Političke igre: Ukrajina između SAD i Rusije

Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin posetio Ukrajinu prošlog jula, američke diplomate dobile su tajnim kanalima suštinu poruke koju je on iza zatvorenih vrata uputio liderima ove zemlje. Ukrajini se, upozorio je Putin, neće dozvoliti da se otrgne iz sfere uticaja Moskve.

Putinove reči bile su neočekivani nagoveštaj toga kako će Moskva da se bori protiv zapadnog uticaja u Ukrajini, kažu američki zvaničnici, što je podstaklo Vašington i evropske prestonice da se dodatno angažuju u odnosima sa ukrajinskom Vladom i opozicionim snagama.

Sedam meseci kasnije, SAD i Rusija suočile su se gotovo sa hladnoratovskim iskušenjima oko ove strateški važne zemlje od 45 miliona stanovnika, rastrzane antivladinim protestima koji su povremeno eskalirali i nasiljem.

Tenzije između SAD i Rusije i međusobne optužbe za uplitanje dovele su do toga da je sve teže nazreti perspektivu za rešenje problema u Ukrajinu. Pritom se Amerika pribojava da bi nasilje moglo da eskalira, čemu ide u prilog i činjenica da je predsednik Barak Obama postigao tek jedva primetan napredak poboljšavajući odnose sa nekadašnjim protivnikom.

Neki bivši američki zvaničnici i analitičari kažu da Rusija u Ukrajini drži najjače karte u rukama, misleći pre svega na energente od kojih Kijev zavisi i obećanja o pomoći od 15 milijardi dolara, kojima mame Janukoviča kako ne bi prihvatio trgovinski sporazum sa Evropskom unijom.

Obama koji se nerado angažuje tamo gde Rusija smatra da su trajne sfere njenog uticaja, ne može direktno da se upliće, ali u rukama ima nekoliko dobrih mogućnosti.
Vašington je odlučio da iskoristi krizu u Ukrajini kako bi jasno pokazao svoj stav, makar samo diplomatski, protiv onoga što Bela kuća naziva „zabrinjavajućim i problematičnim“ načinom ruskog ponašanja prema susedima, otkriva jedan visoki američki zvaničnik. „Ukrajina će biti test“ mogućeg poboljšanja američko-ruskih odnosa, dodaje on objašnjavajući da nema ovlašćenja da o tome govori javno.

Administracija ima sasvim realističan odnos o tome šta je uopšte moguće postići u odnosima sa Rusijom, nakon prvobitnog entuzijazma da se može raditi zajedno. „Razumemo način ponašanja Rusije, i to čini teže da se nađe način za saradnju“.

Neki politički akteri otkrili su nenamerno prošle nedelje delove tajnog telefonskog razgovora između asistentkinje državnog sekretara Amerike Viktorije Nuland i ambasadora ove zemlje u Ukrajini Džefrija Pjata tokom koga se otvoreno govorilo o formiranju privremene, reformski orijentisane vlade i tretiranja Moskve kao neke vrste protivnika. „Možete biti sasvim sigurni da će ukoliko dogovori o formiranju nove vlade ne dobiju na intenzitetu, Rusi raditi iza scene da sve to sruše,“ upozorio je Pjat.

Američki zvaničnici nisu direktno optužili Rusiju zbog otkrivanja ovih informacija, koja je istovremeno poricala bilo koju vrstu svoje umešanosti. Ipak, neki diplomatski izvori otkrivaju da je audio clip iz tog razgovora prvo postavljen na Twittery Dmitri Loskutova, pomoćnika zamenika ruskog premijera Rogozina, skreće pažnju jedan diplomatski izvor.

Curenje informacija otkriva s druge strane i američko-evropske tenzije oko toga koliko se odlučno treba ponašati u krizi, što pokazuju Nulandina odbacivanja onoga što američki zvaničnici nazivaju opreznim pristupom Evropske unije. Američki zvaničnici kažu da je zahlađenje u trans-atlanskim odnosima prolazno i da ankete koje se rade ovih dana pokazuju rast američkoj podršci Ukrajini.

Američki zvaničnici tvrde da žele da izbegnu bilo kakvu direktnu konfrontaciju oko Ukrajine i da uprkos pritajenim pretnjma Moskve, ne vide veliku opasnost od ruske vojne intervencije u toj zemlji.

Nezvanično, neki opisuju Putinovu odlučnost da zadrži Ukrajinu u sferi uticaja Moskve nimalo blagim terminima, pribojavajući se da to nagoveštava želju da se prekrajaju evropske granice i preispitaju ugovori koji su potpisani nakon raspada Sovjetskog saveza 1991. godine.

Spor oko Sirije i Snoudena

Obamini pokušaji da „resetuje“ odnose sa Rusije još tokom svog prvog mandata, kada je ostvario i neke uspehe u koje spada i sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja i saradnja oko Avganistana, nikada nisu doveli do uspostavljanja trajnog poverenja.
Vašington i Moskva i dalje se razmimoilaze oko Sirije, gde Rusija podržava predsednika Bašara el-Asada. Dve države su isto tako u sporu zbog načina Putinovih rešavanja sporova na unutrašnjem planu i oko američkih planova za izgradnje protivraketnog štita koji Rusija doživljava kao pretnju vlastitoj bezbednosti. Ti odnosi dodatno su zategnuti kada je Rusija odobrila azil bivšrm agentu Nacionalne agencije za bezbednost Edvardu Snoudenu koji je obelodanio sadržaj mnogih poverljivih dokumenta koji su prouzrokovali i bezbednosne i političke probleme za Obamu.

Obama je, s druge strane, na zajedničkoj konferenciji za medije sa francuskim predsednikom kritikovao Fransoa Olanom kritikovao Moskvu zbog blokade pomoći izgladnelom stanovništvu Srbije izmučenom tokom trogodišnjeg građanskog rata.
Za vreme Zimskih olimpijskih igar u Sočiju, koje Putin doživljava kao ogromnu prekretnicu u post-sovjetskom preporodu Rusije, visoki američki zvaničnici ostali su kod kuće. U Obaminoj delegaciji bili su i neki istaknuti američki sportisti gej orijentacije, što je bila i neka vrsta diplomatskog „packe“ ruskim zakonima koji zabranjuju navodnu „gej propagandu“.

Tomas Grejem, iskusni savetnik za Rusiju u kabinetu predsednika Džorža Buša kaže da Obamina administracija žele da prikaže kako prijateljima tako i protivnicima da je njen uticaj i dalje izuzetno jak u Istočnoj Evropi bez obzira što su se američko-ruski odnosi pogoršali. „Administracija zna da mora da digne svoj glas i da pokaže da u ovakvim pitanjima ima kučmu,“ kaže Grejem, ali on neki drugi smatraju da SAD nema tako jaku poziciju da može da utiču na ishod ukrajinske krize.

„Snaga motiva je na ruskoj strani“, primećuje Stiven Pajfer, bivši američki ambasador u Ukrajini, trenutno analitičar u vašingtonskom Insitutu Brukings. „To je ozbiljan problem“, dodaje on. Uko SAD i EU obeća osiromašenoj Ukrajini 15 milijardi dolara, Putin će reći, „dobro, mi nudimo 25 milijardi. On je u poziciji da nas nadmaši u tome“.

Američki zvaničnici tvrde da oni imaju svoje argumente. Brisel i Vašington pokušavaju da privole Janukoviča trgovinskim sporazumom sa EU, najvećim svetskim tržištem i obećanjima o milijardama dolara kredita od Međunarodnog monetarnog fonda koji očekuju Ukrajinu ukoliko sprovede ekonomske reforme.

Sam Janukovič je pod pritiskom uličnih protesta na kojima ogroman broj ljudi zahteva da se Ukrajina okrene Evropi, ne Rusiji.

Mada Evropljani nisu previše odušljevljeni tom idejom, vlada SAD razmišlja o u uvođenju sankcija protiv onih koji su odgovorni za nasilje protiv demonstranata koji su zauzeli kijevski trg „Majdan“ krajem novembra.

Protesti iz Kijeva proširili su se na druge delove zemlje, ali se američki angažman intenzivirao tek kada se kriza zaoštrila toliko, da je 22. januara došlo i do smrtnih ishoda, objašnjavaju sadašnji i bivši zvaničnici.

Nuland i Janukovič sastali su se prošle nedelje da bi pozvali na smirivanje tenzija ali i početak ustavnih reformi, što otkriva bojazan SAD da bi čitava Ukrajina mogli zahvatiti građanski nemiri, ukoliko se ne bude što pre našlo rešenje za krizu. Američka zvaničnica rekla je da je odgovorila na Janukovičev predlog da mu je potrebno šest meseci da prouči okvir za ustavne reforme upozorenjem, kako možda za šest meseci neće imati zemlju kojom će moći da upravlja.

To je ujedno i argument koji Vašington daje Rusiji kada nastojeći da ospori Putinovo razmišljanje o utkamici koja može da se reši jedino pobedom ili porazom, i u kojoj svaka intenzivnija ekonomska saradnja Kijeva sa Zapadom, ide na štetu Moskve.

Međutim, američki zvaničnici strahuju da to nema ko da čuje. Putin doživljava Ukrajinu kao ključnog igrača i njegovim snovima o Evroazijskoj uniji kao direktnom rivalu EU i Americi.

„Putinovi planovi su da sedne za sto za ostalim velim silama“, i da se na taj način vrati na scenu.