajine, zvaničnici u Kijevu ističu da bi se tok događaja mogao preokrenuti samo ako Zapad ispuni obećanja da će poslati dodatno i modernije oružje, uključujući raketne sisteme koje su Vašington i druge zemlje obećale.
"Ovo je sada artiljerijski rat," rekao je Vadim Skibicki, zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe za britanski list Gardijan.
"Sve sada zavisi od toga šta će nam Zapad dati. Rusija raspolaže sa 10-15 artijlerijskih oruđa naspram jednog ukrajinskog," istakao je Skibicki.
Rusija je koncentrisala svoje trupe u nastojanju da osvoji Severnodonjeck, nadajući se da će osvojiti celu regiju Luganjsk, koja teži otcepljenju od Ukrajine zajedno sa susednom oblašću Donjeck – teritorije poznate kao Donbas gde su se proruski separatisti pobunili protiv vlasti u Kijevu.
Ukrajinske trupe su se uglavnom povukle iz stambenih delova grada, ali nisu napustile svoje uporište na istočnoj obali reke Siverski Donjec. Ruske snage deluju sa severa i juga u pokušaju da opkole Ukrajince, ali su do sada ostvarile ograničen napredak.
Obe strane kažu da su nanele ogromne žrtve onoj drugoj u bici za Severodonjeck.
Ukrajinski gradonačelnik Mariupolja koji kontroliše Rusija, koji sada radi izvan južne luke nakon skoro tromesečne opsade u kojoj je na hiljade ljudi ubijeno, rekao je da bi još hiljade tamo moglo da umre od bolesti.
Ruske okupacione snage nisu uspele da pravilno zbrinu tela u gradu, koja trule po toplom vremenu i kiši, zagađujući vodovod, rekao je Vadim Bojčenko.
"Izbila je dizenterija i kolera... (koje) će odneti još nekoliko hiljada građana Mariupolja," kazao je Bojčenko.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je u februaru "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini, tvrdeći da je cilj razoružanje i "denacifikuja" Ukrajine. Kijev i njegovi saveznici to nazivaju ničim izazvanim agresijom u cilju zauzimanja teritorije.
Ukrajina je saopštila da je Putinov govor u četvrtak – u kome je povukao paralelu između, kako je nazvao, nastojanja da povrati ruske zemlje i istorijskih dostignuća cara Petra Velikog – dokaz da je cilj Moskve osvajanje.
"Putinovo priznanje o oduzimanju zemlje i poređenje sebe sa Petrom Velikim dokazuju: nije bilo ’sukoba‘, samo krvavo otimanje zemlje pod izmišljenim izgovorom za genocid nad ljudima," napisao je na Tviteru pomoćnik Zelenskog Mihail Podoljak.
