Danas će pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu biti izrečena presuda Iliji Jurišiću za napad na kolonu bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Tuzli maja 1992. godine.
Tužilaštvo za ratne zločine u svojoj završnoj reči zatražilo je da se Jurišić proglasi krivim jer je “kao dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, nakon primljenog naređenja od svog pretpostavljenog naredio napad svim naoružanim jedinicama na kolonu JNA, kada je, prema navodima tužioca, ubijen najmanje 51 vojnik, a oko 50 ranjeno”. Prema optužnici, na osnovu njegove naredbe, snajperisti su prvo pucali i ubijali vozače vojnih vozila, blokirali dalji prolaz kolone, a potom pucali i ubijali vojnike koji nisu bili organizovani za borbu niti u mogućnosti da pruže otpor.
Jurišićev branilac – advokat Đorđe Dozet u izjavi za RSE kaže da je teško reći kakva se presuda može danas očekivati.
„Ono što je ipak jasno jeste da bi sud, donošenjem oslobađajuće presude, potvrdio da nešto ozbiljno radi u sudnici, odnosno da je slušao, gledao i pratio šta se dešava u sudnici. Suprotna odluka značila bi da je od početka bilo bitno nešto sasvim drugo i to je u pitanju samo politika“, ocenjuje Dozet.
On dodaje da je samo „oslobađajuća presuda moguća“ u slučaju da se sud, kako je rekao, „izdigne iznad politike i interesa nekoga ili nečega“.
Tužilaštvo za ratne zločine zatražilo je u završnoj reči da se Jurišić, optužen za upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe prilikom napada, proglasi krivim i osudi po zakonu. Odbrana je zatražila oslobađajuću presudu ukazujući na paradoksalnost postupka i činjenicu da je reč o ponajpre političkoj pozadini.
Optuženi Jurišić je u završnoj reči naveo da je čitav proceš protiv njega pokrenut iz političkih razloga, a ne radi utvrđivanja istine i činjenica o događaju u Tuzli, i da se nada da će se suđenje završiti "pravno a ne popularno".
Jurišić je uhapšen pre dve i po godine na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", od kada se nalazi u pritvoru, a suđenje je počelo 22. februara prošle godine.
Tužilaštvo za ratne zločine u svojoj završnoj reči zatražilo je da se Jurišić proglasi krivim jer je “kao dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, nakon primljenog naređenja od svog pretpostavljenog naredio napad svim naoružanim jedinicama na kolonu JNA, kada je, prema navodima tužioca, ubijen najmanje 51 vojnik, a oko 50 ranjeno”. Prema optužnici, na osnovu njegove naredbe, snajperisti su prvo pucali i ubijali vozače vojnih vozila, blokirali dalji prolaz kolone, a potom pucali i ubijali vojnike koji nisu bili organizovani za borbu niti u mogućnosti da pruže otpor.
Jurišićev branilac – advokat Đorđe Dozet u izjavi za RSE kaže da je teško reći kakva se presuda može danas očekivati.
„Ono što je ipak jasno jeste da bi sud, donošenjem oslobađajuće presude, potvrdio da nešto ozbiljno radi u sudnici, odnosno da je slušao, gledao i pratio šta se dešava u sudnici. Suprotna odluka značila bi da je od početka bilo bitno nešto sasvim drugo i to je u pitanju samo politika“, ocenjuje Dozet.
On dodaje da je samo „oslobađajuća presuda moguća“ u slučaju da se sud, kako je rekao, „izdigne iznad politike i interesa nekoga ili nečega“.
Tužilaštvo za ratne zločine zatražilo je u završnoj reči da se Jurišić, optužen za upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe prilikom napada, proglasi krivim i osudi po zakonu. Odbrana je zatražila oslobađajuću presudu ukazujući na paradoksalnost postupka i činjenicu da je reč o ponajpre političkoj pozadini.
Optuženi Jurišić je u završnoj reči naveo da je čitav proceš protiv njega pokrenut iz političkih razloga, a ne radi utvrđivanja istine i činjenica o događaju u Tuzli, i da se nada da će se suđenje završiti "pravno a ne popularno".
Jurišić je uhapšen pre dve i po godine na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", od kada se nalazi u pritvoru, a suđenje je počelo 22. februara prošle godine.
