U Prištini je 9. juna održana šesta Parada ponosa pod sloganom "I u državi i u porodici", koji prema ocenama civilnog sektora, simbolizuje trenutnu situaciju položaja te zajednice, odnosno negiranje njenog postojanja.
Aktivisti za ljudska prava i pristalice LGBT zajednice su prodefilovali ulicama glavnog grada Kosova.
Nedelja ponosa na Kosovu je počela 6. juna, a u okviru nje je održano niz aktivnosti sa ciljem da se unaprede prava LGBT zajednice.
Majka jedne gej osobe je poručila da kako je ponosna na svog sina, te pozvala kosovsko društvo da "otvori svoj um i srce".
"Došlo je vreme da shvate da svako ima pravo da odlučuje za sebe, da voli koga hoće, da nosi šta god hoće, da se venča sa kim hoće, da zasnuje porodicu sa kim želi“, rekla je ona.
Na Paradi ponosa je sa drugim predstavnicima diplomatskog kora na Kosovu, prisustvovao šef Kancelarije Evropske unije Tomas Sunjog (Tomas Szunyog),i tom prilikom poručio da zakoni zabranjuju diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije.
Istakao je da je Kosovo trebalo da učini više kako bi se osigurala jednaka prava za LGBT zajednicu.
"Ne smemo zaboraviti da se pripadnici LGBT zajednice i dalje suočavaju sa diskriminacijom, kako na Kosovu tako i u EU. Potrebno je da svi radimo zajedno kako bismo osigurali jednak tretman LGBT zajednice", rekao je Sunjog.
Ovogodišnja Parada ponosa se održava u senci manjka podrške novom Nacrtu građanskog zakona, koji bi trebao da reguliše sklapanje “građanske zajednice”, među osobama istog pola.
Taj nacrt zakona nije jasno precizirao šta se tačno podrazumeva pod “građanskom zajdnicom”, zbog čega su neki poslanici u Skupštini Kosova odbili da ga podrže.
Oni koji su se u Skupštini Kosova izjasnili protiv sklapanja “građanske zajednice” među osobama istog pola, ali i predstavnici verskih zajednica, smatraju da bi novi Nacrt građanskog zakona izmenio definiciju i tumačenje porodice, braka i bračnog statusa.
Ministarstvo pravde Kosova je Skupštini ponovo trebalo da preda na razmatranje Nacrt, ali se to za sada nije desilo.
Sa druge strane, protiv ovog zakona su i pripadnici LGBT zajednice na Kosovu jer smatraju da zakonom treba omogućiti sklapanje bračne, a ne građanske zajednice.
U Nacrtu građanskog zakona piše da je "brak zakonski registrovana zajednica između dva supružnika različitog pola, putem koje oni slobodno odlučuju da će živeti zajedno kao muž i žena".
Osobama istog pola se, kako predviđa Nacrt, dozvoljava "registracija građanskih zajednica istog pola", a da će uslovi i postupci biće uređeni posebnim zakonom.
Ustav Kosova predviđa da "svako ima pravo na sklapanje braka, na osnovu slobodnog izbora supružnika i pravo na zasnivanje porodice u skladu sa zakonom".
Iz civilnog sektora su poručili da ukoliko će, ukoliko se Građanskim zakonom ne uvede pravo na istopolne brakove, predmet biti poslat Ustavnom sudu na razmatranje.
U zapadnim zemljama "građanska zajednica" nije isto što i brak, već se smatra odnosom dve osobe, koje imaju pravnu zaštitu samo na državnom nivou.
U nekim zemljama Evropske unije, pripadnici "građanske zajednice" koji žive zajedno, svoj odnos mogu da ozvaniče pred nadležnim organima u mestu prebivališta.
