Zbog generalnog štrajk protiv vojne hunte u Mjanmaru u ponedeljak su zatvorena mnoga preduzeća i radnje, dok se ogromna masa ljudi okupila širom zemlje uprkos pretnjama vlasti da bi ih konfrontacija mogla koštati života, javlja Rojters.
Tri nedelje nakon preuzimanja vlasti, hunta nije uspela da zaustavi svakodnevne proteste i pokret za građansku neposlušnost koji poziva na ukidanje puča 1. februara i oslobađanje izabrane liderke Aung San Su Ći.
‘Nećemo huntu već demokratiju’
U glavnom gradu Nejpjidu policija nastoji da rastera demonstrante koristeći kamion sa vodenim topovima i brojna druga vozila.
"Gone nas i hapse. Samo protestujemo mirno", rekla je jedna žena u video klipu objavljenom na Fejsbuku.
Za demonstranta Kjav Kjava iz Jangona, gubitak plate zbog učešća u generalnom štrajku je mala cena koju treba da plati.
"Ništa se neće dogoditi ako mi se smanji plata, ali ako ostanemo pod vojnom diktaturom, bićemo robovi," rekao je Kjav.
Htet Htet Hlaing (22) iz Jangona izjavila je za Rojters da se plašila pre nego što se pridružila demonstrantima, ističući da je pretnje vojske neće obeshrabriti.
"Ne želimo huntu, već demokratiju. Želimo da sami stvaramo sopstvenu budućnost," kazala je Hlaing.
Na raskrsnici Hledan u Jangonu, mestu okupljanja demonstranata, bila je najveća gužva od puča 1. februara, prenosi Gardijan (Guardian). Neki demonstranti držali su lišće eugenije, simbol pobede u burmanskoj tradiciji.
Demonstranti su se okupili i na nekoliko drugih lokacija u najvećem gradu, uključujući hiljadu njih ispred američke ambasade, uprkos blokadi puteva. U blizini su razmešteni policija za razbijanje protesta i 20 vojnih kamiona.
U Mandalaju, drugom po veličini gradu, demonstranti marširaju ulicama, a neki su podigli tri prsta – iskazujući protivljenje vojnoj upravi – što su koristili i građani koji su protestovali u susednom Tajlandu.
Aktivisti su u ponedeljak pozvali na masovne proteste, nazvane i „revolucijom pet dvojki“, zbog datuma - 22.2.2021. To je referenca na “revoluciju četiri osmice – 8.8. 1988. godine - kada je vojska brutalno odgovorila na prodemokratske skupove, ubivši i ranivši stotine demonstranata.
Građani su se odazvali pozivu “Pokreta za građansku neposlušnost”, labavo organizovane grupe, na „prolećnu revoluciju“.
Nacionalni protesti protiv vojnog puča u Mjanmaru
Nakon puča ubijena tri demonstranta
Odgovor bezbednosnih snaga ovog puta bio je manje nasilan nego prilikom suzbijanja ranijih faza previranja u skoro pola veka vojne vladavine, ali su tri demonstranta ubijena, uključujući tinejdžera i mladića u Mandalaju u subotu kada je policija, podržana vojnim snagama, koristila ubojitu municiju za rasterivanje okupljenih.
Snage bezbednosti su bacale suzavac na obližnje domove i pucale na vozila hitne pomoći dok su medicinski volonteri odvozili povređene, rekao je jedan svedok za Gardijan.
U petak je preminula Mja Tvet Kine (20), koju je prethodno pogodio metak u glavu tokom protesta.
Na snimku se vidi da je bežala od vodenih topova i da je pala na zemlju. Metak je probio kacigu koju je nosila.
Portparol vojne hunte na konferenciji za novinare ranije ove nedelje nije porekao da je policija ranila devojku, ali je naveo da je bila u grupi koja je bacala kamenje na policiju.
U nedelju su se demonstranti postrojili na ulazu u groblje dok su mrtvačka kola prolazila sa njenim telom ka krematorijumu gde se okupilo još ljudi.
Oni su uzvikivali: „Naš ustanak mora uspeti!“
Vojska je saopštila da je jedan policajac umro od povreda zadobijenih u protestima.
Pretnja vojske: Izgubićete živote
Vojska je u nedelju veče uputila upozorenje preko državne radio televizije (MRTV): „Demonstranti sada podstiču ljude, posebno emotivne tinejdžere i omladinu, na put konfrontacije gde će izgubiti živote,“ saopštio je vojni vrh.
Facebook je objavio u ponedeljak da je uklonio stranice MRTV-a zbog ponovnog kršenja njegovih standarda, uključujući politiku podstrekivanja na nasilje. Fejsbuk je u nedelju iz istog razloga izbrisao glavnu stranicu vojske Mjanmara.
Internet, čiji rad je prekidan svake noći, nije bio u funkciji ni u ponedeljak prepodne. Veruje se da su se vlasti odlučile na takvu meru kako bi sprečile aktiviste da se organizuju.
U nedelju uveče, pre nestanka onlajn veze, korisnici društvenih medija su javili da su snage bezbednosti postavile blokade na ključnim lokacijama u Jangonu, uključujući mostove i ulice koje vode do stranih ambasada.
U međuvremenu, vojni kamioni su u nedelju veče kružili gradom sa kojih su preko zvučnika pozivani građani da ne prisustvuju protestima u ponedeljak te da moraju da poštuju zabranu okupljanja pet ili više ljudi.
Ova mera je izrečena ubrzo nakon puča, ali nije sprovedena u Jangonu, gde se gotovo svakodnevno održavaju velike demonstracije.
Demonstracije se održavaju gotovo svakodnevno – na kojima povremeno učestvuju i nekoliko stotina hiljada ljudi - otkako je vojska preuzela vlast 1. februara.
Zaposleni iz cele zemlje - uključujući u bankama, na železnici, lekare, nastavnike, radnike u fabrikama - stupili su u štrajk kao deo pokreta građanske neposlušnosti u cilju paralizovanja zemlje.
Analitičari: Sve manje šansi za mirno rešenje krize
Istoričar Tant Mint-U napisao je na Tviteru da je sve manje mogućnosti za mirno razrešenje krize.
„Ishod narednih sedmica određivaće samo dve stvari: volja vojske koja je prethodno slomila mnoge proteste i hrabrost, veština i odlučnost demonstranata, odnosno većeg dela društva“, naveo je Tant Mint-U.
Izaslanik UN: Ovo ludilo mora odmah da se okonča
Tom Endrjus (Andrews), specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava u Mjanmaru, rekao je da je užasnut novim gubicima ljudskih života tokom vikenda.
„Od vodenih topova preko gumenih metaka do suzavca i sada ogrubelih vojnika koji pucaju izbliza na mirne demonstrante. Ovo ludilo mora odmah da se okonča“, kazao je izaslanik UN.
"Za razliku od 1988. godine, akcije snaga bezbednosti su snimljene i snosićete odgovornost," dodao je Endrjus.
Istovremeno, vojne vlasti tvrde da reaguju "krajnje uzdržano", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Ono je kritikovalo pojedine zemlje koje kritikuju stanje u Mjanmaru, opisujući to kao flagrantno mešanje u njegova unutrašnja pitanja.
Zapadne države su osudile puč i nasilje nad demonstrantima.
Američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken napisao je na Tviteru da će SAD nastaviti da "preduzimaju čvrste mere" protiv vlasti koja se nasilno obračunava sa protivnicima puča u Mjanmaru, koji je takođe poznat i kao Burma.
„Mi smo uz narod Burme“, istakao je Blinken.
Britanija, Nemačka, Japan i Singapur takođe su osudile nasilje, dok je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (Guterres) ponovo pozvao vojsku Mjanmara da odmah zaustavi represiju.
"Oslobodite zatvorenike. Okončajte nasilje. Poštujte ljudska prava i volju ljudi izraženu na nedavnim izborima", rekao je Guterres u Savetu UN za ljudska prava u Ženevi.
Ministri spoljnih poslova EU sastaće se u ponedeljak kako bi razgovarali o svom odgovoru.
Vojska je opravdala preuzimanje vlasti tvrdnjom, bez dokaza, da je na izborima u novembru, na kojima je pobedila Nacionalna liga za demokratiju Aung San Su Ći – bilo mnoštvo neregularnosti. Liderka Mjanmara, koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, i dalje je u kućnom pritvoru, kao i predsednik države Vin Mint.
Najmanje 640 ljudi je uhapšeno, optuženo ili osuđeno od vojnog udara, saopštilo je Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima.