Porodica traži odgovore posle nestanka krimske zdravstvene aktivistkinje

Pišu: Serhij Mokrušin, Krimska.realnost i Current Time

Zdravstvena aktivistkinja i blogerka Irina Danilovič vraćala se kući s posla u pansionu na jugoistoku Krima 29. aprila kada je nestala, pošto su je navodno pritvorile ruske vlasti na poluostrvu zbog navodnog prenošenja informacija nevladinoj organizaciji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Njena porodica i advokat, međutim, ne znaju pouzdano. Oni nisu mogli da utvrde gde se Irina nalazi uprkos tome što su podneli prijavu za otmicu policiji i apelovali na ruske vlasti koje kontrolišu okupirano ukrajinsko poluostrvo od 2014. godine.

Više od nedelju dana od njenog nestanka, Irinina porodica i pravni zastupnik nemaju puno tragova na osnovu kojih bi mogli da je traže.

Njen otac Boronislav Danilovič rekao je za desk Krimske.realnosti Ukrajinskog servisa RSE-a da se pojavio video snimak s lokalne benzinske pumpe na kome se vidi žena koja liči na njegovu ćerku kako stoji na autobuskoj stanici kada nekoliko ljudi u civilu iskoči iz crnog vozila i potom je ugura u auto.

Njen advokat Ajder Azamatov utvrdio je da ona nije bila u lokalnom zatvoru u crnomorskom gradu Sudaku gde bi najverovatnije bila zadržana, posle čega je proširio potragu na celi Krim.

Kada je postalo jasno da se Irina ne nalazi ni u jednom od regionalnih pritvorskih centara na ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija nezakonito anektirala 2014, Azamatov se obratio teritorijalnom ogranku ruskog Istražnog komiteta i Vojnom tužilaštvu Crnomorske flote. Azamatov još nije dobio odgovor.

Uprkos naknadnom izveštaju Krimskotatarskog resursnog centra da je bila u istražnom zatvoru u Simferopolju, Azamatovu je u toj ustanovi 6. maja rečeno da ona nije tamo.

Posle toga je Boronislavu Daniloviču ostalo da se nada da je njegova ćerka – koja je trebalo da proslavi svoj 43. rođendan 6. maja – još živa.

"Kako to može da se dogodi u demokratskoj zemlji", pitao je stariji Danilovič u intervjuu za RSE. "Neka je i najgori serijski zločinac ako želite da verujete u to", rekao je o ruskim vlastima, "ali treba da mi kažete gde je ona".

Sedamdesetopetogodišnji otac dvoje dece rekao je da bi, čak i tokom previranja devedesetih, kada su dominirale organizovane kriminalne grupe posle pada Sovjetskog Saveza, "nešto rekli".

"Već izgleda da nije živa", rekao je za svoju mlađu ćerku, "i treba da je tražimo u mrtvačnicama".

Irina je rođena u Vitebskoj oblasti u tadašnjoj Beloruskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici i preselila se na Krim zajedno s porodicom 1983. godine.

"Ovde je išla u školu, upisala medicinski institut i diplomirala bolesti zavisnosti", rekao je njen otac. "U to vreme nije bilo novca, pa je prešla da studira na Simferopoljskom medicinskom fakultetu."

Tamo je studirala akušerstvo i prešla da radi u Belgorod, region na zapadu Rusije gde su bile stacionirane trupe pre nego što je Kremlj počeo invaziju na Ukrajinu 24. februara.

Posle povratka na ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, neposredno pre ruske invazije i zauzimanja teritorije te godine, Irina je našla posao kao medicinska sestra u centru za lečenje zavisnika u gradu Feodosiji, nedaleko od kuće njenih roditelja u Vladislavovki, i na kraju je postala šefica lekarskog sindikata Alijansa lekara.

"Znam da se savesno odnosila prema tom poslu. Poštovala je mišljenja drugih i svojim prirodnim kvalitetima mogla je da zaštiti ljude", rekao je njen otac. "Nije se plašila, nije se ustručavala i otvoreno je ušla u borbu."

Iskrena i otvorena

Njena reputacija kao jedne od retkih medicinskih radnica koje će iskreno govoriti o zdravstvenoj situaciji na poluostrvu Krim porasla je tokom pandemije koronavirusa i otvoreno je govorila o pravima medicinskih radnika i problemima u Ministarstvu zdravlja te oblasti.

Nakon što je Alijansa lekara u Feodosiji zahtevala isplatu bonusa koje je medicinskim radnicima obećao ruski predsednik Vladimir Putin početkom 2020. godine – za koje lekari na Krimu kažu da ih nisu dobili uprkos tome što su sredstva poslata u tu oblast – ona i njene kolege su bili pod pritiskom vlasti.

Irina, koja je radila u službi za narkotike gradskog lekarskog udruženja, nastavila je da traži isplate dok to odeljenje nije ugašeno, a ona i njene kolege otpušteni 2021. godine.

Nastavila je da se zalaže za zdravstvene radnike kao blogerka i na društvenim medijima, dok je doprinela izveštajima o zdravstvenom sistemu na Krimu kao izvor medija, uključujući RSE-a. Nedavno je radila kao koordinatorka inicijative Krimska medicina bez pokrića.

Boronislav Danilovič je regionalnom desku Ukrajinskog servisa RSE-a rekao da su on i njegova supruga spremali doručak, čekajući da im se ćerka vrati sa smene, kada je u njihovu kuću upala interventna policija.

"Pokazali su mi sudski nalog (za pretres) i rekli: 'Želite li da vam ga pročitamo ili možete sami?'", rekao je on. "Kazao sam: 'Pročitajte.' I oni su to pročitali i pola sam razumeo, pola nisam razumeo. Onda su rekli: 'Potpiši.'"

Policajci koji su izvršili pretres, rekao je stariji Danilovič, nisu se predstavili i zaplenili su brojne predmete, uključujući laptop i mobilne telefone, ostavljajući ga bez komunikacije.

Takođe nisu ostavili kopiju naloga za pretres i spisak oduzetih stvari, na šta je ukazao kada je potpisao dokumente.

Kada je Boronislav Danilovič pitao policajce gde je njegova ćerka, oni su odgovorili da je pritvorena 10 dana zato što je dala, prema rečima advokata Azamatova, "podatke koji nisu bili pod oznakom tajnosti nekoj nevladinoj organizaciji".

Bez telefona i kompjutera, Boronislav Danilovič nije mogao da traži pomoć sve do 2. maja, kada su kolege njegove ćerke došle da je traže pošto se nije pojavila na poslu.

On je lokalnoj policiji podneo prijavu o nestaloj osobi i stupio u kontakt s Azamatovim. Posle otkrića snimka s kamere za nadzor na kojem se izgleda vidi Irinina otmica, on je podneo novu prijavu tražeći da se pokrene krivični postupak i da se video snimak priloži kao dokaz.

Boronislav Danilovič je rekao da mu nije dozvoljeno da dobije kopiju snimka, za koji je 6. maja rekao da ga policija još nije pogledala. RSE nije mogao da proveri snimak.

Tužilaštvo Autonomne Republike Krim, što je zvaničan naziv teritorije koja je međunarodno priznata kao deo Ukrajine, objavilo je 4. maja da je pokrenulo krivični postupak u vezi s "povredom nepovredivosti doma i lišavanjem slobode građanke novinarke koja je izveštavala o zdravstvenim problemima na privremeno okupiranom poluostrvu".

Navodeći da je Irina Danilovič nezakonito pritvorena, kancelarija je saopštila da su "okupatorske bezbednosne snage prvo neopravdano pretresle stan aktivistkinje u Feodosijskoj oblasti Autonomne Republike Krim, a potom je odvele u nepoznatom pravcu, dok su njeno mesto boravka i pravni status nepoznati."

Pošto nisu mogli da Irinin rođendan proslave s njom, njeni prijatelji su iskazali podršku ostavljajući poklone i cveće ispred pritvorskog centra u Simferopolju 6. maja. Međutim, pošto se ne zna gde se ona nalazi, grupa nije mogla da uradi ništa osim da izrazi zabrinutost za njenu sudbinu.