Dostupni linkovi

U Srbiji se iščekuje uvoz kubanske vakcine protiv raka


Ilustracija, foto: Branko Vučković
Ilustracija, foto: Branko Vučković
U Srbji je ponovo aktuelizovana priča o uvozu kubanske vakcine protiv raka, koja prema tvrdnjama stručnjaka koji su je patentirali, produžava život pacijenata u odmaklim stadijumima raka pluća. Iako se u ovdašnjoj javnosti već smatra revolucionarnom terapijom, stručnjaci upozoravaju da sa zaključcima o njenom učinku još treba biti oprezan.

Vakcina o kojoj se poslednje dve godine dosta govori u javnosti pacijentima u Srbiji bi mogla biti dostupna u narednih nekoliko meseci, ukoliko Agencija za lekove i medicinska sredstva bude odobrila njen uvoz. Do sada je takve zahteve odbijala tri puta, jer zainteresovani uvoznici nisu obezbedili potpunu dokumentaciju, što ovoga puta nije slučaj.

Iščekujući dozvolu, prema tvrdnjama potencijalnog uvoznika, 130 pacijenata se već prijavilo za takav vid terapije, ali je zbog velike tražnje moguće obezbediti svega 40 doza.

Stručnjaci su međutim uzdržani od procena kako bi upotreba ove vakcine doprinela poboljšanju zdravstvenog stanja teškoobolelih. Jedan od njih je Davorin Radosavljević sa beogradskog Instituta za onkologiju, koji objašnjava da o terapijskim učincima vakcine još nema pouzdanih podataka, pošto se njena delotvornost još testira.

“Stručna javnost očekuje rezultate velike studije koja bi onda pokazala da li se radi o efikasnom leku ili ne i tek na osnovu toga možemo reći u kojoj meri bi jedna takva vakcina popravila dosadašnje efekte lečenja. Koliko sam informisan, samo ta studija na evropskoj populaciji I od toga zavisi i eventualna registracija u EU", kaže Radosavljević.

RSE: Da li onda mislite da je u Srbiji previše rano imati bilo kakva očekivanja?

Radosavljević: Ja mislim da je rano. Nisam dobio nijednu stručnu informaciju koja bi dala povod za optimizam. Samo se o tome mnogo priča i priča uglavnom laička javnost. Ni na jednom sastanku stručne javnosti o tome nije bilo reči.

Osim u Srbiji, zahtevi za registraciju vakcine do sada su predati i u Peruu, Meksiku, Brazilu, Kini i Indiji, dok se klinička ispitivanja pored Evropske unije vrše u Indiji i Australiji.

Na Kubi je u toku treća faza provere a do sada je, prema tvrdnjama jednog od članova kubanskog tima koji je patentirao vakcinu, Kamila Rodrigeza, dobilo 3000 pacijenata. Njen najbolji dosadašnji učinak je produžetak života pacijenta za 5 godina, kaže Rodrigez.

“Vakcina sprečava širenje tumora i time doprinosi da se bolest pretvori u hroničnu. Znači ne dolazi do lečenja, već do pretvranja u hroničnu bolest. Ima pacijenata koji su odreagovali na terapiju i onih koji nisu. Sve to zavisi od mnogo faktora, pre svega od biologije tumora", kaže Rodrigez.

Za sada, kubanska vakcina protiv raka pluća predstavlja još jednu u nizu alternativnih metoda lečenja, kojoj pribegavaju mnogi koji se bore sa tom opakom bolešću. Njena registracija u Srbiji, prilično bi olakšala dostupnost pacijentima, pošto je i u Srbiji bilo onih koji su se na različite načine dovijali kako bi došli do nje i skupo je plaćali.

Zbog nedostatka pravih informacija postala je i nezaobilazna tema mahom zbunjenih pacijenata u savetovalištu Institutu za onkologiju koje vodi Ana Đurđević.

“Mislim da je pre svega to veoma zbunjujuće i pravi veliku zbrku ljudima u glavi i u donošenju pravilne odluke u njihovom tretmanu može da zavede. Da odu stranputicom i gube dragoceno vreme čekajući I misleći da im je to bolje nego što im je ponuđeno. Ništa zaista što nije provereno i definitivno potvrđeno kao naučna istina ne bih se usudila da preporučim nikome, niti bih kada sam ja u pitanju mašila za tako nešto", navodi Ana Đurđević.

Da bi tretman lečenja bio uspešan, prema tvrdnjama kubanskih stručnjaka, potrebno je 20 doza vakcine što ukupno na Kubi košta 6000 evra. Potencijalni uvoznici najavljuju da bi, ta cena u Srbiji mogla biti niža, ali s obzirom na besparicu koja vlada to građanima kojim je potrebna nikako ne može zvučati utešno.
  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

XS
SM
MD
LG