Ujedinjenje muslimana u Srbiji daleko

Uprkos nastojanjima pojedinih država, pre svega Turske, da se prevlada duboki jaz između dve islamske zajednice u Srbiji njihovim ujedinjenjem, još uvek se rešenje u tom pravcu ne nazire.

Pojedini mediji javljaju da su sve manje šanse da bude potpisan sporazum o njihovom jedinstvu jer i dalje postoje tačke sporenja od kojih ne odustaje ni vrh Islamske zajednice Srbije, čije je sedište u Beogradu, ni vođstvo Islamske zajednice u Srbiji iz Novog Pazara.

Jedan od kamena spoticanja između dve podeljene zajednice je, kako navode mediji, insistiranje Islamske zajednice BiH na tome da budućeg muftiju u Srbiji odobri reis ul-ulema Mustafa Cerić, što je za Islamsku zajednicu Srbije neprihvatljivo. Ne mogu da se približe stajališta ni o tome gde bi trebalo da bude sedište jedinstvene islamske zajednice – u Novom Pazaru ili u Beogradu. Upitan da li će, dugoročnije govoreći, uprkos razlikama, doći do ujedinjenja dveju islamskih zajednica, Samir Tandir, predstavnik Islamske zajednice u Srbiji i predsednik IO Bošnjačkog nacionalnoj vijeća za Radio Slobodna Evropa kaže:

“Tursku inicijativu mi u potpunosti podržavamo i period koji je pred nama dovešće do potpunog raspleta, pri čemu je već sada jasno da su maske pale i da je situacija više nego očigledna”.

U Srbiji od 2007. godine godine deluju dve zajednice - Islamska zajednica Srbije, na čijem čelu je reis ul- ulema Adem Zilkić i Islamska zajednica u Srbiji koju predvodi muftija Muamer Zukorlić.
Sporazum o ujedinjenju dveju islamskih zajednica pre par meseci predstavljen je u Sarajevu i u Beogradu. U glavni grad Srbije doneo ga je turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu, ali je šira javnost o njemu ostala neobaveštena. Tim aktom je, pored gašenja Rijaseta Islamske zajednice Srbije, predviđeno i odstupanje sa čelnih funkcija Zilkića i Zukorlića.

Mediji su krajem novembra preneli Zilkićevu izjavu da načelno podržava ujedinjenje, ali ne i rešenja koja sadrži turski predlog:

„Spreman sam da odmah sednem za pregovarački sto i razgovorima ću pristupiti sa maksimalnom fleksibilnošću, ali ukoliko Turska bude insistirala
na gašenju Rijaseta, onda dogovor neće biti postignut“, izričit je bio Zilkić.

Dodao je tada još: „Kažu da će uključivanje Cerića uneti stabilnost u region, što nikako nije tačno“.

A što se tiče napuštanja čelne funkcije, mediji su preneli Zilkićevu izjavu da je spreman da se povuče sa nje, ali samo pod uslovom da bude smenjen i čelnik Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić.

Dva meseca kasnije, iz Islamske zajednice Srbije poručuju da su načelno spremni na ujedinjenje, ali i da ne odustaju od pet principa o organizovanju islamske zajednice.

Potreban i izvestan čin

Islamska zajednica Srbije na administrativno ujedinjenje dveju islamskih zajednica gleda kao na potreban i izvestan čin. U tom smislu, svaka dobronamerna inicijativa koja pomaže postizanju tog cilja je dobrodoška, uključujući i onu koja dolazi iz oficijelne Ankare, kaže za Radio Slobodna Evropa Eldin Aščarić, generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije:

“Ova inicijativa ne sme biti gotovo rešenje skrojeno po različitim kompromisima i privremenim interesima, u prvom redu zato što treba postići kvalitetno i trajno rešenje koje ide u prilog interesima muslimana Srbije i samoj zemlji. Ti interesi, iako zvuče nezavisno, uzajamno su povezani prostom logikom da, zaista, interes muslimana Srbije kao njenih građana je istovremeno interes same zemlje i obrnuto.

Ovaj interes se ogleda u pet principa u organizovanju islamske zajednice, a to je da je jedinstvena islamska zajednica svojom nadležnošću iz domena verskih poslova na teritoriji Republike Srbije; da je islamska zajednica nadnacionalna i natpolitička ili apolitična verska organizacija svih muslimana Republike Srbije; islamska zajednica je organizaciono nezavisna i njeno sedište je u skladu sa tim u glavnom gradu naše zemlje.

Ovi principi su univerzalni i prihvatljivi i, istovremeno, interes muslimana Srbije, te oko njih ne može biti kompromisa jer se kompromisi prave nad ličnim sukobima a ne nad interesima zajednice za račun privremenih nacionalnih ili političkih koristi”, izjavio je Aščarić.

Vladini zvaničnici zauzimaju stav da država ne treba da se meša u unutrašnje sukobe jedne verske zajednice, ali orijentalista Ivan Kostić za dnevnik “Blic” podseća da je vlast u čitavoj genezi ovog problema itekako odgovorna jer je i dovela do čitave ove zbrke kada je pre četiri godine registrovala dve islamske zajednice kao tradicionalne.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je krajem novembra da ima napretka u razgovorima oko objedinjavanja islamske zajednice u Srbiji, ali da je suviše rano govoriti da bi sporazum o tome mogao biti ubrzo i potpisan. Dodao je da još uvek ima spornih stvari o kojima treba da se slože obe strane, ali i ocenio da potpuno oprečni stavovi obeju strana unutar islamske zajednice ne stvaraju dobru klimu da do dogovora dođe.

„Ukoliko se ovako nastavi”, rekao je Ljajić, “plašim se da smo bliže propasti celog procesa nego što će on dati rezultatá“.

Da turska pomiriteljska inicijativa nema velike šanse za uspeh, iako je razumna i dobronamerna, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i sociolog religije Mirko Đorđević:

“Prvo, Islamska zajednica u Republici Srbiji, na temelju Zakona o crkvama i verskim zajednicama, jedna je i jedina, a političke strukture pod klerikalnom vladom Vojislava Koštunice podelile su je na dva dela – i to je sada postalo političko pitanje. Osim toga, u celu stvar oko turske inicijative umešao se i reis ul-ulema bosanski, efendija Cerić. Stiglo se i do toga da se i Zukorlić iz Novog Pazara i Zilkić iz Beograda na neki način skrajnu, pa da se islamska zajednica ujedini pod novim vođstvom kao jedna i jedinstvena, ali od toga neće biti ništa jer iza jednog i drugog stoje politički faktori na koje oni računaju i koji manipulišu njima.

Želim, međutim, da dodam da ne treba gubiti nadu da će do tog izmirenja doći, ali je potrebno vreme jer tu situaciju imamo ne samo u islamskoj zajednici nego i u drugim crkvama i verskim organizacijama”, smatra Đorđević.