Dostupni linkovi

Ko je Rus uhapšen u Pragu kojeg Kijev traži zbog njegovih akcija na Krimu?


Aleksandar Frančeti (s lisicama) dolazi na saslušanje u Opštinski sud u Pragu 14. septembra 2021.

Piše: David Akselrod

Godinama je Aleksandar Frančeti (Franchetti) živeo dvostrukim životom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

U Pragu, gde je s vremena na vreme živeo od devedesetih, teško je doći do informacija o ovom sredovečnom Rusu koji je uhapšen tokom vikenda zbog njegovih navodnih akcija u vreme kada je Moskva zauzela Krim 2014. godine.

U teretani u kojoj je izgleda radio, ljudi kažu da ga godinama nisu videli ili su odbili da komentarišu. U neupadljivoj stambenoj zgradi van centra grada, niko ne odgovara na zvonce s njegovim usvojenim imenom.

Zapravo, većina dostupnih informacija o tome šta je Frančeti možda radio na Krimu dolazi od njega samog, iz intervjua objavljenih na internetu tokom godina u kojima predstavlja laskavi autoportret skromnog patriote koji je naveden da uradi nešto u odbrani lučkog grada Sevastopolja od potencijalnih sabotera.

U svakom slučaju, njegova prošlost ga je možda sustigla 12. septembra, kada je uhapšen na međunarodnom aerodromu u Pragu na osnovu zahteva vlasti u Ukrajini.

U očima Kijeva, Frančeti nije bio branitelj. Ukrajina želi da mu sudi po optužbi za formiranje ilegalne oružane grupe. Frančetti (48) bi mogao da dobije do osam godina zatvora ako bude proglašen krivim.

Druga prezimena

Pretraživanje javnih dokumenata pokazuje da je Frančeti rođen u Voronježu 2. marta 1973. godine, ali pod drugim prezimenom, što je potvrdila i njegova sestra – rođen je kao Aleksandar Olenev, rekla je za redakciju Krimska realnost ukrajinskog servisa RSE-a Jana Oleneva, koja i dalje živi u tom gradu na jugozapadu Rusije.

To ime se takođe pojavljuje na stranici ruskog sajta posvećenog poeziji Stixi.ru koja takođe sadrži fotografiju osobe koja izgleda kao Frančeti. Podaci takođe ukazuju na to da je koristio najmanje još dva pseudonima, Aleksandar Kramarenko i Aleksandar Ol.

Aleksandar Frančeti
Aleksandar Frančeti

Aleksander Molohov, predstavnik ruskih vlasti koje kontrolišu okupirani Krim, rekao je da je Frančeti prezime bivše supruge tog Rusa, s kojom se navodno oženio u nekom trenutku pošto se preselio u Češku sredinom devedesetih.

Do 2013. godine Frančeti je dobio boravište u Češkoj. U izveštaju te godine, televizijski kanal ruskog Ministarstva odbrane, Zvezda, citirao je njegovu ćerku, koju je identifikovao kao Diju Frančeti, koja je rekla da njen otac "voli Češku i Prag".

Frančeti je ranije naznačio, uključujući i u postovima na internetu, da je radio kao fitnes trener. U teretani u Pragu, gde je po njegovim rečima radio, ljudi su rekli za Karent tajm (Current Time) da ga nisu videli od 2015. ili 2016. godine.

Zgrada u Pragu za koju se veruje da je u njoj živeo Frančeti.
Zgrada u Pragu za koju se veruje da je u njoj živeo Frančeti.

Kada su novinari Karent tajma, medijskog projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), pozvonili na stan s Frančetijevim imenom u praškom Četvrtom distriktu, niko nije odgovorio.

Frančeti je tokom godina u Pragu pokrenuo ili vodio nekoliko preduzeća, od kojih većina više nije aktivna ili je likvidirana, pokazalo je pretraživanje javnih dokumenata.

Voz za Sevastopolj

U intervjuu objavljenom na Jutjubu (YouTube) u septembru 2014. godine, Frančeti je rekao da je prvi put otišao na Krim 25. februara 2014. godine, stigavši vozom u Sevastopolj iz Voronježa.

To je bilo samo dva dana pre nego što su teško naoružani ljudi u zelenim uniformama bez oznaka upali u krimski parlament u Simferopolju, glavnom gradu te ukrajinske oblasti na Crnom moru, i podigli rusku zastavu na vrh zgrade.

Dok su se maskirani komandosi u sličnoj odeći širili po celom poluostrvu, opkoljavajući ukrajinske vojne baze i preuzimajući kontrolu nad drugim strateškim objektima, ono šta je ruski predsednik Vladimir Putin priznao mnogo kasnije mnogima je već bilo jasno na terenu: "mali zeleni ljudi" bili su pripadnici ruske vojske.

Rusija je zacementirala kontrolu nad Krimom u martu, nakon što je organizovala referendum koji je veći deo međunarodne zajednice odbacio kao nelegalan.

Frančeti je rekao da je svoju prvu "borbenu dužnost" dobio 28. februara i da je u potonjim danima napravio paramilitarnu grupu pod nazivom Severni vetar.

Prema Frančetiju, jedinica je patrolirala šumovitim područjima oko Sevastopolja pazeći da nema prokijevskih snaga koje bi mogle pokušati da uđu u grad i redovno je proveravala cevovode i dalekovode kako bi uverila da nije bilo sabotaže. Drugim rečima, pomagala je da se osigura kontrola nad tim objekti za snage koje su bile protiv Kijeva.

U intervjuu objavljenom na Jutjubu, Frančeti je takođe tvrdio da je delovao u koordinaciji s ruskom pomorskom komandom u Sevastopolju, koja je i pre nego što je Moskva zauzela poluostrvo Krim bila glavna baza ruske Crnomorske flote.

Frančeti (levo) s ruskim ordenom koji je dobio "za vraćanje Krima".
Frančeti (levo) s ruskim ordenom koji je dobio "za vraćanje Krima".

Frančeti se hvalio da je navodno osujetio "saboterski plan" nedaleko od rezervoara blizu Sevastopolja, tvrdeći da su svi detalji o osujećenoj "diverzantskoj grupi" predati Crnomorskoj floti.

Njegove tvrdnje uklapaju se u narativ Kremlja o tadašnjim događajima na Krimu, za šta se ispostavilo da su neosnovane tvrdnje o velikoj pretnji od ukrajinskih snaga koje bi mogle da spreče rusko preuzimanje Krima.

Međutim, detalji ove navodne operacije nisu poznati i pretragom javnih podataka koju je sproveo ukrajinski servis RSE-a nisu pronađeni nikakvi podaci niti spominjanja bilo kakvih akcija vojnog tipa blizu Sevastopolja u februaru i martu 2014.

Pitanja o Severnom vetru

Kao i sa samim Frančetijem, njegovim imenom i njegovim postupcima, postavljaju se pitanja i o Severnom vetru. Frančeti je rekao da je grupu činilo 12 ljudi, iako se u pretrazi javnih dokumenata pojavljuju samo tri imena s poznatim vezama s tom grupom: Fjodor Vetrov, poreklom iz Sevastopolja, ali koji živi u Moskvi; Igor Pavlinenko, iz Luganska na istoku Ukrajine; i Dejan Berić, državljanin Srbije.

Berić je poznata osoba koja se kasnije borila na strani separatista koje podržava Kremlj na istoku Ukrajine, gde rat, koji je izbio u nedeljama pošto je Rusija zauzela Krim, i dalje tinja posle više od 13.000 mrtvih, i često se pojavljivao u ruskim državnim medijima. Izgleda je radio i kao novinar za PolitRusiju, "nacionalni, društvenopolitički časopis", kako se navodi na sajtu tog medija.

Podaci prikupljeni s njegovog naloga na ruskoj društvenoj mreži VKontakte ukazuju na to da Berić sada živi u Moskvi, gde vodi prodavnicu pribora za ribolov.

Dejan Berić
Dejan Berić

Prijateljstvo s Berićem izgleda je Frančetija stavilo u neugodna položaj sa Sergejem Menjailom, kojeg je Moskva izabrala da vodi Sevastopolj posle zauzimanja Krima. Berić je postao kritičar Menjaila, koji je otišao s Krima 2016. Godinu dana pre toga je odbio Berićevu molbu za dobijanje ruskog državljanstva, označivši ga plaćenikom.

Kada su ruske okupacione vlasti 2014. godine najavile izbore u Sevastopolju, Frančeti je bio nezavisni kandidat u opštini Nahimovski, ali je dobio tek nešto više od jedan odsto glasova na nepriznatim izborima posle obećavanja, između ostalog, penzione reforme i besplatnih "centara za razonodu" za stanovnike tog dela grada.

S raspršenim političkim ambicijama, Frančeti je polako nestajao sa separatističke političke scene u Sevastopolju, kaže Lenur Usmanov, lokalni proruski aktivista koji kaže da ga je dobro poznavao. "Mnogi od tih pripadnika 'jedinica za samoodbranu' i drugi koji su bili aktivni u događajima 'ruskog proleća' nisu imali šta da rade. I Frančeti nije izuzetak", rekao je Usmanov za Krimske realnosti.

Neko vreme je Frančeti radio kao pomoćnik Olge Homjakove, poslanice u lokalnoj skupštini Sevastopolja koju je postavila Rusija, pre nego što je dao otkaz.

On je, takođe, suosnivač Sevastopoljske odbrane, takozvane građanske organizacije koju uglavnom čine ljudi koji su bili aktivni u paramilitarnim grupama na Krimu. Međutim, Sevastopljsku odbranu su 2016. zahvatili unutrašnji sukobi uoči izbora za rusku Državnu dumu. Neki, uključujući Frančetija, podržavali su vladajuću rusku partiju Jedinstvena Rusija, dok su drugi podržavali lokalne separatističke grupe.

"Bilo je čak i tuča", rekao je za Krimske realnosti izvor blizak sevastopljskoj skupštini, tražeći da mu se ne navodi ime zbog "osetljivosti" teme.

Planiranje selidbe?

Od 2014. Frančeti je živeo između Praga i Sevastopolja, kaže Usmanov, koji je rekao da se ruski bodibilder takođe okušao u biznisu. Frančeti bi se često vraćao na crnomorsko poluostrvo s poslovnim predlozima, samo da bi nailazio na odbijanje, rekao je Usmanov.

Gde je tačno Frančeti živeo u Sevastoplju, Usmanov nije mogao da kaže. "Jedino što znam zasigurno jeste da je sagradio kuću u Sevastopolju i da je planirao da se na stalno preseli iz Praga. Rekao je da se ovde oseća ugodnije", rekao je Usmanov.

Frančeti se možda na Krimu više osećao kao da je kod kuće. Ali je izgleda postao kivan na Putina, kojeg neki od militanata koji su pomogli Rusiji da zauzme Krim ili se borili zajedno sa separatističkim snagama na istoku Ukrajine krive što nije uradio više za proširenje ruske kontrole nad delovima Ukrajine.

"Stidim se. Veoma se stidim ovog predsednika, koji je nekako izabran – zaista ne znam ko ga je izabrao. U proteklih godinu-dve nisam sreo nijednu osobu koja je glasala za njega", rekao je Frančeti u video snimku koji je postavljen na internet u aprilu 2020.

Sud u Pragu je 14. septembra naložio je da Frančeti bude u pritvoru do donošenja odluke o njegovom mogućem izručenju Ukrajini.

XS
SM
MD
LG