Dostupni linkovi

Učinjen važan korak ka EU, predstoji još posla


Ilustracija
Hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića, otklonjena je jedna od glavnih prepreka koje su stajale na evropskom putu Srbije, saglasni su kako srpski, tako i evropski zvaničnici. Ipak, za naredne korake, neophodno je ispuniti i ključne reforme i rešiti odnose sa Kosovom.

„U ime republike Srbije, obaveštavam vas da je danas, tokom jutarnjih sati, uhapšen Ratko Mladić“, dugo čekana vest, koju je 26. maja saopštio predsednik Srbije Boris Tadić, bila je značajan vetar u leđa Srbije na njenom putu ka Evropskoj uniji.

Ipak, iako je glavni kamen spoticanja s tog puta uklonjen, to ne znači i da se na njemu daleko odmaklo. Hapšenje Mladića ulilo je optimizam, koji treba iskoristiti za obavljanje preostalog, i dalje velikog posla, smatra predstavnik Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer.

„Ključne tačke su iste kao juče ili preključe... Jasno je da i dalje pratimo sve reforme koje je neophodno ispuniti za dobijanja mišljenja. Ipak, gledamo ih sa dosta entuzijazma i optimizma. Poslednji događaj nam je dao dodatnu energiju da nastavimo sa svim temama koje su i dalje na stolu. Takođe, mislim da je to bila snažna poruka i po još jednom pitanju - regionalnoj saradnji, odnosno suočavanja s prošlošću“, rekao je Dežer za Radio Slobodna Evropa.
Đelić: Evropa neće hteti da ima još jednu situaciju u kojoj pitanje suvereniteta nije rešeno! To je tako kako je.

Da treba zasukati rukave i nastaviti sa napornim radom na preostalim reformama, saglasan je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je zadužen za evro-integracije.

Ako taj posao bude obavljen kako treba, uz hapšenje Mladića, Đelić je optimista da će Srbija do kraja godine dobiti datum početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

„Mi nastavljamo da radimo punom parom na ispunjavanju Akcionog plana koji je Vlada usvojila u decembru mesecu prošle godine. Podsetimo se da imamo 96 stavki, neke su krupnije, neke manje, neke se mogu rešiti ove godine, neke su proces kao što je borba protiv korupcije... U svakom slučaju, naš cilj je da do kraja juna odradimo veliki deo tog Akcionog plana, jer onda će Evropska komisija imati sve elemente u rukama – ono što je postignuto u saradnji sa Haškim tribunalom, ono što je odrađeno u domenu reformi i onda da pripremi, u to sam uveren, veoma jako mišljenje za zemlje članice koje će se tim pitanjem pozabaviti krajem godine“, rekao je Đelić koji se nešto ranije, obraćajući se Veću članica Međunarodnog Evropskog pokreta, osvrnuo na još jedno pitanje, koje, posredno, opterećuje evropski put zemlje – Kosovo.

„Ne okolišajmo... Evropa neće hteti da ima još jednu situaciju u kojoj pitanje suvereniteta nije rešeno! To je tako kako je. Ali, znate šta, to takođe treba i Prištini. Kako se Priština može pridružiti ako postoji i jedna zemlja Evropske unije koja je zakonski ne priznaje? To je nemoguće!“, kaže Đelić.

Daleko je pitanje članstva

Evropski zvaničnici više puta su poručili da ne bi želeli da se ponovi situacija sa Kiprom, gde je u članstvo primljena zemlja koja nije imala jasno definisane granice. Zato, je, iako Srbija nije uslovljena priznanjem Kosova, i taj problem potrebno rešiti, ukazuje predstavnik Evropske komisije Vensan Dežer.

„Na početku bih rekao da to nema direktne veze sa napretkom Srbije na putu ka Evropi. Međutim, to mora biti posmatrano u širem planu dobrih međususedskih odnosa i regionalne saradnje. U tom kontekstu, naravno, pratimo kako stvari napreduju i kako se razvijaju“, kaže Dežer.
Vensan Dežer u poseti Srbiji, jun 2010. Foto: Saša Čolić

Iako je pred Srbijom još mnogo posla, hapšenjem Ratka Mladića Srbija je „skinula kamen koji joj je visio oko vrata“, smatra Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji i to kako u kontekstu saradnje sa Hagom, tako i u kontekstu razvoja demokratije. Posao još međutim nije završen i nije vreme za opuštanje.

„Daleko je još pitanje članstva u EU, postoji tu još niz i zakonskih mera koje treba formulisati što pre i krenuti sa sprovođenjem ili implenetacijom u praksi do tog izveštaja Evropske komisije, da bi smo došli do sledećeg koraka – statusa kandidata, što ćemo znati da li ćemo dobiti u oktobru. Znači tu je niz zakona o kojima smo već pričali – neki od njih su prilično strukturalnog karaktera, znači tiču se samog funkcionisanja demokratije kao što je Zakon o izboru narodnih poslanika, ili se tiču nekih osnovnih ljudskih prava i ekonomskih prava kao što je pitanje restitucije“, ocenila je Maja Bobić.

Napretku Srbije ka Evropi do sada se najoštrije protivila Holandija, čiji su zvaničnici insistirali na punoj saradnji sa Tribunalom u Hagu. Nakon hapšenja Ratka Mladića, poslanik vladajuće Hrišćansko-demokratske partije te zemlje i član Odbora za evropska pitanja holandskog Parlamenta Henk Jan Ormel, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je učinjen važan korak, ali da posla ima još.

„Mi smo stalno ponavljali da mora da postoji puna saradnja sa haškim Tribunalom. Mislim da je ovim činom ona pokazana. Ostaje međutim da se uhapsi i u Hag otpremi poslednji begunac Goran Hadžić. Srbija treba, razume se, da ispuni i ostale uslove koje postavlja EU, ali siguran sam da je ovo veoma pozitivan korak“, rekao je Jan Ormel.

Sve o Ratku Mladiću


Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG