Ukrajina krivi Rusiju za učestale dojave o bombama u školama

Piše: Nina Bahmač

Malo nakon podneva 24. januara hiljade nastavnika i učenika hitno su evakuisane zbog anonimne dojave o podmetnutim bombama u školama širom grada Černigova koji ima oko 285.000 stanovnika, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Deca u jednoj predškolskoj ustanovi u centru grada spavala su kada se oglasio alarm za uzbunu.

"Dobili smo prijavu i brzo izveli svu decu i zaposlene iz zgrade", rekla je direktorka predškolske ustanove br. 26 Viktorija Oleksijenko za RSE. "Trebalo nam je nekih šest minuta da izvedemo svu decu. Spavala su i brzo smo ih obukli i izveli. Posle toga smo zvali sve roditelje koji su došli po svoju decu".

Slične scene odigrale su se širom grada koji se nalazi na manje od 100 kilometara od ukrajinske granice s Rusijom.

"Zaista sam se uplašila", rekla je penzionerka iz tog grada koja je tražila da bude identifikovana samo kao Paraskeva. "Čula sam kasnije na televiziji da je to bila lažna uzbuna, ali kada sam izašla na ulicu i videla tamo stotine dece... Šta su radila? Nisam znala. Pitala sam komšinicu koja je takođe stajala uplašeno. Ni ona ništa nije znala".

'Pomislimo na najgore'

"Otrčala sam po svoje dete, umalo nisam pala", rekla je druga stanovnica Černigova koja je tražila da bude identifikovana kao Tetjana. "Bila sam prestravljena. Nastavnica me je pozvala i rekla da odmah moram da dođem po svoje dete. Nije mi rekla o čemu se radi i ja sam odmah pomislila na najgore".

U vreme porasta tenzija između Ukrajine i Rusije zabrinjavajućeg gomilanja ruskih snaga blizu granice, ukrajinski đaci, njihove porodice i okolina već se osećaju kao da su na prvoj liniji onog što kijevske obaveštajna služba SBU opisuje kao "hibridni rat".

Prema SBU-u, u 2021. godini bilo je više od 1.100 lažnih pretnji bombama u školama širom zemlje. Tokom samo prve tri nedelje ove godine, bilo je već 300 prijava u skoro svakom gradu države koja ima 44 miliona stanovnika.

Poplava lažnih dojava je operacija ruskih obaveštajnih službi, tvrdi SBU u izveštaju koji je objavljen 21. januara, navodeći da je za većinu pretnji utvrđena povezanost s izvorima unutar Rusije ili delovima istočne Ukrajine koje drže separatisti koje podržava Moskva. Mali broj pretnji stigao je od pojedinaca u Ukrajini koji su imitirali ono što se dešava, dodala je SBU.

"Cilj specijalnih službi agresora je jasan", tvrdi se u izveštaju SBU-a. "Izvršiti dodatni pritisak na Ukrajinu i posejati uzbunu i paniku u javnosti. Nažalost, takve informativno-psihološke specijalne operacije su realnost modernih hibridnih ratova i moramo da se suočimo s tim".

Uz škole, na meti su i vladine službe, sudovi, železničke stanice, aerodromi i drugi ključni infrastrukturni elementi, uz pomoć sofisticiranog softvera koji maskira odakle i od koga stižu pretnje.

Taktike zastrašivanja?

Svih 20 škola u Slovjansku, gradu u regionu Donjeck s oko 100.000 stanovnika koji je 2014. kratko bio u rukama proruskih separatista, evakuisano je 25. januara zbog dojave o bombi za koju se ispostavilo da je lažna.

"Nastavnici uopšte nisu paničili", rekla je za RSE Svitlana Deleske, direktorka škole br. 8 iz koje je evakuisano 300 učenika. "Svi su bili usklađeni. Takve stvari se dešavaju s vremena na vreme. Za decu je, s druge strane, to bilo neobično. Dve devojčice su plakale, pa je nastavnica morala da ih vodi za ruku".

Četiri sata posle lažne dojave, oko trećina od 20 gradskih škola bilo je pretraženo i spremo za povratak đaka, rekla je šefica gradskog odbora za prosvetu Marina Hohlova.

Takve lažne uzbune počele su značajno da ometaju rad škola, kažu nadležni. Osim toga, to veliki teret za policiju, Ministarstvo za vanredne situacije i druge državne službe.

Mnoge škole u Černigovu nalaze se u glavnim ulicama i neke od njih imaju i više od 1.000 đaka. Kada je lažna dojava stigla 24. januara, škole su spolja morale da budu obeležene trakama što je u mnogim slučajevima blokiralo ulice i zaustavilo saobraćaj dok su bezbednosne snage pretraživale zgrade.

Sjedinjene Američke Države, Ukrajina i druge zemlje kažu da je Rusija sakupila 100,000 i više vojnika blizu granice s Ukrajinom i da priprema potencijalnu novu invaziju. Kremlj negira namere da izvrši invaziju na svog suseda, ali i sugeriše da je deeskalacija uslovljena, između ostalog, davanjem garancija da se NATO nikada neće dalje širiti na istok, naročito ne na Ukrajinu.

Uprkos ubedljivim dokazima, Moskva poriče da pruža vojnu podršku separatistima koji drže delove provincija Donjeck i Lugansk u istočnom regionu koji je poznat i kao Donbas. U ratu između snaga koje podržava Rusija i ukrajinske vlade od 2014. život je izgubilo više od 13.200 ljudi.