Onlajn muzej, pokrenut 18. februara, ima za cilj da ukrajinsko nasleđe bude dostupno javnosti, pošto i dalje nije moguće videti mnoga od tih značajnih blaga.

Virtuelna izložba "Naša zemlja, naša priča: Raskrsnica istorije" predstaviće 25 3D skeniranih istorijskih predmeta, od kojih su mnogi trenutno spakovani u tajnim skladištima kako bi se zaštitili od rata.

Izložba "Naša zemlja" deli zemlju na pet regiona i prikazuje neke od najznačajnijih artefakata iz svakog od njih, uključujući figuru od terakote s čuvenog Zmijskog ostrva koje je Rusija zauzela u početnim danima opšte invazije, posle čega ga je Ukrajina ponovo zauzela u leto 2022.

Skeniranje se pravi snimanjem desetina preklapajućih fotografija iz više uglova pod jednoobraznim osvetljenjem, koje se zatim unose u softverski program koji ih pretvara u veoma detaljnu 3D sliku.

Aleksandra Ivanova, istoričarka i arheološkinja iz ukrajinske istraživačke organizacije Arhaik, jedna je od 32 stručnjaka koji su otišli u Poljsku na obuku za 3D snimanje i napravili neke od skenova za virtuelni muzej.

Ona kaže da fajlovi 3D slika čak i malih artefakata mogu biti veliki i do stotina gigabajta, što znači da sajt dostupan javnosti ima ograničenu rezoluciju u kojoj može da prikaže slike. Međutim, originalne skenove od više gigabajta koje je projekat sastavio već koriste strani istraživači.

"Oni ne dolaze u Ukrajinu, oni samo dobijaju ove fajlove, a zatim ih proučavaju i objavljuju članke", rekla je za ona RSE, dodajući da su izuzetno detaljne 3D slike "koristan alat u ratnim vremenima kada je naučnicima iz drugih zemalja zabranjen dolazak u Ukrajinu i kada je veoma opasno transportovati artefakte u inostranstvo".

Prema podacima Uneska, 39 ukrajinskih muzeja i četiri arheološka nalazišta su oštećena u ruskoj invaziji.

Marija Lobanova je iz prve ruke iskusila pretnju po istorijsko blago svoje zemlje. Kustoskinja Odeskog arheološkog muzeja sklonila se u kupatilo svog stana 20. jula 2023. godine, kada je baraž ruskih raketa i dronova zasuo taj lučki grad. Sledećeg jutra stigla je u svoj muzej i zatekla razbijene prozore i pukotinu na plafonu jedne prostorije koji se kasnije srušio.

Ona kaže da se prijavila za obuku za 3D snimanje slika za virtuelni muzej zato što su skoro četiri godine rata učvrstile surovu lekciju da se "nasleđe može izgubiti ili oštetiti u svakom trenutku".

Pored toga, pošto se Odesa trenutno smatra rizičnom destinacijom za strane turiste i stručnjake, kustoskinja kaže: "Vidim koliko jedinstvenih predmeta nije vidljivo svetu."

Virtuelni muzej biće poslednja u nizu inicijativa za ovekovečenje fizičkog nasleđa Ukrajine putem digitalnog skeniranja. Volonteri i stručnjaci su prikupili terabajte podataka kroz projekte koji su obuhvatali skeniranje državnih arhiva, pa čak i celih zgrada od istorijskog značaja od početka invazije 2022.

Projekat "Naša zemlja" finansirale su razne grupe, uključujući Inicijativu za živo nasleđe kompanije Ajron mauntain (Irone Mountain), Ambasadorski fond američkog Stejt departmenta za očuvanje kulturne baštine i krakovski Jagelonski univerzitet. Inicijativu za muzej sproveli su Arhaik i CyArk, organizacija koja mapira veliki deo svetske baštine pomoću tehnologije 3D skeniranja.

Lobanova kaže da je, uprkos tome što je većina muzejskih blaga širom Ukrajine zaključana u skladištima, od početka rata ponovo poraslo interesovanje za ukrajinsko nasleđe.

"Primetila sam da mnogo ljudi želi da dođe u muzej (u Odesi). Pričljiviji su, postavljaju pitanja", kaže ona.

Taj fenomen, kako kaže Lobanova, primetile su i druge kulturne institucije.

"To je trenutno svuda vidljivo u Ukrajini, ne samo u muzejima, ljudi žele da posete i ukrajinska pozorišta i slušaju ukrajinsku muziku, samo da bi saznali više o svom nasleđu", kaže ona.