Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba zahvalio je u ponedeljak Mađarskoj na "konstruktivnim" razgovorima, uoči samita Evropske unije na kojem bi trebalo da se razmatra paket pomoći Kijevu koji je blokirala Budimpešta.
Kijev se nada da će na samitu mađarski premijer Viktor Orban ukinuti veto na paket vredan 50 milijardi evra.
Odnosi dve susedne zemlje su zategnuti u poslednjih nekoliko godina i dodatno su pogoršani kada je Orban u decembru stavio veto na pomoć EU Kijevu.
U nastojanju da popravi veze i "pronađe rešenja" za njihove razlike, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je direktan sastanak sa Orbanom.
U ponedeljak su se u gradu Užgorodu na zapadu Ukrajine sastali šefovi diplomatije Peter Sijarto (Szijjarto) i Kulebe s ciljem da se postave osnove za taj sastanak.
Sijarto nije posetio Ukrajinu otkako je Rusija započela ofanzivu na Kijev u februaru 2022. godine, iako je u više navrata bio u Moskvi.
"Želim da istaknem glavnu poentu ovog razgovora: iskrenost, iskrenost i konstruktivnost", rekao je Kuleba posle šestočasovnog sastanka sa Sijartom.
Sijarto je takođe rekao da su dve zemlje preduzele "ohrabrujuće korake", ali je upozorio da još "imaju dug put".
"Imamo mnogo posla, ali mi sa mađarske strane smo spremni da uradimo ovaj posao", rekao je Sijarto na zajedničkoj konferenciji za novinare.
Razgovori ministara spoljnih poslova u ponedeljak održani su samo nekoliko dana pre nego što će lideri Evropske unije sastati na vanrednom samitu u četvrtak kako bi postigli napredak u pogledu zaustavljenog paketa pomoći Kijevu.
Sijarto je rekao da finansijska pomoć EU Ukrajini "nije bilateralno pitanje" i da će razgovori o tome morati da se održe u Briselu.
On je dodao da sastanak na visokom nivou između Zelenskog i Orbana ima smisla "ako može dati rezultate koji mogu dodati novu dimenziju bilateralnim odnosima".
Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak rekao je da su dve zemlje zainteresovane da se što pre održi sastanak Orbana i Zelenskog.
Orban je jedini lider neke zemlje EU koji je održao bliske veze s Kremljom posle ruske invazije na Ukrajinu.
U decembru nije glasao da se otvore pristupni pregovor s Ukrajinom, ali nije ni sprečio tu odluku pošto je napustio prostoriju uoči glasanja.
On je takođe pozvao na pregovore o prekidu vatre s Moskvom, rekavši da Ukrajina ne može da dobije rat.
U Užgorodu, gde živi velika zajednica etničkih Mađara, pojačane su mere bezbednosti pošto su prijavljene pretnje smrću Sijartu.
Prava manjina su još jedna tačka sporenja između dve zemlje.
U Ukrajini živi više od 100.000 etničkih Mađara, skoro svi u regionu Zakarpatja, koji je pripadao Mađarskoj pre Prvog svetskog rata.
Kuleba i Sijarto su u ponedeljak razgovarali o pitanju manjinskih prava i saglasili da se osnuje komisiju za dalje razmatranje tog pitanja.
Sijarto je pozdravio odluku ukrajinskog parlamenta iz decembra da se usvojio zakon o vraćanju nekih jezičkih prava nacionalnim manjinama.
Budimpešta insistira na tome da status mađarskog jezika mora biti vraćen na isti nivo koji je bio pre nego što je Ukrajina usvojila kontroverzni zakon o obrazovanju 2017.
Zakon iz 2017. predviđao je uvođenje ukrajinskog kao glavnog jezika za sve srednje obrazovanje. Ranije su se manjinski jezici poput mađarskog i ruskog mogli koristiti kao glavni jezik nastave u nekim srednjim školama.
Izvori: AFP, Reuters
